Violetanews: moje omiljene IT vesti

Ima li weba posle smrti?

Broj posetilaca na vašem sajtu govori vam koliko je on popularan. U diskusionim grupama možete da pratite tude interesovanje u zavisnosti od odgovora na vaše komentare ili na pitanja koja postavljate. Sve što radite na internetu živi dugo, cak i ono što ste poželeli da niste nikada rekli ili uradili.

Ali postoji i jedno krajnje delikatno pitanje: šta se dešava sa vašim prisustvom na internetu kada umrete?

Za pocetak, vaš sajt nece poživeti mnogo za vama. Vecina internet domena i provajdera naplacuje od vas www zakupninu mesecno ili godišnje, tako da ce vaš deo cyber prostora trajati baš toliko, i ni dana više. Sa vama umire i vaš sajt, vaša e-mejl adresa, lozinka i ko zna šta još.

Ne postoje, na žalost, internet domacini koji bi doveka pazili na iciji personalni sajt. Doduše, neke nacionalne arhive u Australiji, Švedskoj i Engleskoj su pocele sa skladištenjem pojedinih web sajtova, ali su fokusirane pre na važne kulturne podatke nego na necija soliranja po netu. Sve i da se dogodi da se pronade kompromis po kome bi vaši potomci mogli da bace pogled na to šta je svojevremeno njihov daleki predak (u datom slucaju - vi) postavljao na svoj web sajt, pitanje je da li bi buduci moderni browseri to uopšte mogli da procitaju.

Izgleda da je jedini utešan pristup ovom problemu posmatrati ga kao svojevrsnu internet reciklažu u kojoj, uz malo srece i dara, vaš potomak nastavi tamo gde ste i vi stali, pa vas u tom kontekstu i spomene.

A to i nije baš tako loš deal, zar ne?

Šekspir on-line Lepa vest za ljubitelje stare književnosti: uskoro ce na internetu moci da citaju Hamleta, Otela, i još devetnaest Šekspirovih dela na originalnim skriptima. Naime, Britanska biblioteka postavila je na sajt digitalizovane kopije Šekspirovih komada i to - u visokoj rezoluciji!

Tekstovi su autenticni i datiraju iz Šekspirovog doba. Smatra se da su to zapravo radne verzije velikog pisca, kopirane za izvodenje u predstavama ili pak, dijalozi kako su ih glumci zapamtili. Te, takve kopije, predstavljaju pamfletna izdanja koja su, nakon izvodenja komada u pozorišnim predstavama, prodavana.

Primetno je da se tekst menjao kroz vreme, što je oduvek izazivalo nedoumice u vezi originalnosti dela, s obzirom na cinjenicu da sam Šekspir za sobom nije ostavio rukopise. Razlicite verzije komada pokazuju da su se ponekad i najpoznatije Šekspirove recenice menjale od predstave do predstave. Tako na primer, poznata Hamletova recenica iz 1906: Biti il’ ne biti, pitanje je sad, dok u jednom ranijem pamfletu, iz 1603. glasi: Da me ima ili ne, to je poenta.

Možemo samo da nagadamo šta je pesnik hteo da kaže, ali ono što znam da je dobro, to su sajtovi sa ovakvim sadržajima.

Violeta Ivković

Radio-robot: Hal 9000

Internet sa osvetom

Od ovog trenutka pocinje još jedan ZAIR-ov cas istorije, udobno se smestite i poslušajte šta smo u okviru današnjeg Hi-Tech školskog programa pripremili za vas...

Prva racunarska mreža velikog obima koja se smatra pretecom Interneta napravljena je 1969. godine, u jeku hladnog rata, i to u okviru projekta Ministarstva odbrane Sjedinjenih Država. Verovali ili ne, njena prvenstvena namena bila je prevencija gubljenja podataka u slucaju da se u atomskom ratu unište važniji racunarski centri. Pravo ime ovog projekta bilo je ARPAnet što predstavlja skracenicu od Advanced Research Projects Agency, što verovatno niko na svetu ne bi mogao zakljuciti iz ove skracenice. Ipak ona znaci upravo to.

Ubrzo su se ovoj mreži prikljucile i mnoge akademske mreže koje su bar donekle „civilizovale“ ARPAnet, tj. Ucinile ga dostupne i civilima. Pošto je vladavina PC racunara u to vreme još uvek bila stvar relativno bliske, ali ipak buducnosti, za razlicite modele racunara morao se naci protokol za razmenu informacija koji bi omogucio eliminaciju narastajucih problema sa kompatibilnošcu. 1982. godine je kao rešenje ovog problema predstavljen TCP/IP protokol (Transmission Control Protocol/Internet Protocol). U isto vreme, ovako modernizovana i proširena mreža postala je previše osetljiva za vojnu upotrebu, pa je ministarstvo odbrane rešilo da 1983. godine oformi posebnu vojnu mrežu, nemaštovito nazvanu MILnet što je verovali ili ne skracenica od Military Network.

To je ujedno i vreme kada su pocele prve price o redizajniranju Interneta, koje, do sada uglavnom nisu sprovedene u delo, jer on i danas funkcioniše na istim principima. Ujedno, ovo je i trenutak kada se završava naš cas istorije a pocinje prica o domacem zadatku koji je kompanija Intel postavila svojim razvojnim timovima... To je kreiranje novog Interneta. Ako u tome uspeju, Mreža svih mreža verovatno nikada više nece biti ista. U suprotnom, najverovatnije ih cekaju sati klecanja na mikroprocesorima.

Nauka zaista ume biti okrutna.

O novoj mreži nedavno je govorio gospodin Pat Gelsinger, jedan od voda projekta Planet Lab koji je pokrenuo niko drugi do gigant mikroprocesorske industrije - Intel. Ova mreža buducnosti trenutno ima 429 mrežna cvorišta koji se nalaze na 181. lokaciji koje povezuju cak 150 univerziteta i korporacijskih istraživackih laboratorija. Ovo je ujedno i najozbiljniji projekat usavršavanja Interneta jer se zasniva na nadgradnjih vec postojecih sistema na kojima radi današnja Mreža. Novi Internet je brži, pouzdaniji i znatno sigurniji, a po recima gospodina Gelsingera on je i znatno pametniji od svog prethodnika.

Konkretno, prednosti nove mreže ce se u najvecoj meri ogledati u znatno unapredenoj borbi protiv svih vrsta virusa ali i efikasnijem filtriranju neželjene pošte, ukratko pomoci ce u suzbijanju svih vrsta cyber kriminala.

Kao jedan od glavnih razloga za unapredivanje arhitekture Interneta navodi se i to da svake godine Mreža svih mreža dobija i do nekoliko miliona novih korisnika, a ovaj broj bi skorim ukljucivanjem zemalja u razvoju uskoro mogao da postane i višestruko veci. Pre trideset godina niko nije mogao ni da zamisli da ce Internet morati da opsluži tako veliki broj korisnika.

Interesantni su komentari po kojima se Internet definiše kao prvi zacetak kolektivne svesti na Zemlji, jer zaista, trenutno ne postoji bolji medij za razmenu znanja i iskustava sa ljudima širom sveta.

U svakom slucaju Internetu sledi „generalno spremanje“, hoce li za njegovu osnovu biti uzet Intelov ili neki drugi model ostaje da se vidi. Korisnici ce u svakom slucaju biti na dobitku. Ostaje samo pitanje novog naziva, hoce li to možda biti „Internet 2“, „Internet sa osvetom“ ili možda nešto trece, pokazace vreme. Uostalom to i nije tako važno, sve dok Mreža svih mreža nastavi putem kojim se trenutno krece.

Srdjan Paunović

Željko surfuje: umesto kolumne

Stiže cyber-bela tehnika

Iz kompanije LG stiže nekoliko proizvoda koji u svakom slucaju predstavljaju korak napred, bar kad je o uredajima za domacinstvo rec.

Koncept na kome su bazirani proizvodi kompanije LG, serija nosi naziv LG HomeNet, zapravo predstavlja ideju umreženih (i mrežno kontrolisanih) uredaja za domacinstvo koja donosi i neke interesantne i potpuno originalne sadržaje. Što je u vezi sa ovom serijom proizvoda stvarno interesantno jeste i podatak da se radi o prvim, zaista potpuno funkcionalnim uredajima koji podržavaju Internet radni režim (veci broj konkurentnih kompanija ujedinjenih u “Digital Home Working Group”za sada su na nivou prototipova), što znaci da su u pitanju prvi svetski Internet frižider, veš mašina i mikrotalasna pecnica.

Frižider pod oznakom LG GR-D267DTK, pored svojih “domacinskih” kapaciteta (u zapremini od 506L i sa volumenom zamrzivaca od 310L), ima podršku za pristup mreži (LAN ili Internetu), pomocu 100Mbps Ethernet prikljucka na poledini, ima 15” displej sa stylus-om, sa procesom od 300MHz i sa 128 MB memorije, hard diskom od 17GB, a ima i multimediju (integrisani zvucnici, web-kamera i TV tjuner). Prisutni su i USB(2x) i serijski portovi, a tu je i PS/2 prikljucak za tastaturu. OS je MS Windows 98, a cena ga narocito cini “srcem” ove ponude, koja još uvek predstavlja pre statusni simbol nego deo pokucstva za širu upotrebu.

Veš-mašina WM-16100 FD kao glavnu razliku u odnosu na svoje ne-mrežne konkurente donosi mogucnost skidanja najnovijih programa za pranje (prilagodenih novim tkaninama) sa LG-jevog sajta, što je do skoro bilo nemoguce buduci da su stariji “analogni” modeli imali unapred odreden i nepromenjljiv broj programa. Mala komplikacija je u tome da (za razliku od frižidera) mašina nema mogucnost direktnog pristupa mreži zbog nedostatka modema, vec zahteva povezivanje putem PC-a (pomocu obezbedenog RS 232 kabla) i pristupa posredstvom kompjuterskog modema. Samostalni modem za mažinu ce biti ponuden u vidu dodatne opreme. Pored toga mašina ima i ugraden displej za prikaz podataka, a kao stavku interesantnu štedljivim kupcima predviden je poseban režim rada sa niskom potrošnjom struje.

Mikrotalasna rerna sa oznakom LG MG-5682 NL je u pogledu mogucnosti rada preko mreže i samog prikljucivanja u potpunosti identicna pomenutoj mašini za veš, pa tako i nema nekih vecih novina, osim dosta pristupacnije cene (i u odnosu na frižider i na mašinu) koja je manje-više u klasi sa ostalim pecnicama slicnih karakteristika.

Pored svega gore iznetog, namece se zakljucak da ce buduca vremena i cenovna dostupnost diktirati kako prodaju novijih modela, kojih ce svakako biti, a koji ce uz ove, a i novije mogucnosti ipak morati biti i materijalno dostupniji kako bi se mogli definitivno smatrati “belom tehnikom” i delom pokucstva, a ne samo kao malo profanijem statusnom simbol i pomodarskoj tekovini.

Željko Živaljević

I ja imam vesti za vas!

Bojkot mobilnih operatera Nigerijski nacionalni savez telekomunikacijskih pretplatnika pozvao je na bojkot korišcenja mobilnih telefona. Jednodnevni bojkot trebao je naterati mobilne operatere da snize cene usluga i poboljšaju pokrivenost, a podržan je od Nacionalnog saveza GSM pretplatnika i saveza za zaštitu potrošaca Nigerije. Lokalni mediji javljaju da se na bojkot odazvao prilican broj korisnika GSM usluga i prodavaca mobilnih telefona, od kojih su niki cak i zatvorili radnje na celi dan. Nakon bojkota predstavnici operatera su obecali sniženje tarifa.

Plava svetlost napreduje Kompanija “Tošiba” razvija protoripove laserskih dioda koje emituju plavu svetlost, a u planu su da se ugraduju u opticke uredaje za skladištenje podataka od 2006.godine.

Po recima zvanicnika kompanije, njihova dioda je mnogo naprednija od bilo kog trenutno komercijalno raspoloživog modela i ima izuzetno nizak nivo šuma, a laserske diode se koriste u optickim uredjajima za citanje i upisivanje podataka, u cemu talasna dužina laserskog zraka predstavlja jedan od dominantnih cinilaca kolicine podataka koji se mogu upisati na disk. Manja talasna dužina omogucava vecu gustinu zapisa, što ce kod ovakvih uredaja biti oko 405 nm i omogucice kapacitet izmedu 23 i 36GB podataka na disku. Novi Tošibin laser ima slicnu talasnu dužinu, pa nece doneti znacajnija poboljšanja kapaciteta, ali veca snaga i manji šum omogucice mnogo brže citanje i pisanje, kao i prednost nad konkurencijom.

Ž.Ž.