Emisija "Zakon akcije i reakcije" emituje se na mreži prijateljskih FM stanica, a bavi se reakcijama ljudi na hi-tech svet oko nas. Šta se dogodilo u novoj emisiji saznajete zahvaljujuci priloženoj play listi, ko se u njoj pojavio otkrivaju fotke i tekstovi, a kako je sve zajedno zvučalo možete čuti ako pokupite priloženi audio.

Naredna emisija je u subotu, 24. jula

Iz današnje emisije

Halova radio drama: prvo, pa 3D!

Vreme:
kraj 2007. godine
Mesto:
ginekološka ordinacija, negde u Srbiji
Likovi:
buduci roditelji, ginekolog, medicinska sestra, jedna savim mala beba
Scenografija:
standardna ginekološko akušerska ambulanta sa novim 4D trodimenzionalnim ultra-zvucnim aparatom

Prolog:

Posle velikih napora da se izbori sa cinjenicom da ce uskoro postati otac naš glavni lik u pratnji svoje supruge kroz neopisivu saobracajnu gužvu stiže na vreme na pregled koji je licno zakazao, i na veliku „radost“ lekara, devet puta potvrdio telefonom.

Zgranuti pešaci nemo posmatraju srebrno sivi putnicki automobil kako grabi „dozvoljenom“ polovinom trotoara, dok se vispreni vozac povremeno osvrce da bi proverio da se njegov podmladak vozi na najudobniji moguc nacin. Udobno zaglavljena izmedu prednjeg i zadnjeg sedišta supruga klimanjem glave potvrduje da je sve u redu i pokazuje na sat (koji je dobila za prvu godišnjicu braka), jasno stavljajuci do znanja da vreme neumitno istice i da bi valjalo požuriti.

Čin prvi:

Posle umereno brze ali krajnje obazrive vožnje, mladi bracni par stiže do ordinacije. Buduci otac, kako to buducim ocevima i prilici, ne krije tremu i uzbudenje. Danas ce, najzad, saznati nešto više o svom nasledniku.

Primeticete da smo pomenuli rec „naslednik“ jer se o naslednici naravno ni ne razmišlja, a zaista bi bila grehota da propadnu: minijaturni pribor za pecanje, fudbal, dres košarkaške reprezentacije, mini- bokserke rukavice i još neke sitnice na koje je, uz put, naleteo u prodavnicama prethodnih dana.

I dok nestrpljivo poskakuje u cekaonici, u razgovoru sa medicinskom sestrom saznaje da se pregledi od nedavno vrše uz pomoc novog utra-zvucnog aparata, koji može prikazati trodimenzionalnu sliku bebe, na kojoj se mogu videti i najsitniji detalji. U tom trenutku priseca se neke radio emisije koju je nekada cuo, pa cak i toga da je procitao nešto o tome na Internetu. Da, to je onaj aparat uz pomoc koga su još 2004. godine prvi put uspeli da vide da bebe sa svega 15 nedelja mogu pomerati prstice, sa 18 nedelja vec zevaju, dok sa 26 nedelja vec mogu da se osmehuju, trepcu i placu. Zaista fascinantno... kada bi ga samo memorija tako služila pri odlasku u super-market.

U meduvremenu vrata ordinacije se otvaraju i lekar uz širok osmeh poziva buduceg oca pred sliku istine. Odmah mu saopštava da je beba savršeno zdrava i da nema mesta za bilo kakvu brigu, a zatim ga, uz vidno suzdržavanje, pita da li želi da i sam vidi bebu. Odgovor je naravno potvrdan.

„Cujem da ste se nadali decaku?“ upita ga lekar.
„Ne, ne... supruga i ja... ovaj... dogovorili smo se... da...ovaj.... ma to nije važno“.
„Odlicno, onda ce vas sigurno obradovati to što cete dobiti predivnu devojcicu!“

Na trenutak je veliki reflektor, koga se oduvek potajno pribojavao u lekarskim ordinacijama, poceo da se vrti ogromnom brzinom i namah je oko njega zavladao totalni mrak. Kao kroz san video je svoje prijatelje koji su zbijali poprilicno neukusne šale na njegov racun, rodbinu koja je nevešto prikrivala razocarenje, i najzad sebe, kako nemocno posmatra cercicu koja oblaci lutkice i sa prezirom menja kanal na kome se odigrava najvažnija fudbalska utakmica sezone. U ovom polu-snu naš junak proklinje sve nove tehnologije, a povrh svega trodimenzionalni ultra zvuk i dan kada je prvi put za njega cuo.

Čin drugi:

Svetlo je polako pocelo da se probija kroz njegove poluotvorene ocne kapke kada je shvatio da lekar, medicinska sestra i supruga stoje kraj njega, a on se nalazi na krevetu za pregled. Ubrzo je saznao da se par minuta nalazio u nesvesti, ali da nije povreden. Srecom, doktor je u toku specijalizacije radio i na opštoj praksi pa je sa lakocom zakljucio da je buduci otac i pored zaista spektakularnog pada ostao nepovredjen.

„Moram vam se izviniti zbog predašnje, ovaj... poprilicno grube šale“, rekao je lekar blago slegavši ramenima.
„Molim... ja... kako mislite... šale?“
„Molim vas pogledajte u monitor, ne smem rizikovati da vas ponovo onesvestim, plocice su poprilicno tvrde znate...“ i uz blag osmeh pokaza na ekran na kome se nazirala zlatasto-smeda silueta bebe.

Buduci otac, „junak“ naše price, sasvim je smireno pogledao doktora i blagim klimanjem glave nagovestio da najzad želi da vidi svoje „potomce“- ma kog pola ono bilo. Na ekranu visoke rezolucije vragolasto se smešio decacic.

Ubrzo se obreo izvan ordinacije. U rukama je imao fotografije visoke rezolucije na kojima su se jasno videli „nos kao bakin“ i „dedina brada“. Ove fotografije ce, izmedu ostalog, zapušiti usta svima koji su makar i u šali predvidali ženskog potomka. Nadomak kuce, pokajnicki i pomalo stidljivo, promrmljao je supruzi koju ni nekoliko narednih nedelja nije smeo pogledati direktno u lice: „ Ovaj novi ultra zvuk je zaista sjajan, slike su tako jasne“.

Otprilike u isto vreme je shvatio da je zaboravio da je saceka pri povratku iz ordinacije. Ništa zato, pozvao ju je svojim novim video-fonom i video da se, vidno ljutita, vraca u taksiju. Prekinuo je vezu i još par trenutaka uživao u fotografiji najlepšeg osmeha na svetu.

Epilog:

Iako su svi likovi iz ove price izmišljeni, tehnologija trodimenzionalnog ultra-zvuka je stvarna i trenutno se nalazi na testiranju u londonskoj Create Health klinici. Upravo ona timu koji vodi profesor Stuart Campbell omogucava da konstantno prati ponašanje i navike beba pre rodenja, što je do sada bilo prakticno nemoguce.

Predvida se da bi trodimenzionalni ultra-zvuk mogao da doživi masovnu upotrebu vec za oko dve godine, a mi smo provizorno zakljucili da se na našim prostorima može naci za oko tri. U svakom slucaju, želimo da zapamtite ovu pricu. Za oko tri godine cete možda upravo vi postati njen glavni junak. Hocete li se tada setiti ove radio emisije?

Srdjan Paunović

Mali, brz i pouzdan: Web Stripper 2.54

Koliko puta vam se do sada desilo da vam zatreba CEO sajt sa Interneta, sve sa fotografijama, tekstovima, linkovima itd? Komanda Save As ce, naravno, sacuvati samo trenutnu stranu i tako u nedogled... Rešenje vaših muka može biti Web Stripper.

Problem koji vas muci mucio je (verovatno) i autore ovog mocnog programa. Naime, sama arhitektura web-a, tehnologija kao što je hyper link ili .html nikada nije ni bila zamišljena za preuzimanje celih sajtova. Tadašnje (praistorijske) brzine modema od 24000 ili 36600 Kbs nikako nisu bile dovoljne za neka velika preuzimanja sa neta. Takode, tadašnje web strane su bile vrlo jednostavne, sa samo nekoliko slika, tri-cetiri reda teksta, i nekoliko linkova i – to je to! Niko nije ni izdaleka slutio da ce jednog dana na web-u biti SVE – od knjiga preko muzike do filmova. Tehnologija se malo po malo prilagodavala novoj revoluciji na Internetu – java, flash i dhtml su bile samo neke od njih. A kada se i ISDN i DSL/ADSL pristup odomacio kod (ne naših) korisnika, nastali su citavi servisi namenjeni razmeni .MP3, DivX i .MOV datoteka. Najcuveniji, Napster, danas ne postoji ali su zato tu mnogi legalni (i manje legalni) servisi slicni ovom.

Sa strane korisnika, neophodan je i neki download accelerator, tj. softver koji ce omoguciti korisniku da ubrza download datoteka. Servisi poput Kazaa imaju svoje manager-e koji, uistinu, rade fenomenalno, ali samo sa tzv. P2P (pee-to-peer) mrežom, tj. od korisnika do korisnika.

Drugi, veci problem kod preuzimanja celih web stranica se nalazi u samoj strukturi sajtova, i njihove medusobne veze. Veliki broj tehnologija i linkova u samoj arhitekturi sajta, veoma je teško rekonstruisati na lokalnom hard disku, ili mreži.Zato koristite Web Stripper. Program poseduje vrlo jasne i koncizne menije, koji nas uglavnom upucuju na sam sajt koji želimo da snimimo na naš HD. Sam interfejs programa, naravno, izgleda kao i svaki drugi Web citac, a kao takav se može i koristiti (sa podrškom za CSS, DHTML, Javu, itd.). Ali, to nije glavna namena Web Stripper-a. Sajt koji želimo da snimimo, jednostavno otvorimo, klinemo Download i – to je to. Sacekamo koji trenutak (ili mnooogo, u zavisnosti od velicine samog sajta). Sa druge strane, uspešnost ovakvog nacina rada je, u najboljem slucaju 50:50 %.

Prvi problem je, naravno, brzina veze ka Internetu. Autor je konkretno koristio dva popularna nacina konekcije: 56K modem i ISDN modem. Pri 56k, manji sajtovi se lako preuzimaju, ali veci – u najboljem slucaju imacete dosta problema. ISDN, je, sa druge strane, pružio dobre rezultate.

Drugi problem je sam sajt – neke jednostavno ne možete da snimite. Autori takvih sajtova koriste neke PHP i .html tehnike kojima se onemogucuje ovakvo snimanje sajtova. Na srecu, takvu zaštitu imaju uglavnom ''ozbiljni'' sajtovi, dok sajtove ''opšte'' namene uglavnom možete snimiti. Web Stripper ce vam dati i grubu procenu kolicine podataka koja se nalazi na sajtu, pa odmah mošete odustati ako ne želite da cekate toliko, ili pak, nemate dovoljno mesta na vašem hard-disku. Web Stripper je besplatan za licnu upotrebu, dok se licenca za korporativnu upotrebu placa.

Ne nailazimo cesto na programe koji su mali, efikasni, sa dobro skrojenim programskim kodom, a koji nas odjednom rešavaju mnogih muka. Jedan od takvih programa je Web Stripper. Mali, brz i pouzdan, a iznad svega koristan. Trebalo bi da ga poseduje svaki desktop, a narocito oni koji su non-stop na netu.

OS: Win 98/2000/XP
Status: free/trial
Velicina: 1.4 MB
Adresa: www.webstripper.net

Ivan Trajković

Statistika otvorenog koda protiv SPAM-a

Na Cornell univerzitetu je dva meseca testirana beta verzija softvera otvorenog koda, pod nazivom “SpamBayes Outlook Plug-in” sa Outlook-om XP, kao i Outlook-om 2003 Beta, i pokazao je bolje rezultate od Majkrosoftove anti-spam tehnologije, koju ova kompanija sama ugraduje u svoje proizvode.

Ovaj program blokira SPAM koristeci jedinstvenu formu statisticke analize, koja je mnogo efikasnija i otvorenija za konfigurisanje nego mnogi komercijalni anti-spam proizvodi. Prilikom testiranja beta verzije se pokazalo da je softver veoma efikasan, i da je uspevao da otkloni skoro 99% SPAM poruka.

SpamBayes filter se razvija na bazi Bayesion teorije, koja je jedna metoda statisticke analize, što predstavlja zaokret u pristupu ovom problemu u odnosu na tradicionalne anti-spam tehnologije, koje koriste unapred definisana pravila prema kojima tragaju za specificnim karakteristikama ili recima u zaglavljima i telu e-mail poruka. Mnogi od tradicionalnih programa koriste i “crne” e-mail liste da bi blokirali saobracaj koji dolazi do njih.

Problem sa njima je da se ovakav pristup oslanja na unapred definisane i generalizovane opise, a ne na definicije koje postavlja sam korisnik. Sa druge strane, SpamBayes prvo analizira korisnikove legitimne e-mail poruke, ali i spam pa na osnovu toga beleži ono što ih razlikuje. Posle toga primenjuje ova pravila analizirajuci zaglavlja i sadržaj dolazecih poruka i odvajajuci spam od legitimnih poruka.

Što je veci broj pocetnih primera koji se “pokazuju” programu, kao i njihovih varijacija, to ovaj program može biti “obucen” da prepoznaje i da sa vecom efikasnošcu otklanja spam. To može biti i mana ovog programa, barem u pocetku rada, jer je potrebno dostici prag na kome ovaj program deluje efikasno.

Medutim, tokom testiranja ovog programa, ne jednom nije zabeleženo da je blokirao regularne e-mail poruke, što treba imati na umu, kao i cinjenicu da ovo nije softver koji blokira spam na nivou servera, vec pomaže samim korisnicima da ga se lakše reše.

Još od “Leteceg cirkusa Montija Pajtona” pa do danas, SPAM je sinonim za nešto po kvalitetu sumnjivo, a po kvanititetu mnogobrojno i dosadno, što jednostavno postoji da smeta u svakodnevnom životu nas i naših bližnjih, a sa cime cemo se izboriti cime drugim nego samim spamovim oružjem – statistikom!

Uostalom, ovo je što je najvažnije softver otvorenog koda, tako da ce i ova beta verzija u rukama vrednih programera dobiti i svoje potpuno zaokružene karakteristike, a što se spama tice pa tu ce dobro doci jedna novinarska izreka: “Ima loših vesti, ima još lošijih vesti, ima najlošijih vesti, a posle njih sledi – statistika!” i to po spamu, naravno!

Savršena zaštita od kompjuterskih virusa

Po zamisli Amerikanca Kloda Polikarda u okviru jednog kucišta bila bi dva racunara koji pokrecu svaki svoj operativni sistem što bi bio neprobojan sistem za viruse i napade sa Net-a, jer bi jedan služio za Net komunikaciju, dok bi drugi pokretao aplikacije i radio sa dokumentima. Oba operativna sistema saradivala bi medusobno i delila maticnu plocu, miša, tastaturu i opticke drajvove, ali bi imali odvojene procesore, memorije i hard-diskove. U slucaju virusa svi podaci bili bi sigurni, jer je zaražen “drugi “ racunar. Prakticna primena ovog sistema nije još u planu.

Biokompjuter MAYA

Razvoj biokompjutera je na prekretnici. Na Kolumbija univerzitetu dvojica naucnika napravili su prvi interaktivni biokompjuter i nazvali ga “MAYA”. Naime, njegov procesor nije napravljen od silicijuma vec od molekula DNK i za sada mu je vrhunac delatnosti igranje “iks-oks” (po programu). Zanimljivo je i to da su dvojica naucnika, što se kaže “Naše gore list” odnosno u pitanju su profesori Milan Stojanovic i Darko Stefanovic, koji su za ovo otkrice od Americke nacionalne naucne fondacije nagradeni sa 300.000US$.

Željko Živaljević

Zavirite na sajt plasma.com

Šta je to DLP tehnologija?

Damjan Josipović odlučio je da malo prosvetli kako sebe, tako i čitaoce prezentacije emisije "Zakon akcije i reakcije". Ovo je njegov prilog DLP tehnologiji dat u vidu linka ka temi: šta je to DLP tehnologija za video projektore i TV? Nije to Damjan izmislio, sve se već nalazi na sajtu plasma.com, ali ovo je dobar način da uštedite vreme za surfovanje! Dakle:

What is DLP Technology for Video Projectors and TV?

DLP technology is a revolutionary display solution for video projectors that uses an optical semiconductor to manipulate light digitally. It’s also a proven and dependable technology preferred by leading electronics manufacturers worldwide, with more than 1 million systems shipped since 1996.

DLP technology is in use wherever visual excellence is in demand. In fact, it’s the only display solution that enables movie video projectors, televisions, home theater systems and business video projectors to create an entirely digital connection between a graphic or video source and the screen in front of you.

The result is maximum fidelity: a picture whose clarity, brilliance and color must be seen to be believed.

The DLP Light Engine

How does DLP Technology work?

The story begins with a breakthrough in micro engineering-and ends with the best picture quality money can buy.

1. The semiconductor that changed everything
2. Digital Light Processing I: the grayscale image
3. Digital Light Processing II: adding color
4. Applications and configurations

1. THE SEMICONDUCTOR THAT CHANGED EVERYTHING

At the heart of every DLP projection system is an optical semiconductor known as the Digital Micromirror Device, or DMD chip, which was invented by Dr. Larry Hornbeck of Texas Instruments in 1987.

The DMD chip is probably the world's most sophisticated light switch. It contains a rectangular array of up to 1.3 million hinge-mounted microscopic mirrors; each of these micromirrors measures less than one-fifth the width of a human hair, and corresponds to one pixel in a projected image.

When a DMD chip is coordinated with a digital video or graphic signal, a light source, and a projection lens, its mirrors can reflect an all-digital image onto a screen or other surface. The DMD and the sophisticated electronics that surround it are what we call Digital Light Processing technology.

2. DIGITAL LIGHT PROCESSING I: THE GRAYSCALE IMAGE

A DMD panel's micromirrors are mounted on tiny hinges that enable them to tilt either toward the light source in a DLP projection system (ON) or away from it (OFF)-creating a light or dark pixel on the projection surface.

The bit-streamed image code entering the semiconductor directs each mirror to switch on and off up to several thousand times per second. When a mirror is switched on more frequently than off, it reflects a light gray pixel; a mirror that's switched off more frequently reflects a darker gray pixel.

In this way, the mirrors in a DLP projection system can reflect pixels in up to 1,024 shades of gray to convert the video or graphic signal entering the DMD into a highly detailed grayscale image.

3. DIGITAL LIGHT PROCESSING II: ADDING COLOR

The white light generated by the lamp in a DLP projection system passes through a color wheel as it travels to the surface of the DMD panel. The color wheel filters the light into red, green, and blue, from which a single-chip DLP projection system can create at least 16.7 million colors. And the 3-DMD chip system found in DLP Cinema projection systems is capable of producing no fewer than 35 trillion colors.

The on and off states of each micromirror are coordinated with these three basic building blocks of color. For example, a mirror responsible for projecting a purple pixel will only reflect red and blue light to the projection surface; our eyes then blend these rapidly alternating flashes to see the intended hue in a projected image.

4. APPLICATIONS AND CONFIGURATIONS

1-CHIP DLP PROJECTION SYSTEM

Televisions, home theater systems and business video projectors using DLP technology rely on a single DMD chip configuration like the one described above.

White light passes through a color wheel filter, causing red, green and blue light to be shone in sequence on the surface of the DMD. The switching of the mirrors, and the proportion of time they are 'on' or 'off' is coordinated according to the color shining on them. The human visual system integrates the sequential color and sees a full-color image.

3-CHIP DLP PROJECTION SYSTEM

DLP technology-enabled video projectors for very high image quality or high brightness applications such as cinema and large venue displays rely on a 3-DMD-chip configuration to produce stunning images, whether moving or still.

In a 3-chip system, the white light generated by the lamp passes through a prism that divides it into red, green and blue. Each DMD chip is dedicated to one of these three colors; the colored light that each micromirror reflects is then combined and passed through the projection lens to form a single pixel in the image.

* * *

Reakcija na Željkov tekst u 195. emisiji

"Zorane, povodom Željkovog teksta u 195. Zairu, evo malog komentara mog prijatelja iz Vinče, ako ce ti to nesto znaciti. U prilogu je prijava za posao od skora. Ovakav engleski ne bih koristio cak i da ne znam ni rec i u tom smislu svaka cast! Upitanju je naravno ozbiljna prijava u veoma ozbiljnoj hed hanting agenciji gde radi moja prijateljica. Ukoliko ti od Dusana Milivojevica nesto zatreba, pisi mu na donju adresu ili mene kontaktiraj.

Pozdrav, Damjan"

----- Original Message -----
From: Dusan Milivojevic
To: Damjan JOSIPOVIC
Sent: Tuesday, July 06, 2004 14:38
Subject: Nano

Moj komentar. Ovo je odlicno napisano, znam i izvor i mogu da ti dam te knjige da procitas, tu Drexlerovu i jos jednu poznatu, imam ih u PDF formatu. Velike su, 5MB zajedno. Imam par komentara. Sve sto je on napisao je tacno, ali ne zajedno.

"Zbog ogranicenog dometa ovakvih postupaka, na scenu stupaju nano-roboti. To su golim okom nevidljivi tockici, zupcanici, polugice, sicusne masine izgradene od nekoliko miliona atoma, sposobne da upravljaju pojedinacnim atomima. Bice u stanju da prave i same sebe (da se razmnozavaju?!), pa ce ime cena izrade biti niska. Prve ovakve mikro-masine nazvane MEMS (od mikrolektromehanicki sistem) vec su ispitane u laboratorijama i predvida se da ce uci u upotrebu za dvadesetak godina."

MEMS je dobro poznata stvar ali to jos uvek nisu nano roboti, ona ogledalca na DLPu sto sam ti pricao su MEMS. Postoje nanoforme koje je samoreplikuju ali to nisu nano roboti a jos uvek nisu ni MEMS. To sto on prica mozda ce biti kao sto i kaze za 20 godina. Postoje zupcanici i poslacu ti i slike nekih od njih ali jos uvek nije od njih napravljeno nista primenljivo. I dalje najvise MEMS zajebancija se pravi litografskim postupkom. Svasta se moze napraviti atom po atom ali to dugotrajno i skupo. Ovo je to sto su u IBM napisali pojedinacnim atomima i posle i procitali (snimili):

Milivojša