Emisija "Zakon akcije i reakcije" emituje se na mreži prijateljskih FM stanica, a bavi se reakcijama ljudi na hi-tech svet oko nas. Šta se dogodilo u novoj emisiji saznajete zahvaljujuci priloženoj play listi, ko se u njoj pojavio otkrivaju fotke i tekstovi, a kako je sve zajedno zvučalo možete čuti ako pokupite priloženi audio.

Naredna emisija je u subotu, 17. jula

Iz današnje emisije

Dokle smo stigli sa e-komercom?

Iz raznih medija smo non-stop bombardovani vestima o ''elektronskom bankarstvu'' i ''razvoju komunikacija kod nas''. Ova dva termina itekako zaslužuju da se nadu pod navodnicima, jer tako nešto, na žalost, još uvek ne postoji u pravom obliku kod nas. Svetska ekonomska i berzanska dešavanja svakodnevno idu u prilog ovakvoj tvrdnji. I dok mi još uvek strpljivo cekamo u redovima ispred šaltera, buducnost kojoj težimo se cini sve dalja i dalja.

Da ne bude da odmah na pocetku preterano panicim, ali situacija nije sjajna, kao što se svi, na žalost, možemo uveriti svakodnevno.

Na prvom mestu: komunikacija. To je ono što našim ljudima nikada nije baš išlo od ruke, a kada se ta ista komunikacija dogodila i u svom, modernom, elektronskom obliku, tek je tada stvorila pometnju. Skromno poznavanje, pre svega engleskog a onda i drugih relevantnih jezika, je u pocetku dovodilo do zbunjenosti kprisnika kod nas (jel' da kliknem File da izadem iz programa?). Taman kada su sekretarice i racunovode naucili magicne reci u Excelu kojima se ''lome'' tabele i finansijski izveštaji, a ono ih treba ponovo uciti, ali na srpskom! Kao da ste se vratili u prvi razred osnovne.

Za puštanje MP3 muzike svakoga možete ''obuciti'' za pet minuta, ali ne sluša se valjda u našim firmama samo muzika? Brojni ''kursevi'' racunara se reklamiraju na sve strane, svi reklamiraju ''validne i priznate'' sertifikate (diplome?!) sa kojima vam je zaposlenje gotovo sigurno. Svaki ozbiljniji korisnik racunara ili profesionalni informaticar ce se slatko nasmejati ovakvim diplomama, te vas uveriti da one vrede upravo onoliko koliko i papir na kojem su odštampane.

Daleko od toga da kritikujem škole racunara: cak smatram vrlo pozitivnom cinjenicu da se i kod nas konacno krenulo sa mrtve tacke u oblasti informatike, a izdavanje Windows-a na srpskom jeziku konacno daje potvrdu i svojervrsnu nagradu svim domacim entuzijastima koji su se poslednjih (mracnih) desetak godina borili za informaticki tracak svetlost i na ovim prostorima.

Informaticka pismenost sigurno postaje gotovo isto onoliko važna koliko i ona osnovna, ''papirna''. Živeti u doba kada cak i TV-prijemnici imaju svoj mali ''operativni sistem'', a ne poznavati osnove informatike, ravno je nepismenosti.

U nekim zemljama jednostavno morate koristiti Internet i digitalne komunikacije, jer na taj nacin, npr. dobijate dokumente iz vaše lokalne opštine. Koliko smo mi daleko od ovakvih stvari, procenite sami.

Na drugom mestu: komunikaciaja. Šta da radim, komunikacija je veoma bitna. Tako je autor ovih redova nekoliko puta doživeo istu situaciju: odete na dial-up, kliknete connect i udari vas hladan tuš sa porukom: There is no dialtone.Try...(!). Dial-up pristup preko klasicnih telefonskih linija je (gotovo) istrebljen na zapadu, gde vladaju ISDN, DSL/ADSL i naravno satelitski DVB pristup Internetu.

Takode, da bi neko uopšte trgovao preko Interneta, mora se povecati sigurnost transakcija pomocu tehnologija tipa SSL, public key/license, itd. Da ne pominjemo da kod nas ne postoji institucija koja izdaje takozvane e-kljuceve, neophodne za elektronsku trgovinu, kakve na zapadu izdaje npr. Veri Sign Inc. Ako posedujete i noviji mobilni telefon, možete preko WAP/GPRS interfejsa sasvim solidno surfovati netom (ova tehnologija je, zacudo, dosta korišcena i kod nas, pre svega što se korišccenje GPRS-a joc uvek ne naplacuje). Naravno, moraju se stvoriti i svi neophodni institucionalni sistemi i mehanizmi koji bi sve ovo omogucili, pre svega finansijski.

Buducnost nije sutra, ona nam se dešava vec danas. Zamislite sliku: sedite na nekoj klupi u parku sa svojom voljenom osobom, uzimate svoj PDA i pomocu Blueetooth bežicne veze sa svojim mobilnim telefonom, spajate se na net, proveravate mail i berzanske izveštaje, najnovije vesti... Ne, ovo nije neki SF film, vec vrlo ''dosadna'' svakodnevnica prosecnog Evropljanina. Kada ce ova ''dosada'' stici i kod nas, ne znamo.

Ivan Trajković

Kao poručeno za Riplija

Microsoft na Linuxu

Sam naslov oslikava ovaj fenomen, ali po onoj staroj: “U tuci se batina ne bira!”, tako je i Majkrosoft u nevolji prouzrokovanoj od crva Blaster, upotrebio Linuks da bi im pomogao da zaštite svoje servere od DoS napada prouzrokovanog delovanjem pomenutog crva, koji je predstavljao više nego ozbiljnu pretnju.

Nacin kako je bilo komentara koji su dovodili u sumnju kombinaciju Windows Server 2003 i Linuks, ispostavilo se da i ne mora biti baš tako. Ocekujuci napad koji je bio planiran za 16.avgust prošle godine, Majkrosoft je promenio svoja DNS podešavanja, cime su zahtevi upuceni na web-adresu Majkrosofta završavali u Akamai sistemu za keširanje na obradi, a ovaj sistem koristi upravo Linuks.

Akamai ima servis koji pomaže da se performanse nekog Web sajta znatno poboljšaju. Ovo se obavlja tako što brojni Net serveri koji su rasporedeni širom sveta drže keširane kopije Web sajtova. Na ovaj nacin Akamai može da pomogne u odbrani od DoS napada, tako što sam napad raspršuje na veliki broj servera umesto da bude usmeren samo na jedan, tako da može biti shvacen kao kotra koncepciji DoS napada, koji se u koncepciji prave tako da brojni racunari sinhronizovano napadaju jedan. Stoga je Akamai distribuirana odbrana od ove vrste napada.

Treba istaci da Majkrosoft razmatra novu strategiju ažuriranja racunara, odnosno distribucije kriticnih zakrpa. Predlaže se da se ovaj proces automatizuje i da se na racunr zakrpe instaliraju bez direktnog pristanka korisnika. S obzirom da se kriticne zakrpe instaliraju veoma neredovno, ovaj ideja na prvi pogled biva primamljiva, ali ostaje problem zahteva pojedinih zakrpa da se racunar restartuje da bi se instalacija završila, što bi mnoge koji to treba da obave u sred važnog posla teško oduševilo. Možda je moguce naci rešenje koje ne bi zahtevalo ovakvu akciju, što je problem kojim mora da se pozabavi Majkrosoft.

Svakako da ovakav oblik saradnje može samo da doprinese Internet zajednici u ublažavanju razlike izmedju monopolista i zajednice otvorenog koda od cega ce profitirati najviše i pored jednih i drugih vec pomenuta Internet zajednica, u smislu sigurnijeg rada na Net-u.

Svetlosni eho

U januaru 2002. godine u sazveždju Monoceros (Jednorog) eksplodirala je zvezda V838 Monocerotis. U tom trenutku svetlost koja se pojavila bila je najjaca u zvezdanom pojasu poznatijem kao Mlecni put, cak 600.000 puta jaca od svetlosti Sunca. Bljesak zvezde obasjao je okolni deo Vasione.

Astronomi koji, uz pomoc teleskopa Habl, posmatraju nebo, ovaj neverovatan bljesak mogli su od pocetka da prate, s obzirom da se svetlost odbija o cestice prašine u svemiru, što ce biti moguce sve do 2010. godine. Astronomski kuriozitet je to što ce se velicina obasjanih i vidljivih cestica, kako vreme prolazi a svetlost sve dalje putuje, sve više povecavati. Osim toga, za razliku od dosadašnjih eksplozija zvezda, V838 Monocerotis rasprsla se u širokom luku, ali spoljašnji sloj nije eksplodirao, kako je do sada bilo uobicajeno, nego se površina ove zvezde ohladila.

Po recima Hauarda Bonda, astronoma iz Instituta za svemirska istraživanja, i samim naucnicima nije lako da objasne pojavu ovakve vrste eksplozije.

O samom teleskopu Habl, kao i o novim istraživanjima, ima više podataka na adresi: www.spacetelescope.org.

Željko Živaljević