Krenuo Hi-Files

Dugo očekivani časopis posvećen fanovima audija i kućnog bioskopa konačno je doživeo premijeru: magazin "Hi-Files", u izdanju kuće Korato, započeo je svoj (nadam se dug i uspešan život) na domaćem medijskom prostoru. Šta se krije izmedju korica prvog broja saznaćete na web prezentaciji časopisa, a kako je njegov glavni i odgovorni urednik, Ljubiša Miodragović, preživeo porodjajne muke svog full color čeda može čuti u današnjem "Zakonu akcije i reakcije".

Studirati informatiku

Mnogo je samoukih IT korisnika koji žele da saznaju na kojim se sve to višim i visokim školama izučava i informatika. Uz par specijalizovanih, postoji i nekoliko fakulteta na kojima je informatika obavezan i značajan predmet. Profesor dr Dragan Ćosić (inače urednik "Polarotora") u ovoj emisiji nabraja baš takve!

Mobilni raport Hala 9000

Gluvi telefoni i neispravni korisnici - i obratno

O evoluciji mobilnih telefona je do sada zaista bilo mnogo reci (pogledaj tekst Evolucija mobilnih telefona u Srba) tako da je na tu temu odavno trebalo staviti tacku, i zarez.... i teg od 6,5 tona. Medutim, mobilne komunikacije ne prestaju da nas iznenaduju vestima, koje su, u najmanju ruku, veoma interesantne.

Nemacki telekomunikacioni gigant koga od milošte zovu Simens ili Sima (na našim prostorima) nedavno je obelodanio pomalo šokantan podatak. Naime, kod najnovije seriji mobilnih telefona ovog proizvodaca, ciji se naziv završava brojnom oznakom 65, otkrivena je ozbiljna anomalija koja kod korisnika može prouzrokovati oštecenja sluha. Konkretno, ako se telefon nalazi prislonjen uz uvo prilikom iskljucivanja telefona, tj. prilikom emitovanja „odjavne“ melodije preko poprilicno jakog zvucnika, može doci do oštecenja sluha. Naravno, vecina ce pomisliti: „Pa ko ih tera da prislanjaju telefon uz uvo dok ga iskljucuju“ – što je donekle tacno, ali treba imati u vidu da se telefon može i sam iskljuciti i to u toku razgovora. Dovoljno je, recimo, da se isprazni baterija.

Mnogi ce automatski optužiti proizvodace da zarad atraktivnosti u telefone ugraduju prejake handsfree i druge zvucnike koji zaista zvuce impozantno, ali, ocigledno, imaju i svoje nedostatke. Inace u razvoju „muzicke“ podrške kod novih modela otišlo se tako daleko da je poznati severnoamericki proizvodac Motorola nedavno predstavio svoje prve mobilne telefone sa 3D stereo zvukom!

No, vratimo se na temu. Simens, na sve nacine pokušava da otkloni ovaj nedostatak, tako da se, veoma brzo, u ponudi našla i nova verzija softvera za sve telefone ove serije koja ce otkloniti pomenutu anomaliju. Za sada se još samo ceka da velike mobilne mreže istestiraju i odobre ovaj softver, nakon cega ce korisnici moci da ga preuzmu sa Interneta. Za sve vlasnike Simensovih telefona serije 65 koji do tada žele da sprece pomenute akusticne udare i zadrže sluh u formi kojom ih je majka priroda obdarila savetujemo da posete adresu
http://www.siemens.co.yu/portal/press/news88.php
i od strucnjaka saznaju šta im valja ciniti.

Naravno, kada ubuduce vidite nekog da prilikom razgovora mobilnim telefonom prica neprirodno glasno ili ima bolnu grimasu na licu, nemojte brzopleto izvlaciti zakljucke o njegovom domacem vaspitanju. Pre toga, veoma diskretno, proverite da li mu se u ruci nalazi Simensov mobilni telefon najnovije generacije.

Srdjan Paunović

Željkovo kolumniranje

Legure sa osobinama mišića

Tridesetih godina proslog veka strucnjaci tehnickih nauka i fizicari otkrili su, udruženim snagama, da pojedine legure imaju osobinu da pod odredjenim temperaturnim uslovima imaju svoju zapreminu, a ne pucaju. Opiti spajanja raznih metala trajali su sve dok nije naden savršen spoj nikla i titanijuma, legura pod nazivom nitinol sa cudesnim svojstvima - skuplja se i rasteže poput mišica u ljudskom telu.

Nitinol je izumela americka firma “Nanomaskl” i od nje proizvela žicu višestrukih mogucnosti cija je cena samo dva dolara po metru. Legura pri niskoj temperaturi ima gradu molekula u obliku široke mreže, a pri visokoj stegnutu. Žica nacinjena od ove legure ponaša se kao mišic ljudskog tela opušta se i steže i može da bude pokretac: motora za paljenje u kolima, objektiva kamere, delova igracke (koje može da pokrece kao savršeni mišic ljudskog tela) i sitnih aparata.

Takvu primenu, barem dosad našli su ovoj leguri inženjeri “Nanomaskla”, a nameravaju da je, s malim elektro-motorom, ugraduju i u druge uredaje.

U pitanju je bitan prodor u nauci o materijalima kojima se tek naziru krajnji dometi u medicini, robotici, a što da ne i umetnosti, cijem stvaranju cemo, nadam se uskoro, biti svedoci.

Uskoro

Mobilni na šećer

Šecer kao izvor energije i nije neka novost - koriste ga skoro svi organizmi. Ali, naucnici su pronašli nacin za njegovo pretvaranje u elektricnu energiju i to u dovoljnoj kolicini za napajanje prenosivih uredaja. Zasluge za novu primenu šecera imaju profesor sa Masacusetskog univerziteta Amherst Daren Lavli i njegov asistent Svejd Caudhuri.

Oni su, naime, pronašli mikroorganizam koji može oksidovati šecere tako da pruža stabilno i dugotrajno napajanje elektricnom energijom. Latinski je imenovan kao Rhogoferux ferrireducens i prenosi elektrone pravo na elektrodu dok vari šecer, a kao nusprodukt pojavljuje se ugljen-dioksid. S obzirom da su dosadašnje poznati mikroorganizmi davali 10% energije, a ovaj daje upotrebljivost od 80% i ne zahteva, poput ranijih pokušaja pretvaranja ugljen-hidrata u elektricnu energiju, medijatore koji su, po pravilu, otrovni za ljude.

Željko Živaljević