Emisija "Zakon akcije i reakcije" emituje se na mreži prijateljskih FM stanica, a bavi se reakcijama ljudi na hi-tech svet oko nas. Šta se dogodilo u novoj emisiji saznajete zahvaljujuci priloženoj play listi, ko se u njoj pojavio otkrivaju fotke i tekstovi, a kako je sve zajedno zvučalo možete čuti ako pokupite priloženi audio.

Naredna emisija je u subotu, 12. juna

No. 191/6,5 mb

Audio fajl kompletne emisije je u maksimalno redukovanom WMA formatu (9 kbps na 8 kHz, mono). To je bila cena bržeg downloada preko sadašnjih telefonskih linija koje većinu slušalaca ZAIRA povezuju sa Netom!

Voja Gašić, zamenik glavnog urednika časopisa
PC, za slušaoce emisije govori o računarskom
haj-faju, a za fotografe kolegijalno grli Ivanu
Radojković, sekretaricu redakcije PC Pressa.

Dopisivanje preko mog mailboxa!

Markov ulazak u Zonu sumraka

Dok sam stajao ispred svoje kuce i pregledao slike koje sam uradio u toku današnjeg "photo foray"-a pored mene je proletela osoba poznatoga lica. Iz razgovora sa fotografom koji u mojoj kuci ima radnju zakljucio sam da je Voja Antonic, konstruktor prvog domaceg kucnog racunara, popravljao mašinu za izradu fotografija! U toku popravke se polomilo staklo na jednom stolu u radnji. To je verovatno u nekoj vezi sa Vojinom knjigom o raznim magijama. Želeo sam da Vojinu posetu na neki nacin ovekovecim. Kvalitet fotografije nije na zavidnom nivou jer je Voja ušao u drugu photo-radnju koja pripada pomenutom fotografu. Nažalost, uspeo je da me primeti, pa sada verovatno misli da sam neki stalker. Da li je to stvarno bio Voja ili se nalazim u Zoni sumraka?

Pozdrav! Marko Randjić

Vojin odgovor iz Zone sumraka

Nisam ga primetio dok sam slikao, ali sam od vlasnika radnje (Bakovica) pre polaska kuci dobio opsiran izvestaj o nekome ko je bio dovoljno budan da mu ne promaknem (iz toga sam zakljucio da mi je neprijatelj, jer samo neprijatelj nikada ne spava). Inace, to staklo koje se razbilo na pola metra iza mojih leda (ne mojom krivicom) skratilo mi je zivot, jer sam upravo u tom trenutku udahnuo vazduh i zavukao ruku u jedan mracni otvor sa visokim naponom i pipkom instrumenta dodirnuo provodnik kako bih izmerio taj napon. Kad je puklo, mislio sam da sam napravio neko veliko sra&#%$.

Onaj moj titovski profil na slici, zasluga je polukruznog pulta (u otvorenom polozaju) iza mog levog ramena, a ne 200+ kilograma zive vage!

Evo da ne ispadne da ja nisam paparazzo, u prolazu kroz "jedan grad u unutrasnjosti Srbije" napravio sam sliku jednog veselog grupnjaka u butiku.

Pozdrav, Voja Antonić

Moguće objašnjenje praistorijskog potopa

Kada se pomenu promene reljefa naše planete, skloni smo da pomislimo da su se one dešavale u veoma davnoj prošlosti. Medutim, rezultati arheoloških i geoloških istraživanja govore upravo suprotno. Iako još uvek nije apsolutno sigurno, ima sve više indikacija da se potop kao onaj o kome se govori u Svetom pismu zaista desio pre nekih 7.000 godina. Zna se da je voda današnjeg Crnog mora mnogo manje slana od vode Mediterana; smatra se da je Crno more “nekada” bilo jezero, koje se iz nedovoljno jasnih razloga spojilo sa Mediteranom. Približno se zna da se spajanje odigralo pri kraju poslednjeg ledenog doba.

U poslednjih 4-5 godina prikupljeni su novi dokazi o mogucem objašnjenju ovog procesa. Približno 9000 godina pre naše ere, usled promene klime, vladala je jaka suša. Nivo reka je opao i otprilike 7500 godina p.n.e. nivo Dunava, a time i jezera u koje je uticao, bio je oko 120 metara niži nego danas. Granicu jezera i Mediterana predstavljao je u ono doba Bosforski moreuz. Pod dejstvom razlike pritisaka morska voda je srušila kopnenu granicu izmedju mora i jezera i prodrla u jezero. To je, naravno, dovelo do podizanja nivoa vode 15-20cm na dan. S obzirom da se ovo dešavalo u neolitu, dakle kada su ljudi tek pocinjali da zasnivaju stalne naseobine, ne cudi da je ovakva prirodna katastrofa protumacena kao dokaz Božijeg gneva.

Kuriozitet je da u Arheološkom muzeju u Varni, u Bugarskoj i na Crnom Moru, ima mnogo arheoloških nalaza sa praistorijskih lokaliteta koji su pod vodom. Pada u oci to da se ti lokaliteti nalaze u blizini današnjeg ušca Dunava u Crno more, a ovaj arheološki detalj se potpuno uklapa u rezultate ozbiljnih istraživanja iz oblasti geologije mora.

Savremenim istraživackim metodama prikupljeno je mnogo dokaza u prilog ove hipoteze. Na primer, otkrivena je “stara” klisura Dunava. U blizini ušca Dunava iz doba pre opisanog spajanja, dakle pod površinom današnjeg Crnog mora, otkriveni su fosili jezerskih životinja. Nadene su i dobro ocuvane pešcane dine iz onog doba, a u blizini su pronadjeni i komadi posudja, starosti procenjene na 7500 godina.

Drevni narodi Balkana i Levanta (Istocne strane Mediterana) su u Mitu o Potopu videli podsticaj za moralan i bogobojažljiv život u strahu od Božijeg gneva, a naucnici danas vide izazov za nauku i istraživanja se nastavljaju.

Željko Živaljević