Ostali ZAIRI iz 2005.
 
Propuštene emisije potražite klikom na gornju strelicu!
  radio-emisija broj 223
 Subota, 15. januar 2005: 

Emisija "Zakon akcije i reakcije" emituje se jednom nedeljno na mreži prijateljskih FM stanica, a bavi se reakcijama ljudi na hi-tech svet oko nas. Šta se dogodilo u novoj emisiji saznajete zahvaljujuci priloženoj play listi, ko se u njoj pojavio otkrivaju fotke i tekstovi, a kako je sve zajedno zvučalo možete čuti ako pokupite priloženi audio.


01 Pocetak bez daljinskog upravljaca
02 Ivan Trajkovic i Linux International!
03 Uz Tsunami - pismo Milivoja Andjelkovica
04 Damjan Josipovic pise iz Njujorka
05 Violeta... Ko to mene lagi?
06 Brian Gorodetsky kao Modlijev domacin na CJSF radiju u Vankuveru
07 Tema Milice Stojanovic o racunarima u ekologiji
08 Zeljko Zivaljevic i toplina digitalnog doma
10 Stiven Mejns i tehnoloski snovi za 2005. godinu
11 Lada Muminagic o odlicnoj berbi te 2004. godine
12 Uz Hi-Files - vest o poseti Northern Sound & Vision Show-u i najava za novi broj
13 Ljubisa Miodragovic iscrpno o novom broju Hi-Filesa
14 Ivan Trajkovic i kompjuter veliki k'o kuca
15 Vukasin Mitrovic o filmu, videu i televiziji u Cikagu
16 Violeta... Kilobajti, megabajti, gigabajti...

 

Kliknite na WMA audio da biste čuli 223. emisiju. Audio fajl je u WMA formatu, 15 kbps/ 8 kHz, mono.


O čemu se govorilo u ZAIRU?

ZAIR na vankuverskom CJSF radiju

Jedan od dužih priloga u današnjoj emisiji je odlomak autentičnog programa CJSF radija. Ovaj community radio sa krajnjeg zapada Kanade, u Vankuveru, deluje u okviru Simon Fraser univerziteta, a glavni akteri njegovog programa su studenti svih nacionalnosti. Takva je i muzika - od kanadske i severno-američke rok alternative, do pandzabi hitova sa indijskih pop prostora. Moj domaćin bio je stari poznanik Zairskih slušalaca, Brian Gorodetsky, budući doktor mikrobiologije, asistent na Simon Fraser univerzitetu i, od novembra 2004, deejay CJSF radija. Ovo su fotke sa lica mesta.


Kontakt sa Halom
Radio-robot: Hal 9000

Digitalni radio

Jedna od omiljenih tema ZAIR-a su naravno i nove tehnologije radija. Do sada se baš i nismo mogli pohvaliti preterano velikim inovacijama na ovom polju jer je posle citavog veka postojanja radio manje-više ostao isti. Sporadicno su se pojavljivale novine u koje recimo spada i RDS ali najnoviji nagoveštaji najavljuju i prve revolucionarne izmene ovog elektronskog medija. Naime posle satelitske televizije i zemaljske radio stanice ce uskoro poceti sa emitovanjem programa posredstvom digitalnog signala. To izmedu ostalog znaci da ce radio program uskoro biti emitovan sa kvalitetom CD snimka, a ovaj kvalitativni napredak se cesto poredi sa prelaskom sa audio kaseta na vec pominjanu CD tehnologiju. To naravno nece biti jedina prednost digitalnog radija. Slušaoci ce pored nemerljivo boljeg kvaliteta zvuka imati i mogucnost icitavanja raznih sadržaja na displejima digitalnih radio prijemnika koji ce pored onih karakteristicnih za vec postojeci RDS sistem recimo moci da sadrže i vece kolicine teksta, zatim slike izvodaca ili logo radio stanice. Pored toga bice moguce i pregledanje programa emitovanja stanica zahvaljujci kome ce korisnici moci da izaberu koje ce emisije u toku dana slušati. Digitalni radio signal ce pored kvaliteta omoguciti i poboljšanje prijema. Radio stanice na žolost nece dobiti veci domet ali ce se zato izbeci smetnje koje uticu na klasican analogni signal ili medusobno ometanje radio stanica. To prakticno znaci da ce sve vreme dok se slušalac nalazi u dometu "digitalne" radio stanice imati konstatntno dobar prijem, naravno uz zvuk CD kvaliteta koji ce izmedu ostalog pokazati i pune potrencijale mocnih hi-fi sistema.

Naravno, ako i uvek postoji i paragraf pisan sitnim tekstom. Naime za slušanje digitalnog radio programa neophodan je i digitalni radio prijemnik koji ce se sudeci po procenama uskoro naci u prodaji, naravno po ceni koja ce biti nešto veca od klasicnih. Ipak ako se u obzir uzmu sve prednosti ove tehnologije ova žrtva zaista nije prevelika.

U Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Državama vec postoje prve zakonske regulative koje daju zeleno svetlo digitalnom radiju a prve radio stanice vec narucuju opremu i u niskom startu cekaju na zvanicno "porinuce" ove tehnologije. Interesantno je da ce u pocetku pomenuta oprema omogucavati simultano emitovanje analognog i digitalnog radio signala, dok vlade pomenutih zemalja u bliskoj buducnosti planiraju da digitalni radio definitivno prevlada u radio etru. Zato, dok još uvek možete, uživajte u analognom Zairu jer je samo pitanje vremena kada ce vas prilike naterati da ga slušate u CD kvalitetu i bez ikakvih ometanja signala. Nove tehnolgije ponekad zaista umeju biti okrutne, zar ne?

Radio indentifikacione oznake

Zamislite situaciju: nalazite se u samoposluzi, prodavacica je u vas uperila napravu neverovantno slicnu fejzeru tako cesto vidanom u serijalu "Zvezdanih staza"; vi veštim skokom u stranu pokušavate da se sakrijete iza polica sa kozmetikom - a ona vam ljubazno saopšti ukupan iznos vašeg pazara. Nemoguce? Više ne.

Medu tehnologije koje u poslednje vreme preživljavaju nezadrživ rast spadaju i Radio frequency identification (RFID) oznake koje se sastoje iz elektronskog cipa i antene koja služi za odašiljanje signala ka bežicnom prijemniku koje bi uskoro trebalo da u potpunosti istisnu danas veoma popularne bar kod oznake.

Radio oznake se za razliku od bar koda ne moraju ocitavati posebno, dovoljno je da se nadu unutar polja koje pokriva citac i svi podaci sa njih ce biti automatski preuzeti. Na ovaj nacin je recimo moguce gotovo istovremeno iscitavanja i više stotina radio indentifikatora, što izmedu ostalog omogucava i vec pomenutu scenu iz samoposluge. Pored nezaobilazne cene na ovaj nacin se mogu smeštati i osnovni podaci o proizvodu kao što je recimo zemlja porekla, datum proizvodnje i isteka roka artikla, potvrda njegove autenticnosti, kao i mnogi drugi koji ce biti itekako korisni kako kupcima tako i prodavcima. Medutim, jedna od najvažnijih karakteristika je mogucnost lakog formiranja baza podataka koje ce prodavcima i dobavljacima omoguciti da u svakom trenutnku imaju uvid u stanje zaliha i trenutnu potražnju za pojedinim artiklima, što je do sada predstavljalo poprilicno naporan i naravno neautomatizovan proces.

Medu prvim interesentima za primenu ove tehnologije medu ostalim pojavile su se i kompanije Procter & Gamble, McDonald's, Gillette, Pepsi i Coca-Cola koje trenutno rade na razvoju mogucih primena ove tehnologije - na svojim proizvodima. Interesantno je da ce, iako predstavljaju vrhunsku tehnologiju, ovi markeri pojedinacno koštati svega nekoliko centi. Ako se u obzir uzme to da ce gotovo eliminisati mogucnost prodaje ukradene ili robe ciji je rok trajanja istekao ova cena zaista nije prevelika. Najambicioznija primena RFID oznaka odnosi se na povezivanje sa Internetom, tako da ce dobavljaci uvek tacno znati stanje prodaje i zaliha svog proizvoda ma gde se on prodavao u svetu, dok ce kupci biti u mogucnosti da na Internet sajtu prodavnice provere da li se na zalihama još uvek mogu naci svi artikli koje žele kupiti.

Pitanje radio oznaka je pokrenulo i moga sigurnosna pitanja. Tako da je ubrzo demantovano da se kupci pomocu njih mogu pratiti a naravno u pripremi su i prve mere zaštite od hakera koji bi putem Interneta ocigledno veoma brzo mogli da naprave pravi haos u poslovanju mnogih kompanija.

Dakle, znajte, ako u skorijoj buducnosti prodavacica vama ili vašem bakaluku zapreti cudnom napravom - ne uzvacajte paljbu. Primite to smireno i platite racun, na kraju krajeva RFID oznake su deo buducnosti.

Srdjan Paunović



Radetov lavirint: Malta, Malta

(Nad)zvučni skok u Pariz


Ćao Modli,

Prvo moram da ti se izvinim zbog kolicine fotografija koje su ti verovatno zagusile mail na nekoliko minuta, no neverovatno je tesko bilo izabrati najomiljenije od ukupno 650 koliko sam ih napravio u Parizu. Prica koja je samo propratna galanterija pokusava da docara mnogo stvari. U prosto nemogucoj koegzistenciji jednog monotonog trenutka svakodnevice i mojih misli svih kolorita, nasao sam se na putu za Pariz potpuno slucajno, proziveo 6 nezaboravnih dana i vratio tamo odakle sam i krenuo. Zakon akcije i reakcije je dakle neizbezan i realan, te je i tada uz nepogresive formule pomeren univerzum i stvoren splet dogadjaja o kojima ces cuti.

Pokusavam da pokupim konce za jos jednu storiju ne bi li od nje napravio nekoliko dovoljno jasnih poteza u stilu kolaricu-panicu, ali je tema i suvise komplikovana da bi se mogla privesti kraju tako brzo. Anyway, radim na tome... Kao i proslog puta naslov price je na tebi. Ostajemo u kontaktu. Veliki pozdrav, Rade .

 

U zivotu svakog radijskog manijaka postoje momenti kada se u jednom trenutku iskljuce iz sredine koja ih okruzuje i borave negde iza miksete, razmisljaju o mogucoj sledecoj magicnoj kombinaciji zvukova koja bi kao gong oznacila neki novi stil ili shtos, dopadljiv i profesionalno perfektan. Ja takvih momenata imam mnogo. U toku dana, u toku razgovora, gledanja televizije, citanja svakojake literature i ti momenti traju u nekim ne merljivim periodima vremena, jer kad bi znali koliko sna prodje u jednoj sekundi u glavi jednog takvog bivseg radijskog manijaka, slika bi Vam bila jasnija. U mom slucaju mnogo takvih vanprostornih momenata je direktno za otpad, ali po nekad sine i neka relativno dobra ideja. Po nekad….

Bilo je neverovatno sparno jednog jutra. Naviknut na alarm koji bi u nekom drugom slucaju probudio i uvelo cvece, ukljucio sam autopilota i krenuo na izvrsenje dnevnih dosada. Rutina i linija manjeg otpora je ono sto me tera da ujutru nedjem sebe na putu do posla i shvatim da sam odavno budan. No, kancelarija i topao kofein sa dve kasike secera dizu adrenalin i guraju napred. Mozda je tog jutra previse popijene kafe otvorilo neko osmo culo i resilo da mi pokaze drugaciji tok vec beskrajno monotonih stvari. Naviknut na nemogucnost privremene migracije u zemlji u kojoj sam do skoro boravio natera coveka da neverovatno dobro cuva sve nenormalne navike, ne shvatajuci da su u nekom drugom opustenijem slucaju mogucnosti mnogo vece. Tacnije kada zivite preko uvek morate da kao obavezan trening uvedete i preispitivanje onoga sta se sme a sta ne sme. Pa tako i putovanja u ostale zemlje sveta, koja sa ove tacke gledista dolaze u obzir.

Spojivsi momente kreativne odsutnosti, tacnije secanja na neke od trenutaka iz beogradskog radija devedesetih i tada trenutnog preispitivanja mogucnosti privremenog boravka u nekim drugim delovima Evrope, pojavila se kao ideja da nekoliko dana provedem u nekom drugom okruzenju, gradu verovatno vecem od cele Malte, poistovetim se koliko god mogu, pa makar i na sekundu sa ljudima koji tamo zive i odmorim od histericne sedmodnevne beskonacne trake. Kada dodjete u situaciju izbora lepog od lepseg, odluka se donosi u trenutku ili se u suprotnom nikada nece odigrati. Postoji jedna stvar koja me je katapultirala da izaberem bas Pariz. To je koncert coveka koji je uvek negde podsvesno bio bas taj koga bi trebalo videti uzivo. Saznavsi da je Phil Collins ove godine resio da se penzionise svetskom turnejom pod nazivom „First Final Farewell Tour“ nije ostavilo prostora mom odlucivanju treba li ici ili ne ni za pomisao o casi vode.

Tehnoloska revolucija i pojava interneta ubrzala nas je do te mere da sam samo nekoliko trenutaka kasije bio na sajtovima za bukiranje svega sto je potrebno za ovo putesetvije, pa je tako vec sledeceg momenta tamo neko mesto u avionu, hotelu, na koncertu bilo spremno samo za mene. Wow, kakav napredak! Put bi naravno bio beskrajno dosadan bez moje omiljene saputnice, Shirley. Neverovatno, ali istinito, idem u Pariz....

Shirley i meni, obnovljena flota Air Malte omogucila je let u novom Boingu 717-200 u kome su cak i sedista mirisala na skoro otpakovana. Svaki trenutak se pomno pratio i belezio. Na nekih 45 minuta od poletanja na visini od 8200m posluzen je skroman avionski dorukcak, ali dovoljno dobar da uzitak leta bude na nivou. Po neverovatno lepom vremenu nad vecim delom Evrope, tog dana Alpi su bili i vise od slike iza prozora, Francuska sama po sebi lepa i zelena i njeni gradovi u nesto vecoj rezoluciji od Sim City-a beskrajno zanimljivi. Kod Bourges-a se nazirao landing. Avion u blagom poniranju i obronci predgradja Pariza koji prolaze ispod nas, zgrade slicne onim na Novim Beogradu, miris geta, francuske moderne kinematografije i neke nove generacije ljudi bez kojih sve to ne bi bilo moguce. Let od dva sata i petnaest minuta zavrsio se fenomenalnim touchdown-om na aerodromu Orly i beskrajkno dugim taxiranjem od odredjenog gate-a.

Kulturni shok koji uvek dozivim gde god isao sada vec je vec skup prijatnih trenutaka. Mnostvo ljudi koji neumorno pricaju meni nesavladiv francuski jezik stvara onaj pravi i neverovatan utisak da sam ja bas tu, u Parizu. A onda obnavlljanje po malo izgubljene navike da se u velikom gradu sve obavlja dugim voznjama taksijem, metroom, da su ulice pune kreativaca, opustenih stvaralaca, uzubranih poslovnih ljudi, manekenki, obicnog sveta. Ni trenutak nije promakao tog prvog dana. A onda, samo momenat kasnije, otvorivsi oci shvatio sam da je dan koncerta…

Posto dangubljenje ne dolazi u obzir, Ajfelov toranj, muzeji, galerije, Virgin, najpoznatije katedrale uz pomoc metroa bile su udaljene na samo nekoliko minuta voznje, te je njihov obilazak bio i vise nego lak. Receno je “Bonjour” Monalizi, vidjen Pikaso, dodirnut Ajfelov toranj i flash memorija kamere napunjena mnostvom fotografija da nesto ne promakne. Naravno, pre ludnice koja predstoji bilo je i “Conobar, un caffe machiatto s'il vous plait”. A onda vec unapred kartografski dobro savladan put do ogromnog modernog zdanja “Bercy” i hiljade ljudi koji u najpristojnijoj varijanti cekaju na ulaz. Veliki plakati Phila Collinsa i propratna galanterija na kojoj se beskrajno zaradjuje ocekivala je svakog posetioca na samom ulazu. I onda shok…

Velicina prostora, stage-a, rasvete i ozvucenja je na prvi pogled ostavljala samo otvorena usta i nemost mnogih koji su ulazili u isto vreme kad i ja. To je jedina reakcija koja Vam je bila ponudjena kao opcija. Na kratko sam skoknuo do miksete i upoznao Frenka Kerry-a, jednog od glavnih ljudi zaduzenih za perfekciju zvuka. U prvi plan upala je 56 kanalna digitalna mikseta Allen & Heath kao i Yamaha O2R koja je pored predhodne izgledala kao da ce “posluziti svrsi”. U kratkom i neverovatno nesebicnom razgovoru za jednog dizajnera zvuka, susreo sam se sa detaljima poslednje audio tehnologije ovakvih hepeninga i video kako to svet fungcionise na jedan profesionalno lezeran nacin. I naravno, tips za sve one koji budu bili u prilici da upoznaju tonce na ovakvim dogadjajima. Uvek ih pitajte za savet gde da stanete ne bi li zvuk do vas dopirao najjasnije. Beskrajno zahvalan uz “Good luck, Frank!”, Shirley i ja smo se na vreme pomerili da se ne bi izgubili u vec krcatoj dvorani i to na mesto sa koga ce zvuk po preporuci dopirati kao sa CD-a.

A onda poznato dizanje tenzije uz potpuni mrak i moj osmeh, pomisao na to da je sve ovo pre samo nekoliko dana bila samo ideja…na tren zatvorene oci...potpuna tisina....

Sledi nekoliko silovitih udaraca kao ekspolozija u tam-tam prelaze na bubnjevima i spot light koji u jednom trenutku upotpunjuje sliku…Phil Collins, virtuoz, poznat po umecu za odlicnim setom bubnjeva i mesavina afro-brazilskih ritmova…svi vec skacu i vriste. Ozvucenje puni bubne opne neverovatno cistim, kristalnim zvukom. A onda jos jedno iznenadjenje. Drugi spot light i drugi set bubnjeva za kojima sedi sjajni Chester Thompson. Nekoliko minuta duet neverovatnih sposobnosti pravio je prelaze od kojih se dizala kosa na glavi. A zatim pravi show, osvetljenje i laseri u punom jeku, Phil Collins i 17 ljudi na stage-u pocinju numeron iz 2002 sa albuma Testify “Can't Stop Loving You”. Slede “You Can't Hurry Love” i “Two Hearts” gde je prelaz izmelju pesama bio propracen vriskom oko 17.000 ljudi. Zatim “In the Air Tonight'', “I Missed Again'' i “Easy Lover”, primetno omiljena numera skoro svih posetilaca i “Sussudio'' No.1 numera vecine radio voditelja svetskih satelitskih stanica. Naravno nezaobilazne Genesis kompozicije od kojih su “Misunderstanding” i “Mama” izazvale beskrajno dug aplauz. Tu je nasla mesto i perfektna acappela, obrada poznate numere “True Colours'' koju u originalu izvodi Sarina Paris, no kojoj je Cyndi Lauper donela slavu, kao i logican nastavak sa “Groovy Kind of Love''.

Ukupno 24 numere izvedene su to vece. Tri bisa i posledje “Zbogom” Parizu zvucalo je prosto apstraktno. Neki ljudi oko nas placu, Phil Collins, zadovoljan sto je jos jedan od njegvoih projekata u potpunosti uspeo poklonio se i otisao zauvek sa live muzicke scene Pariza. U trenucima izlaska is hale prolazile su mi pred ocima slike mog prvog CD-a Phila Collinsa i slike trenutaka uz jednog coveka koji se kroz moju radijsku karijeru provlacio veoma cesto. U tim trenucima razmisljao sam da je gurpisati sve emocije, dogadjaje, pa i mnoge drage ljude koji su protutnjali kroz moj zivot prosto je nemoguce u jednom ovakvom sazetom formatu. Mozda neka knjiga i osvane jednoga dana, no mamutski potez te vrste ce jos pricekati. Ali upravo veliki deo zivota proveden u radiju uz ovakve stvaraoce je nesto sto je ezotericno, prosto tesko opisivo, a s druge strane veoma realno i nadasve beskrajno uzviseno. Svi ti nezaboravni momenti srece koje jedan kreator bilo kog dela programa izracenog u beogradksi etar moze da oseti, ne ulaze u merni SI sistem jedinica. Uzevsi u obzir da dobar deo tog vremena prodje uz mnogo odlicnih muzickih tema nije ni cudo sto vecina kreativaca, a jedan je sigurno Phil Collins, postane u nekim periodima deo main stream-a u zivotu pojedinca.

Gledajuci sa radijske strane profesionalno i radikalnije na Phila Collinsa kao predmet za kreaciju, njegov rad je uvek znao da “napuni zvuk”, natera slusaoce na pevanje i ako neki i nisu znali tekstove njegovih pesama. Phil je dakle vrsan muzicar sto pokazuju i koncerti koji su uglavom bili rasprodati i po nekoliko meseci unapred. Finalni u Parizu ostaje u fenomenalno lepom secanju koje je verujte tesko opisati. Pedeset trogodisnji Phil Collins, gitarista Daryl Stuermer, basista Lee Sklar, saksofonista Gerald Albright i sest pratecih vokala pod vodjstvom Arnolda McCullera, ucinili su da moj vanprostorni momenat tamo negde na jugu Evrope ne ode direktno u otpad, vec postane jedan od trenutaka za price u gluvo doba.

Ostatak od nekoliko dana u Parizu proteklo je brzinom koja je objasnjavala koliko je svaka sitnica imala znacenja i lepote, koliko je vreme provedeno gledajuci ljude iz nekog lokalnog kutka kafea uz skoro obaveznu prijatnu muziku bilo dragoceno, ljude koji su zamisljeni nad zivotima s ove strane stakla skoro uvek izgledali od nekud poznati.

Tih dana Shirley i ja smo komunicirali na neki nama nov nacin, po nekad bez reci, a po nekad samo smejuci se bez razloga u gradskoj tisini prijatnog mirisa obliznjeg zelenila. Upravo ovi dani dali su nam vremena da urezemo u sopstvenu memoriju svaku improvizovanu posetu nekog novog, nepoznatog haustora u kojem se po defaultu nalazo neki prijatan prostor i opet neka potpuno deseta zanimljiva spika lokalnog karaktera. Od prolaznika smo pravili poznanike, a od poznanika prijatelje. Neverovatnom brzinom i sto je jos zanimljivije bez ikakvih poteskoca. Svako je bio raspolozen za casicu razgovora, te sam se zamislio i zapitao da li je ovo stvarno bio pravi trenutak za odabir ovakvog puta gde su se sve paralele skupile u jednu pravu, ili je samo opet neverovatan skup pozitivne energije koja nas je pratila od kad smo poleteli sa malteskog aerodroma.

Anyway, poziv upucen svim putnicima na letu KM 466 za Maltu da je Gate 21 otvoren zvucao je kao onaj budilnik, odnosno indikator da su do vrha napunjene baterije za neki naredni period. Nije smetala ni guzva u avionu, ni plac nekog klinca samo dva sedista iza mene, a ni duzi let do kamicka na kome nas je cekalo sparno maltesko leto.

A sutra….frankly my dear, I don’t give a damn.

Rade Santrač


Kontakt sa Ivanom
Ivan skrečuje: DJ traktati

Kompjuter veliki k'o kuća

Pre otprilike pedesettak godina, SF romani su bili prepuni vizija naše planete prvih godina XXI veka. Pisci su tada zamišljali raznorazne stvari, koje nama, današnjim korisnicima racunara deluju smešno. Izmedju ostalog, zamišljali su kucne komjutere velicine kuce (!), a to je tada bio vrhunac zamislive tehnologije. Zamišljali su i pametne kuce koje ce vam oprati veš, ispeglati odecu i napraviti rucak. Zamišljali su automobile kojima nije potreban vozac, i koja sama znaju da stignu na cilj.

Da li vam ovo zvuci poznato? Ah da, pa to je zbog toga što sve ovo danas postoji. Pre neki dan sam citao o veš mašini koja sama odreduje vrstu pranja zahvaljujuci komunikaciji sa džemperom u njoj!!! A da ne pominjem sve mocnije i mocnije mobilne telefone i rucne racunare koji vec danas predstavljaju džepni informacioni centar. Pogledajte svoj mobilni telefon - zar nije zapravo zapanjujuce šta je sve stalo u tako mali uredaj! A da ne pominjem HD televiziju, satelitske kanale i Internet, DVD-ove, digitalno SVE, itd.

Sci-Fi literatura može biti veoma korisna kao putokaz buducnosti, i šta više, mnogo više od toga je i ostvarivo. Ni u najludim snovima nismo zamišljali da cemo u nacim džepovima nositi sve ono što danas imamo... A to je tek pocetak...

Linux International

Lepo je baviti se informatikom. Tako se mogu saznati raznorazne stvari, koje... (muzika iz Dosijea X) nisu dostupne obicnim ljudima. Eto, na primer, Linux je poznat kao operativni sistem koji je verovatno lokalizovan na najviše jezika i regiona u svetu, tj. maksimalno je prilagoden svojim korisnicima. Tako u svakoj verziji Linuxa možete podesiti ogroman broj detalja i tako ga maksimalno prilagoditi svom ukusu. Naravno, tu su i sva podešavanja tastature i jezika, kao i fontova – cirilicnih i latinicnih.

E sad, zamislite naše iznenadenje kada smo u Knoppix Live distribuciji pronašli setovanja za srpski jezik. To uopšte ne bi bilo cudno da uz ovo setovanje ne stoji NEPOSTOJECA zastava Srbije (vidi sliku), a skracenica je SR. Koliko sam obavešten, naša zastava još uvek nema zelene(!?!) pruge. A još je cudnije što postoji jugoslovenski jezik, sa zastavom SCG. No comment!

U stvari, ima komentara. Ovako nešto verovatno nije moglo da se desi ni na Commodoreu 64, a kamoli na jednoj modernoj platformi. Da li je u pitanju neobaveštenost ili nešto drugo, prosudite sami.

Ivan Trajković



Damjan iskosa: svet oko mene, a ja u njemu

Ameri skloni kameri

Damjan Josipovic još nije učinio ništa da se u emisiji "Zakon akcije i reakcije" pojavi i glasom. Obično je to činio perom (arhaičan naziv za tastaturu), jednom je to učinio stasom (jedina prepoznatljiva fotka, ova u zaglavlju), a danas to čini svojom digitalnom kamerom. Za vašu informaciju: trenutno je u Velikoj jabuci, radi u, čini mi se, u zanimljivoj agenciji koja se bavi ŽENAMA (molim podrobnije objašnjenje od njega) i uz to se pokazalo da po Njujorku može svašta da se otkrije. Uslov je da ne gledate okom, nego objektivom. Pa pogledajte.

Ako ste mislili da u Americi ima Amera na svakom koraku, grdno ste se prevarili. Ima ih samo tamo gde to i piše!
Slično je i sa Žabarima. Gde ima Amera, ima i Žabara. Pitanje je samo: šta je starije - kokoška (KFC) ili jaje (žablje)?
A gde ima i jednih i drugih, ima i kesa. Sigurno je samo jedno: u ovima na fotki nije humanitarna pomoć...

Violeta i njen deo Web sveta
Violetanews: moje omiljene IT vesti

Otkačeni li(n)kovi

Ko može bolje i uvrnutije od Violete Ivković da inventariše po IT svetu? Niko - osim nje same. Nije lako biti samome sebi konkurencija. Valjda se zato i prosula na tri strane: u "Zakon akcije i reakcije", zatim na stranice "SciTech" magazina i, konačno, na vlastitu web prezentaciju. Do sada sam imao običaj da vesti o njenim otkačenim li(n)kovima koje slušate u ZAIRU plasiram na ovom mestu. Od sada nemam. Jednostavno, mislim da je probitačnije i uputnije potražiti ih u originalnom pakovanju i na licu mesta - a to znači na Violetinoj kućnoj adresi! Pa izvolite, ona to pakuje s više pedanterije od mene. A i ukrasi ih s ponekom sličicom. Znači, sve što vam se na radiju učini da liči na Violetin voice message ima svoj pisani pandan tamo, kod nje! U, bre...

Prva slika s desna odvešće vas direktno u Violetino naručje, pa odatle možete da odsurfujete kud vas noge nose, širom njenog ljubičastog sveta - medju web dizajnere, književnike, pesnike, letače, maštare svih vrsta.
Srednja slika vodi vas na pragmatični deo Violetinog sajta, posvećen novostima iz IT sveta. Upravo su to prilozi koje slušate i u ZAIRU, kao Violetin voice message. Ali nije reč o običnim novostima. To su novosti okićene njenom verbalnom bižuterijom, nešto kao otkačeni li(n)kovi...
...koje je, inače, preselila i na stranice slavnog SciTech magazina, čiji je desni bek od nove 2005. godine! SciTech sajt je samo i njena i moja blaga preporuka.
 
Radio-emisija "Zakon akcije i reakcije" snima se petkom, zainteresovanim radio-stanicama šalje ponedeljkom, a premijerno emituje na većini FM frekvencija subotom (toliko o njenoj mogućoj aktuelnosti). Urednik i voditelj ZAIRA: Zoran Modli. Desna ruka: Srdjan Paunović. Mailbox emisije: emisija@modli.co.yu.