Radio-robot: Hal 9000

Razne priče Darvinovaca

Od svih kandidata i dobitnika Darvine nagrade možda najupecatljivije deluju oni cije su avanture opisane kratkim pricama. U ovom ZAIR-u cemo pomenuti nekoliko, na vama ostaje da odlucite hocete li poverovati u njih ili ne. Bez obzira na vašu odluku, poslušajte ih, zaista su sjajne, pa makar bile i izmišljene:

Prva prica govori o tridesetsedmogodišnjem Robert Šovestalu, inace nastanjenom u Glendejlu, Kaliforniji. Nesrecni gospodin Šovestal upucao se kada je svojoj ženi pokušavao da “utuvi” u glavu da 70 komada vatrenog oružja koje poseduje u kuci ni na koji nacin nije opasno. Demonstracija je bila brza, jasna i veoma kontraproduktivna jer njegova žena ni u kom slucaju nije odagnala svoje sumnje. Tome je znacajno doprinelo i to što je Robert celu demonstraciju zasnovao na svom pištolju kalibra 45, koji je prislonio na bradu i povukao obarac. Na njegovu nesrecu pištolj je bio pun.

Druga prica za glavnog junaka ima 23-godišnjeg barmena koji je zbog nedolicnog ponašanja izbacen iz kluba “Kornjaca”. Ubrzo posle ovog dogadaja on se ušunjao nazad u klub, ali, zla sudbina je htela da, dok je pokušavao da šutne omraženog izbacivaca, oklizne, padne, i pogine usled posledice povrede glave koju je ovom prilikom zadobio.

Treca prica je verovatno najkraca, najneverovatnija, ali i najzabavnija. Njen glavni junak je izvesni Khay Rahnajet, iracki terorista koji prilikom slanja pisma-bombe nije stavio dovoljno markica da bi ono stigle na željenu adresu. Medutim, uredno je popunio adresu pošiljaoca tako da mu se ovo pismo veoma brzo vratilo. Zbog neopreznog rukovanja, PTT paklena mašina je aktivirana, tako da je Rahnajet stradao u velikoj eksploziji, koja je u stvari i bila njegovo delo.

Zaštita prava životinja je još uvek disciplina u povoju koju nikako ne treba zanemarivati. Medutim, kao što je dobro poznato, dobra dela uglavnom ne ostaju nekažnjena, pa se i aktivisti koji se za ova prava bore cesto nalaze na meti svojih “šticenika”. To su možda najbolje iskusili aktivisti koji su, boreci se protiv surovosti prema svinjama koje su se nalazile u dvorištu klanice u Bonu, pokušali da ih oslobode. U stvari, oni su u tome i uspeli, neželjena pojava bio je stampedo preko dve hiljade svinja u kojima su oni izgubili živote. Prosto se namece pitanje: “ da li je vredelo oslobadanje Vilija?."

U više navrata Darvinove nagrade su pokazale da se ni zlocin ne isplati, i da može biti izuzetno opasan ne samo po okolinu vec i samog zlocinca. Tako je 1996. godine u Huntingtonu, država N.Y. nesrecni pocinilac kriminalnog dela nastradao na stepeništu Samijeve kancelarije za nekretnine i osiguranje. Sudeci po svedocenjima, pokušavao je da niz pomenute stepenice spusti sef težak skoro 300 kilograma, što je ipak bio preambiciozan poduhvat za njega. Sef je ocigledno dobio preveliki zalet i prosto ga pregazio survavajuci se ogromnom brzinom niz stepenište. Interesantan je i detalj da je sef u tom trenutku bio potpuno prazan, ali da nastradali o tome nije ništa znao.

Srdjan Paunović

Željko surfuje: umesto kolumne

Pikseli u službi arheologije

U dva i po veka otkako je otkrivena, turisti, lopovi i zub vremena ostavili su neizbrisi trag na drevnom gradu Pompeji. U nastojanju da sacuvaju ono što je ostalo od grada nestalog u erupciji Vezuva 79.godine n.e. naucnici za njegovu rekonstrukciju koriste trodimenzionalne skenere i kompjutersku grafiku slicnu onoj koja se upotrebljava u naftnoj industriji. Digitalni prikazi foruma, amfiteatara, hramova i vila Pompeje do te mere su verni da ce arheolozi u buduce moci da istorijsku lokaciju istražuju sedeci pred monitorima svojih racunara, a ne iskljucivo na terenu.

Tolika tacnost postignuta je zahvaljujuci najsavršenijoj laserskoj tehnologiji koja je omogucila naucnicima da ostatke antickog grada bombarduju sa 350 miliona laserskih zraka, a nameravaju da na kraju pored rekonstrukcije postojecih, na osnovu podataka dobijenih pomocu mocnih radara, avionskih i satelitskih snimaka, verno rekonstruišu i potpuno uništene delove grada koji se danas više ne mogu videti. Stvarno divan spoj arheologije i moderne kompjutersko/laserske tehnologije vidi se u još jednom slucaju, a to je pokušaj strucnjaka UN i Univerziteta Berkli da rekonstruišu još jedno istorijsko mesto srušeno ne voljom prirode vec propustom coveka pred glupošcu, što je džinovski kip Bude iz Bamijana u Avganistanu uništenog od strane talibana. Na taj nacin oživljavaju tekovine vekova i ljudskog genija uprkos volji prirodne stihije ili naletu talasa neizmerne ljudske gluposti, samo napred u saradnji naucnici!

Heliodisplej – 3D projekcija slike. LCD je zasigurno displej sadašnjice, medjutim displeji buducnosti ce biti još tanji, zapravo toliko tanki da ce se sastojati samo od vazduha. Težinu prici dodaje prototip ovakvog displeja koji je vec napravljen i trenutno prolazi kroz fazu testiranja, naziv mu je «Helidisplay», izumitelj na MIT-u je Ced Dajner, a razvio ga je «IO2 Technology». Ovaj displej je ustvari projekcija video slike ili standardne racunarske slike za koju se cini da «pluta» u vazduhu. Ovaj displej se takodje naziva i «plutajuci monitor», a za gledanje slike nisu potrebne nikakve specijalne naocare.

Uz svu uzdržanost istraživaca u davanju tehnickih detalja ipak su objasnili kako projektor u stvari «modifikuje svojstva vazduha unutar odredenih okvira prostora» kako bi napravio kolor-video sliku. Slika je dvodimenzionalna i može se koristiti i kao «touch screen» dodirivanjem ekrana i objekata na njima koji plutaju u prostoru. Prototip displeja je 27-incni sa rezolucijom od 1024x768 piksela. U kompaniji trenutno rade na razvoju i nekoliko 42-incnih prototipova za koje se nadaju da ce, kada izadu na tržište, prodavati po istoj ceni kao i konkurentski plazma displej. Može se ocekivati da ce se proizvodi, koji koriste ovaj displej, na tržištu pojaviti za neko vreme, iako je ovo zasigurno veliki korak napred, proce ce još neko vreme pre nego što ovaj displej bude dostupan za komercijalnu upotrebu.

Imperija Mikrosoft uzvraca udarac. Pošto je Linux osvojio više pobeda u azijskom regionu, gde sve više razlicitih državnih ustanova u regionu prelazi na upotrebu Linuxa, Mikrosoft je rešio da uzvrati udarac. Na «Gitex» manifestaciji u Dubaiju, predstavnik Mikrosofta je iskoristio priliku da iznese široku kritiku na racun Linuxa kao OS-a, pre svega na «zabludu da je Linux besplatan i da prelazak na novu platformu može biti vrlo skupa greška». Pored ovakvih karakterizacija, upucivane su i pretnje, pre svega ka Indiji i zemljama azijskog regiona, pogotovu što u Indiji Mikrosoft ima znacajne resurse uposlene na razvoju svog softvera, gde «Mikrosoft vidi buducnost razvoja softvera za svoju platformu, ali ako kojim slucajem zemlje Bliskog Istoka i Azijskog regiona krenu Linux stazom, bice to u buducnosti mnogo siromašnije i usamljenije mesto nego što je danas!» po recima Nasera Kana Gazija, regionalnog direktora Mikrosofta za Bliski istok i Afriku. Svaki komentar je suvišan.

Spam: totalno zagušenje. Još od pocetka 70-tih godina XX veka kada su nas komicari iz trupe «Leteceg cirkusa Montija Pajtona» urnebesno zabavljali stalno ponavljajuci u jednom skecu iz restorana «Spam, spam, spam...» sa svim jelima i desertima (po jednoj vrsti šunke u konzervi) tako i spameri dovode do suprotnog efekta besomucno zasipajuci Net svojim porukama i ne samo to vec ce dosadne poruke (cesto reklamnog karaktera) uskoro po broju daleko nadmašiti pravu elektronsku poštu u našim elektronskim sanducicima, po nekim procenama. Korisnik elektronske pošte još koliko tokom ove godine može u sanducetu ocekivati 2603 neželjene elektronske poruke, što mu je otprilike sedam spamova dnevno. Što se posla tice, do 2018.godine, samo na poslu ce stizati do 40 tih «osica», a kod kuce, posle napornog radnog dana možemo ocekivati još 54, gde ne treba zaboraviti 5% posebno baksuznih službenika zasutih sa cak 130 do 400 spamova dnevno!

Anti-spam programi vec sami po sebi nisu svemocni, a pritom treba znati da ih cak u razvijenim zemljama koristi svega 10-20% kompanija, dok je još manji broj korisnika tih programa u kucnoj verziji. Pogotovu što smo mi sami krivi za preko 30% spama koji nam stiže, navedeni «žedni preko vode» raznim nagradnim igrama, piramidalnim šemama, kvazi velikodušnim akcijama od kojih Net vrvi, sve u želji da se dokopaju naših e-mail adresa što vodi na bar dva meseca «nagradnog dobitka» od novih 80 neželjenih poruka. U svakom slucaju, ako sam vam dosadio ovim silnim procentima i popunjenim elektronskim sanducicima, pa to je baš u duhu pomenute komedijantske trupe koju smo svi voleli i ne zaboravite tajnu lozinku – SPAM, SPAM, SPAM...

I mozgu treba pomoć. U ovoj eri opcinjenosti elektronikom i «veštackom inteligencijom», ne treba zaboraviti na osnovni alat koji nam je kroz istoriju kako nauke tako i covecanstva to omogucio - mozak. Kad bi covek usred napornog radnog dana mogao da odspava jedan sat, nesmetano bi nastavio sa radom, što je zakljucak zasnovan na ispitivanju grupe dobrovoljaca od strane naucnika sa Harvarda. Grupa ispitanika imala je zadatak da pamti nizove razlicitih crteža koji su prikazivani na monitoru, što bi tokom prepodneva dovodilo do toga da se kod svih dobrovoljaca javljao premor, a pamcenje bivalo slabije kao dokaz zasicenja ili po naucnicima, «pregorevanja». Oni koji su odspavali pola sata su pokazali znatno bolje rezultate od kolega kojima je to uskraceno, a «srecnici» kojima je dat sat vremena pokazivali su rezultate kao na pocetku rada. Zakljucak je da kada je mozak toliko preopterecen, zbog prezasicenosti velikim brojem novih podataka više nije sposoban da ih skladišti, jer u mozgu postoje mehanizmi koji tek posle izvesnog vremena te nove podatke treba da pretvore u trajno pamcenje, što su pokazala i ponašanja ispitanika. San je ocigledno neophodan kao neka vrsta odmora za mozak, da bi nesmetano mogao da pohrani nova saznanja i pripremi se za daljnje pamcenje.

Ljubav preko miša. Izgleda da je «dating online», odnosno zakazivanje sastanaka na Net-u postalo veoma popularno, a sve je pocelo kao igra... Medutim, upoznavanje na Net-u dobilo je vrlo brzo svetske razmere. Tokom 2002.godine cak 27 miliona Amerikanaca prikljucilo se razlicitim sajtovima za upoznavanje, potrošivši cak 314 miliona dolara za licne oglase na Net-u. Smatra se da ce 2007.godine ta suma biti bar dvostruko veca. Sva je prilika da ovo doba pogoduje fatalnim vezama koje se radaju putem ekrana i tastature. Drugim recima, Kupidon sve cešce stiže na poziv upucen jednim klikom na miša! Kompjuterskog naravno.

Željko Živaljević