Emisija "Zakon akcije i reakcije" emituje se jednom nedeljno na mreži prijateljskih FM stanica, a bavi se reakcijama ljudi na hi-tech svet oko nas. Šta se dogodilo u novoj emisiji saznajete zahvaljujuci priloženoj play listi, ko se u njoj pojavio otkrivaju fotke i tekstovi, a kako je sve zajedno zvučalo možete čuti ako pokupite priloženi audio.

01 VGA i TFT pocetak 224. emisije
02 Ivan Trajkovic je zaprepascen i iznenadjen
03 Sasa Krstic narucuje stejk preko Frugla (prvi deo)
04 Pogled kroz digitalno oko mobilnog telefona (GSM Info)
05 Prica o vankuverskim radio stanicama s kraja 2004 godine
06 Violeta... Pritisni Yes za katastrofu
07 Digitalna TV na mobilnim telefonima (Sat TVvideo)
08 Sasa Velickovic o trendovima i brendovima
09 Brajan najavljuje Fingerthink - Walk in the space
10 Rekli su... Zeljko IO i njegove vulkanske aktivnosti
11 Singi obavestava o zarazi virusom Cabir
12 Vest IT market... Halo, ovde iPod
13 Smrt video rikordera na vidiku (Hi-Files)
14 Sasa Krstic o LCD i plazma monitorima
15 Hal 9000 Artur C Klark i njegovi zakoni
16 Ivan Trajkovic o Win Optimizeru 2
17 Violeta... (H)Alt - pucacu!

Kako zvuče radio-stanice Vankuvera?

Dok sam boravio u Vankuveru, nisam propustio ni da, izmedju ostalog, svakodnevno skeniram programe tamošnjih radio-stanica. Kao što ste mogli čuti i u emisiji, opšta ocena za audio dizajn njihovih programa je jaka osmica. Generalno, ni jedan njihov lokalni radio nije prepušten milosti i nemilosti izandjalih plej lista i kompjuterskom softveru za automatsko generisanje (muzičkog) programa, što je redovan slučaj kod 90 posto naših radio-stanica. Vankuverski radio je apsolutno pod kontrolom vrlo profesionalnih voditelja, koji često deluju i u tandemima, od nula do 24 sata. To mi se dopalo. Mnogi od njih nastupaju u klasičnom disk-džokejskom maniru zlatnog doba radija. To mi se još više dopalo.

Verovali ili ne, na FM skali jedva da ćete prebrojati petnaestak radio-stanica! U poredjenju sa stotinak programa koje možete pratiti samo u Beogradu i njegovoj bližoj okolini, Kanadjani su malji deca. Za svakog iole radijski obrazovanog analitičara nema tajni kad treba odgovoriti na pitanje: ko je ovde veći profesionalac? Ionako svako od nas ima na hiljade komprimovanih pesama na hard disku, pa kad je već tako - što bismo čekali omiljenu pesmu sa neke od sotinu okružujućih frekvencija, kad je lakše da je pustimo sada i o'ma! Inače, od vankuverskih radio-stanica pobrojanih u današnjem prilogu, ovde bih izdvojio: alternativni CJSF radio koji deluje u okviru Simon Frezer univerziteta, kantri JRFM radio sa obiljem novokomponovane country muzike, CKZZ radio na 95.3 FM sa zvaničnim kanadskim Top 20 listama, COOP community radio na 102.7 MHz koji pruža gostoprimstvo mnogim zajednicama u Vankuveru, pa tako i srpskoj, kao i Classic rock radio na 101.2 MHz, na kojem i danju i noću slušate isključivo rok antologiju iz poslednjih 40-ak godina. Na srednjim talasima ističe se 600 AM (Six-hundred AM), sa muzičkom matricom sastavljenom isključivo od evergrina 50-ih i 60-ih. Zanimljivo.

Radio-robot: Hal 9000

Evolucija pisanja

Ako se izuzmu povremeni pokušaji ambiciozne rodbine, prvi susret sa pisanjem svako dete doživi u školi, gde mu je, naravno i mesto. Slova se uglavnom uce dugo i strpljivo, ali se sve to, naravno, isplati upravo u trenutku kada shvatite da pod svojim okriljem imate potpuno opismenjenog potomka koji ce jednog dana verovatno postati i veliki pisac, jer gotovo savršeno piše pisano slovo "P", o cemu ste, naravno, obavestili i svu rodbinu, kao i komšije cijoj kravi, naravno, želite sve najbolje. Nešto starijim generacijama je sve ovo dobro poznato medutim nove generacije kao i u svemu drugom i ovde unose pometnju i raskol, služeci se nadaleko ozloglašenim visokim tehnologijama, verovali ili ne - otelotvorenim u personalnim racunarima. Naime njima stari sistem pisanja koje su koristili njihovi ocevi i ocevi njihovih oceva i mnogi pre njih sve do glinenih plocica i pecinskih zidova nije dovoljno dobar vec bezobrazno umesto na papiru svoja prva slova pokušavaju da ispišu na tastaturi. To im obicno i uspeva. Sa ili bez znanja roditelja njihove prve reci nisu ispisane olovkom vec iskucane na tastaturi.

Tada zabrinuti roditelji obicno pokušavaju da se prisete koraka koje su sami prešli dolazeci do racunara i tastature, što se obicno može pretociti u veoma interesantnu kratku autobiografsku pricu.

Prica o pisanju i tehološkom napretku uglavnom pocinje pisacom mašinom cije korišcenje, naravno, zahteva beskonacno ponavljanje i gužvanje neuspelih dokumenata kao i rad na ocvršcavanju kažiprsta koji su se pri ovoj vrsti pisanja pokazali kao nezamenjivi. Novi korak napred predstavljale su elektronske pisace mašine sa revolucionarnom mogucnosti memorisanja i prepravljanja napisanog teksta. Medutim njih su u zaborav ubrzo poslali niko drugi do prvi racunari. Racunarska tastatura se pokazala kao veoma prakticna ali je nametala i odredena pravila i ogranicenja. Naime jaki kažiprsti koji su kod kucanja na mašini predstavljali prednost su se kod tastature pokazali kao nedostatak, jer lupanje po tastaturi koje proizvode pored toga što deluje strašno izaziva i podsmeh okoline. Dakle, jedino što preostaje je novo navikavanje, koje podrazumeva ucenje kucanja svim prstima, koje uz malo vežbe postaje veoma skladno i tiho prebiranje po tastaturi - pravi užitak za svakog slucajnom ili namernog posmatraca. Ipak, ovo navikavanje nije tako lako kako se iz price može zakljuciti. Jedan od naših književnika i danas piše iskljucivo kažiprstom desne ruke, iako su mu svi ostali prsti na broju o cemu je planirao da napiše i kratku pricu ali obecali smo mu da to necemo iznositi u javnost, pa to i ne cinimo.

Vremenom, korišcenje racunarske tastature je postalo nešto sasvim obicno. Na racunaru se sada piše sve: od referata i seminarskih radova do kratkih poruka ukucanima. Medutim, najinteresantniji trenutak svakog korisnika racunara je kada sebe "uhvati" u slepom kucanju to jest kucanju bez gledanja u tastaturu. Sve to je gotovo po pravilu zacinjeno dozom oduševljenja i zbunjenosti kao i naknadnim pokušajima koji obicno ne uspevaju ali uz malo vežbe dovode do znacajnog unapredenja kucackih sposobnosti. Slepo kucanje je inace i samo po sebi fenomen. Brži unos teksta i stalno pracenje njegovog ispisivanja na ekranu su samo neke od prednosti, ali postoje i mane. Recimo, u trenucima kada vam je najviše potrebno ili kada vas posmatra neko koga želite zadiviti svojim sposobnostima ono obicno zataji. Na ekranu se pojavljuju neocekivani karakteri koji iritiraju i naravno uslovljavaju nove greške pri kucanju, na korisniku ostaje da postideno pogleda u tastaturu nade željeni karakter i zakune se da se nikada više nece hvaliti svojim teško stecenim sposobnostima.

Sve u svemu, kucanje na racunaru je sjajno. Tekst se ispisuje i koriguje daleko brže, možete ga lako i brzo odštampati i umnožiti, izgleda uredno, citak je... sam spisak prednosti kucanja nad pisanjem rukom se ocigledno može odužiti u nedogled, naravno sve do trenutka kada u redu banke ili pošte morate popuniti formular ili se svojerucno potpisati. Tada shvatitite da je vaša maksima po kojoj je štampanje daleko lakše i brže cak i u slucaju da ostavljate poruku ukucanima na frižideru tacna ali pogubna za vaše pisanje rukom. Poslednje trzaje predstavljaju pokušavaji da se u panici prisetite svih velikih i malih slova, naravno po tome kako su napisana na tako cesto korišcenoj tastaturi.

U boljem slucaju uspevate da složite naizgled beskonacno dug niz slova, koja bi uzgred naravno bila daleko brže otkucana, nadajuci se da je nesrecna šalterska službenica upoznata sa Šampoleonovim radom. Najzad, kada je on mogao da protumaci hijeroglife može i ona vaš potpis. U gorem slucaju, u maniru ponavljaca nižih razreda osnovne škole namerno pišete što necitkije u nadi da ce službenica imati dovoljno samilosti da na kriticnim mestima isprave vašu rukotvorinu - u krajnjem slucaju i ispred nje se nalazi racunar na kome završava najveci deo svog posla i verovatno i sama zna kako pisanje rukom može biti naporno.

Ipak i pored svih pomenutih nevolja interesantno je to da savremene tehnologije idu i korak dalje, tako da se, verovali ili ne iz procesa kreiranja teksta sve cešce izbacuje i korišcenje ruku. Dovoljno je recimo upotrebiti program za prepoznavanje glasa i svom racunaru izdiktirati tekst po želji. Za njegovo ispisivanje je naravno dovoljan i najobicniji štampac. Iako još uvek nedovoljno usavršena ova tehnologija omogucava maksimalno rasterecenje korisnika, koji ce, po svemu sudeci pored pisanja rukom uskoro poceti i sa zaboravljanjem kucanja na tastaturi. Prosto se namece pitanje da li nove tehnologije razvijaju ili sputavaju covekove mogucnosti komunikacije jer zahvaljuci email i SMS porukama ocigledno sve manje razgovaramo, takode je ocigledno da sve manje i pišemo pa je prosto nezamislivo šta bi se desilo kada bi neko, bar na nedelju dana uskratio struju svetu kakvog danas poznajemo. Izgleda da najvecu kaznu ljudskom rodu danas nebi predstavljao višak vode u vidu biblijskog potopa vec manjak preko potrebne struje. Moderni Noje bi umesto barke verovatno morao da napravi veliki akumulator zahvaljujuci kome bi sacuvao poslednja svedocenja o ljudskom rodu i životu na zemlji koji slepo kuca u ritmu novih komunikacija. A postoji i mogucnost da svoje potomke preventivno istucete svaki put kada pocnu da lice na vas i približe se racunaru. Prosperitet ljudskog roda ipak mora biti prvom mestu.

Srdjan Paunović

Bilo u prošloj emisiji, a objavljujem na sajtu sada:

Računari u ekološkim istraživanjima

RAČUNARI - BITAN FAKTOR ZA EKOLOGIJU I NJENA ISTRAŽIVANJA: uvodjenjem savremene tehnike i tehnologije u mnogo cemu je olakšan covekov rad, pa i sam njegov život. Samim tim rezultati njegovog rada su preciznije i jasnije obradeni. Potreba za upotrebom racunara u nauci, prvenstveno pri mnogobrojnim istraživanjima javlja se poslednjih godina. Vremenom ta potreba prerasta u nužan faktor za optimalnu organizaciju rada, te je danas gotovo nezamislivo raditi bez racunara.

S obzirom da se na globalnom nivou posvecuje sve veca pažnja ekologiji i problemu koji ona izucava potpuno je razumljivo da i u ovoj oblasti upotreba racunara postaje nužna potreba. Njihovom adekvatnom upotrebom stvorena je mogucnost efikasnije i lakše obrade podataka. Pre svega to se odnosi na podatke koje je potrebno prikazati putem tabela, grafikona, skica ili slika. Najcešce se za obradu ovih podataka pri manjim istraživanjima koriste standardni racunarski programi (Word, Excel idr.). Pri obradi podataka u vecim i obimnijim istraživanjima koriste se posebno kreirani programi koji zadovoljavaju njihove potrebe i koji na adekvatan nacin prikazuju dobivene rezultate.

Danas je usavršavanjem i kompjuterizacijom tehnologije, odnosno aparata koji se koriste u ovim istraživanjima omoguceno jednostavnije ocitavanje rezultata, koji su na taj nacin unapred pripremljeni za naknadnu obradu. Osim toga s upotrebom racunara prestaje klasicno arhiviranje podataka u arhivama, jer je to omoguceno samim kreiranjem posebnih baza podataka koje su zasnovane na obradenim i klasifikovanim rezultatima istraživanja. Na taj nacin se potrebni podaci jednostavnije i brže pronalaze.

Internetom, kao sastavnim cesto i neodvojivim delom današnje upotrebe racunara, cak i u nauci se sticu mnogobrojne prednosti. On je, takodje, u tesnoj vezi sa obradom podataka, ali je jedna od njegovih bitnijih osobina mnogo efikasnije pronalaženje informacija i podataka na vece razdaljine, kao i njihovo dalje prosledjivanje. Pored toga moguce je iste u relativno kratkom roku objaviti, odnosno prikazati na sajtovima. Na taj nacin su svi bitniji podaci i informacije dostupne svim zainteresovanim posetiocima eko-sajtova.

Naime, veci deo ove price o ekologiji, racunarima i posebno prilagodjenim programima za obradu rezultata i podataka ostaje samo na prici, bar kada je rec o sredini u kojoj mi živimo. Trenutno je ovakav vid korišcenja racunara vidljiv samo pri mnogo obimnijim i dugotrajnijim istraživanjima, koja što se ekologije tice predstavljaju retkost. Osim toga ova upotreba racunara u nauci i istraživanjima pored nešto vecih finansijskih sredstava zahteva i strucno osposobljena lica koja bi na odgovarajuci nacin mogla pristupati osavremenjenom radu.

Milica Stojanović

Ivan skrečuje: DJ traktati

Zaprepašćen i iznenadjen

Ili tako nesto... Elem, novogodišnja groznica koja je vladala svuda, cini se da je najviše traga ostavila upravo na informatickoj sceni. Nikad više kompjutera (ili ako više volite racunara) nije prodato, a zadovoljni prodavci su trljali ruke. I tako do 31. decembra. Eh taj PDV... Racunare više skoro niko i ne kupuje, a prodavci se reorganizuju u nadi da ce (možda) da prodaju još po koju konfiguraciju.

Ceh napretka ce , gle cuda, da plati upravo informatika. Ionako smo po pitanju PC pismenosti medu zadnjima. Tužno, a ima i još tužnije... Ne samo da velika vecina ljudi kod nas nema noviji racunar, nego nema NIKAKAV racunar! Inace, prema standardima statistike, noviji racunar znaci ne stariji od 2 godine. Cisto da znate. Pa Vi izvolte lepo u radnje po svoj novi racunar... Eh da, najjaca komponenta u racunaru ce odsada biti PDV, umesto DDR-a, GeForce-a ili Centrina. Komponenta koja volšebno postoji u vašem racunarau, iako je nema u Device Manager-u. Komponeta koja se nalazi i u svakoj komponenti racunara a ne utice uopšte na njihov rad.

E sad, jesam ja za integracije u itd., ali pa zar baš kompjutere! Moram priznati da je jedna od najboljih odluka u zadnjih 10 godina bila oslobadanje PC od poreza . E sad, i PC ide pod stecaj. A i ne ide to nekako, da PC bude izuzetak. A ne ide, bogami, i da vecina naroda misli da je MS Excel - motorno ulje! Što je mnogo, mnogo je. Baš mi dobro dode što još uvek cuvam Commodore 64 i Amigu 500 u savršenom stanju. Lepo ih izvadim iz ormana, obrišem prašinu, ukljucim, pa kad uzmem da igram igrice - iz bliske nam 1988 godine! Ih, divota jedna! Jedva cekam! A i bolje je tako...

WIN OPTIMIZER 2

Još od prvih dana Windowsa, bilo je veoma teško ocistiti i optimizovati racunar. Delom je za to odgovoran Windows, a delom i korisnici koji nisu vek bili dovoljno vešti sa regeditorom. Za sve njih sada postoje alati poput Ashampoo Win Opzimizer 2 Platinum. Iza dugog imena krije se paket modula za optimizaciju i cišcenje Windows datoteka. Prvo birate Easy ili Expert mode, i u zavisnosti od toga se razlikuju i opcije koje imate na raspolaganju, mada one nisu mnogo proširene. Svi moduli su podeljeni na 3 grupe: Cleaning Tools, Tuning Tools i File Tools. Svaki od ovih modula vam dalje nudi specificne pod-module u kojima birate naprednije opcije programa.

Modul Cleaning tools vam omogucava da detaljno ocistite Vaše HDD i prenosive drajvove od suvišnih datoteka, da ocistite Registry od nepotrebnih unosa, da ocistite Internet fajlove koji ostaju posle svakog pretraživanja Web-a, dok je prava poslastica DLL cleaner i on sam prepoznaje oštecene DLL fajlove nekih programa i briše ih. Na ovaj nacin možete osloboditi i do 20% sistemskih resursa. Modul Tuning Tools vam omogucava da ocistite start-up bazu programa koji se pokrecu zajedno sa Windowsom, da uradite block-up spam-a na Vašem racunaru, da optimizujete Windows funkcije i da optimizujete Internet konekciju. Modul File tools vam omogucava da permanentno obrišete fajlove sa HDD-a, da sastavite ili rastavite fajlove, da dodate asocijacije odredenim vrstama fajlova, kao i da šifrirate i dešifrujete razne vrste fajlova.

Sve u svemu, Win Optimizer predstavlja dobar alat za optimizaciju PC-a, ali uvek postoji jedno ali - na Internetu ima i drugih besplatnih programa koji Vam mogu sve ovo omoguciti, ali sa daleko manje komfora. Odluka je, kao i uvek, na vama.

Ivan Trajković

Digitalni video rikorderi menjaju advertajzing

Nove navike TV publike

Zastupljenost digitalnih video rikordera (DVR) u americkim domacinstvima podstakla je marketinške agencije da razmišljaju o promenama navika televizijske publike. Tradicionalna reklama u trajanju do 30 sekundi, koja je vec niz godina glavni element televizijskih kampanja, mogla bi biti proširena drugim oblicima reklama, a možda cak i nestati iz etra.

Prema aktuelnim podacima, 7% americkih domacinstava poseduje DVR uredaj. Ocekuje se da tokom ove godine taj broj prede 10%, a da do 2009. naraste na 41%. Medu vlasnicima digitalnih video rikordera je zabeleženo da tokom samo 41% vremena koje posvecuju televiziji zapravo gledaju ono što se trenutno emituje. Preostalo vreme provode gledajuci snimljene emisije i serije, a pritom izmedu 75 i 90% vlasnika DVR-ova preskace reklamne blokove.

Zaposleni u marketinškim agencijama smatraju da ce porast zastupljenosti DVR uredaja iznad 10% oznaciti pocetak novog nacina reklamiranja na televiziji. Iako ce TV i dalje ostati najmocniji medij za reklamne kampanje, ocekuje se da standardna reklama postati samo jedan deo kampanje na raznim medijima ili deo kombinacije više kracih i poneke duže televizijske reklame.

Jedan od novih modaliteta reklamiranja sa druge strane Atlantika bice i ubacivanje reklama u trajanju do 15 sekundi uz kratke priloge koje korisnici preuzimaju kroz uslugu video-na-zahtev. Pored toga, realno je ocekivati trominutne spotove nalik kratkim filmovima, a razvoj tehnologije omogucava i kreiranje interaktivnih reklama. Ovaj fenomen detaljnije analiziramo u sledecem broju casopisa Hi-Files, koji iz štampe izlazi 1. marta 2005. godine.

Violetanews: moje omiljene IT vesti

Otkačeni li(n)kovi

Ko može bolje i uvrnutije od Violete Ivković da inventariše po IT svetu? Niko - osim nje same. Nije lako biti samome sebi konkurencija. Valjda se zato i prosula na tri strane: u "Zakon akcije i reakcije", zatim na stranice "SciTech" magazina i, konačno, na vlastitu web prezentaciju. Do sada sam imao običaj da vesti o njenim otkačenim li(n)kovima koje slušate u ZAIRU plasiram na ovom mestu. Od sada nemam. Jednostavno, mislim da je probitačnije i uputnije potražiti ih u originalnom pakovanju i na licu mesta - a to znači na Violetinoj kućnoj adresi! Pa izvolite, ona to pakuje s više pedanterije od mene. A i ukrasi ih s ponekom sličicom. Znači, sve što vam se na radiju učini da liči na Violetin voice message ima svoj pisani pandan tamo, kod nje! U, bre...