Ostali ZAIRI iz 2005.
 
Propuštene emisije potražite klikom na gornju strelicu!
radio-emisija broj 226
 subota, 5. februar 2005:

Emisija "Zakon akcije i reakcije" emituje se jednom nedeljno na mreži prijateljskih FM stanica, a bavi se reakcijama ljudi na hi-tech svet oko nas. Šta se dogodilo u novoj emisiji saznajete zahvaljujuci priloženoj play listi, ko se u njoj pojavio otkrivaju fotke i tekstovi, a kako je sve zajedno zvučalo možete čuti ako pokupite priloženi audio.

 

VEST DANA: "Poštovani kolega, sa zadovoljstvom Vas obaveštavam da su urednici casopisa "PC" ukljucili Vašu prezentaciju u listu 50 najboljih domacih Web sajtova za 2004. godinu. Kompletna lista je objavljena u 108. broju casopisa "PC" (februar 2005), koji je juce izašao. Lista je pristupacna i na Web-u, na adresi www.pcpress.co.yu. Uz najbolje želje za uspešan rad vašeg sajta u 2005. godini,

Dejan Ristanovic
glavni urednik casopisa "PC"


01 Umesto uvoda: IT dogadjaji protekle nedelje
02 Nadezda Veljkovic (Com) i izvestaj sa sajma CES 2005 u Las Vegasu
03 GSM Info odgovara... Hocu telefon sa vecim imenikom!
04 Ivan Trajkovic o mobilnoj euforiji
05 Pojavili se i automobilski virusi!
06 Hal 9000 Virusi i druge bube
07 Prica o Vilijamu Satneru, plus Common people!
08 Avijacija... Guma eksplodirala na poletanju
09 Avijacija... Tuzibaba u avionu
10 Vukasin Mitrovic o IT iskusenjima u Americi
11 Brajan najavljuje Arcade Fire - Wake up
12 Petar Kocovic (Internet ogledalo) o hot spotovima
13 Violeta... Lepa umetnost
14 Ivan Trajkovic o programu Audio Recorder de Luxe
15 Vest IT market... Bande malih devojcica
16 Marko Herman (Mikro) i sve o ADSL-u!
17 Kako kupiti satelitski TV sistem?
18 Zeljko Zivaljevic o novoj Toshibinoj gorivoj celiji
19 Prica o avionu Drvena guska Hauarda Hjuza
20 Vest COM... Pad cena memorije
21 Vest COM... Zavrseno prijavljivanje za Joint Multimediju
22 Sasa Krstic demonstrira multimedijalne mogucnosti Motorole MPx220

 

Kliknite na WMA audio da biste čuli 226. emisiju. Audio fajl je u WMA formatu, 15 kbps/ 8 kHz, mono.


O čemu se govorilo u ZAIRU?

Muzička i IT iskušenja

 

Brian Gorodetsky je u Vankuveru, a Vukašin Mitrović u Čikagu. Brajan, osim što postdiplomski studira, gaji svoj radio šou na vankuverskom CJSF radiju. Vukašin, osim što u Čikagu studira, sve intenzivnije u praksi primenjuje pažljivo stečena filmska znanja. Brajan je ovaj "Zakon akcije i reakcije" obogatio novom muzičkom pričom, a Vukašin, opet, zanimljivim komentarom o IT iskušenjima u Americi. Različite teme, slične ideje - i ista emisija. Baš ova, dvestadvadesetšesta. E, da - obojica imaju svoje ekskluzivne saradnike: Brajan ima Anu i Noaha, a Vukašin isključivo Ladu. U hladu.


Sećanje na Haurda Hjuza

Poslednji let Drvene guske

 


Film Martina Skorsezea "Avijatičar" (Miramax), biografski film o životu ekscentričnog milijardera Hauarda Hjuza, dobio je prošlog meseca tri Zlatna globusa - za najbolju dramu, naslovnu ulogu (Leonardo Di Kaprio) i originalnu muziku (Hauard - gle! - ali Šor). Rekordan broj nominacija ima i za godišnju nagradu BAFTA, koju 12. februara dodeljuje Britanska filmska akademija, dok je na listi nominacija za najprestižniju nagradu, statuetu OSKAR Američke filmske akademije, "The Aviator" na prvom mestu, sa nominovanih jedanaest kategorija. Koliko će osvojiti - i da li će uopšte - saznaćemo u noći izmedju 27. i 28. februara.

Hauard Hjuz je bio neobičan i zanimljiv lik: biznismen, plejboj, producent, pilot, konstruktor, vizionar. U trenutku dok ovo pišem još nisam pogledao "Avijatičara" (mada znam mnoge koji jesu), pa ne mogu da ocenim s koliko su mere njegov lik i delo dati kroz ovaj biografski film, ali ne sumnjam da je holivudska slika o Hjuzu, koji je bio njegov neraskidivi deo, u najmanju ruku zanimljiva. Ali, kada je o avijaciji reč, životno delo Haurda Hjuza bio je najveći avion na svetu tog vremena. Konstruisan je tako da moze da ponese preko Atlantskog okeana 750 vojnika pod punom ratnom spremom, ili dva tenka klase "Šermana". U nedostatku kvalitetnih aluminijumskih legura (bio je rat), letelica je radjena od drveta!

Ideja Hauarda Hjuza i američke administracije ranih četrdesetih bila je da se ovim hidroavionom transportuju vojska i naoružanje saveznicima u Evropi, te na taj način izbegnu nemačke U-podmornice koje su masovno potapale teretne brodove na nemirnim talasima Atlantika. Zbog tehničkih i finansijskih problema, avion je dovršen tek 1947. godine. Rat je pripadao prošlosti i "Drvena guska" više nikoga nije zanimala. Šteta. Hjuz i njegovi konstruktori, to je postalo jasno mnogo kasnije, bili su ispred svog vremena.

Hauard Hjuz je ipak napravio jedan (jedini) let, a onda naredio da se "Guska" zatvori u suv hangar i redovno održava. Tako je bilo sve do njegove smrti, 1976. godine. Nakon toga je najveći avion prve polovine dvadesetog veka prevučen kroz zaliv Long Biča u susedstvo legendarnog broda-muzeja "Kvin Meri", da bi ga, krajem devedesetih, preuzeli vazduhoplovni entuzijasti udruženja "Evergreen" i u delovima kopnenim putem transportovali u svoj hangar, gde su odradili reviziju "Drvene guske", do poslednjeg šrafa.

U današnjem "Zakonu akcije i reakcije" ispričan je deo priče o "Drvenoj guski", onaj o njenom poslednjem letu...


Kontakt sa Halom
Radio-robot: Hal 9000

Čuda nanotehnologije

Jedan od najrevolucionarnijih projekata na cijem razvoju današnja nauka intenzivno radi svakako predstavlja i nanotehnologija. Za razliku od megalomanskih težnji današnje civilizacije nanotehnologija pokušava da shvatanje sveta spusti na subatomski nivo nudeci nova rešenja, koja ce kada se jednom primene zaista promeniti svet kakav danas poznajemo.

Predvidjanja

Na duži rok predvida se da ce nanotehnologija dovesti do razvoja minijaturnih robota nevidljivih golim okom koji ce putovati krvotokom i uništavati celije raka i zacepljenja krvnih sudova, ali i raditi i na drugim složenim poslovima koji zahtevaju mikroskopsku preciznost kao što je recimo izrada nekih elemenata mikroprocesora u elektronskoj industriji. Naime nanotehnologije podrazumeva projektovanje i rad sa velicinama koje se mogu porediti sa dimenzijama atoma, koje ostaju nevidljive golom oku ali svakako imaju vidljiv ucinak. Kada se sve ovo ima u vidu nije cudno to što se cesto meša koncept nanotehnologije kao naucno-fantasticne maštarije i potencijalno veoma korisne grane industrije, ali po svemu sudeci ovo nece još dugo biti slucaj.

Samo protekle godine širom sveta je uloženo preko 2 milijarde dolara u projekte razvoja nanotehnologije, na kojima trenutno rade vrhunski strucnjaci na polju biohemije, fizike i hemije što predstavlja najobimnije finansiranje naucnog programa posle svemirskog projekta Apollo. Iako još uvek u razvoju nanotehnologija trenutno ima više primena nego što to vecina može pretpostaviti.

Recimo da je nanokompozitna plastika vec našla široku upotrebu i zbog svoje otpornosti i lakoce se vec primenjuje u proizvodnji: automobila, ambalaže za prehrambene proizvode pa cak i teniskih loptica a testira se i u kompaniji Boing, za mogucu primenu u avio industriji. Još jednu od primena predstavljaju nanocevi ciji precnik ne prelazi debljinu od svega nekoliko atoma - uz fantasticne karakteristike kao što su na primer 100 puta veca cvrstina u odnosu na celik, izuzetna lakoca i provodljivost toplote i struje. Prve primene ovih cevi ce najverovatnije biti vezane za racunarske i televizijske ekrane koji ce postati ravniji i tanji nego ikada, naravno sa znatno poboljšanim kvalitetom slike.

Vratimo se na pricu o nanotehnologiji i još jednom veoma znacajnom polju njene primene - medicini. Kao prvo pomenimo da ce upravo zahvaljujuci njoj klasicne vakcine i lekovi uskoro verovatno biti izbaceni iz upotrebe. Za sve koji se plaše igala svakako ohrabruje cinjenica da ce ih zameniti posebni lekovi u obliku spreja, zasnovani na nanotehnologiji koji se vec nalaze u fazi klinickih ispitivanja. Oni ce se u ogranizam uglavnom unositi preko kože daleko brže nego što su to mogli dosadašnji lekovi, tako da ce i omražene injekcije uskoro postati samo deo prošlosti. Nešto ambiciozniji projekti podrazumevaju primenu nanostruktura pomocu kojih bi se mogli ponovo regenerisati pojedini delovi nervnog sistema, što bi prakticno znacilo omogucavanje hendikepiranima da ponovo cuju ili vide.

Naravno, nanotehnologije ce pored medicine najviše primena imati i u tehnici, tako da se intenzivno radi i na kreiranju posebnih nano baterija koje imaju i do 10 puta duže vreme pražnjenja, kao i nano-solarnim sistemima koji bi trebalo da u potpunosti promene današnji koncept proizvodnje i distribucije elektricne energije. Ova tehnologija ce se primenjivati i u racunarskoj industriji tako da ce po procenama za oko 10 godina nanoprocesori u potpunosti zameniti današnje mikroprocesore koji seizraduju od silikona, naravno uz neuporedivo bolje performanse a pored toga nanotehnologija bi uskoro trebala da omoguci da se za svega nekoliko godina kapaciteti racunarskih memorija standardno mere terabajtima.

Minijaturni roboti koji ce pospremati kuhinje, leciti bolesti i ratovati u akcijama nevidljivim golim okom, ocigledno ce bar još neko vreme ostati u sferi naucne fantastike. Ipak, nanotehnologija nezadrživo napreduje nudeci nova rešenja, koja iako nastala u minijaturnom okruženju, itekako mogu izmeniti svet.

Hologrami

I pored toga što holograme mnogi vezuju iskljucivo za naucnu fantastiku i serijal Lukasovih Zvezdanih Ratova ovaj, po mnogo cemu specifican proizvod savremenih tehnologija se vec neko vreme duboko uvukao u svakodnevni život a uskoro treba ocekivati i njegovu daleko masovniju primenu.

Kao prvo pomenimo da postoji nekoliko vrsta holograma, sa nekima od njih se svakodnevno srecemo na novcanicama i etiketama raznih proizvoda, pa i decijim slicicama. Sa druge strane u razvoju se nalaze i pravi pravcati sistemi za trodimezionalni prikaz hologramskih pokretnih i staticnih slika u prostoru koji izuzetno lice na one prikazane u vec pomenutom serijalu naucnofantasticnih filmova, uz napomenu da se uskoro može ocekivati i njihova komercijalna primena na kojoj izmedu ostalih radi i kompanija Kodak.

Ipak, primena koja možda najviše obecava vezana je za nove tehnologije hologramskih memorija. Svi koji se secaju popularnog HALA 9000 iz Odiseje u svemiru verovatno pamte i scenu u kojoj se iskljucuju njegova hologramska memorijska kola. To prakticno znaci da je ova tehnologija postojala kao idejni koncept još krajem šezdesetih godina ali je tek skorašnji razvoj novih tehnologija i holografskih polimera omogucio da se stvore uslovi za njenu realnu proizvodnju i tržišnu primenu.

Kako ova memorija funkcioniše? Do sada na medijima kao što su CD i DVD diskovi upisivanje i citanje podataka vršilo se iskljucivo pomocu dvodimenzionalnih sektora, a na novim hologramskim medijima podaci ce biti smeštani i iscitavani u tri dimenzije. Radi ilustracije, zamislite da dvodimenzionalno smeštanje podataka omogucava pisanje u kvadrat dok trodimenzionalno omogucava pisanje po celoj površini i unutar kocke. Ovo ce recimo omoguciti da jedan hologramski medij koji po dimenzijama ne prevazilazi CD ili DVD disk može primiti i do sto puta više informacija nego što današnja DVD tehnologija omogucava. Za sve koji vole da barataju brojkama pomenimo da ce se na svakom mediju nalaziti od 10,000 do 20,000 hologramskih zapisa od kojh ce svaki sadržati preko milion bita informacija. To prakticno znaci da ce na jednom hologramskom disku biti mesta za oko 100 filmova koji ce posedovati sve kvalitete DVD zapisa, što prakticno znaci mogucnost kreiranja pravih kucnih kinoteka.

Ovako revolucionarna tehnologija bi pored skladištenja podataka trebalo da izmedu ostalog omoguci i njihovo daleko brže prenošenje, cime bi se recimo zahtevni sadržaji Interneta prenosili i nekoliko stotina puta brže u odnosu na današnje standardne telekomunikacionih tehnologija.

Hologramske tehnologije nezaustavljivo napreduju, a iskreno vaš Hal9000 najzad može odahnuti, jer ce cak i ako ostane bez svoje memorije uskoro moci da je nabavi u svakoj bolje opremljenoj prodavnici racunarske opreme.

Srdjan Paunović

Retro NASA

Americka svemirska agencija, poznatija po akronimu NASA, ovih meseci pokušava da putem Interneta pribavi neophodne delove za svoju flotu spejs šatlova kao i dela orbitirajucih satelita cija racunarska oprema po današnjim standardima predstavlja prave antikvitete. Naime veci deo njih je lansiran pocetkom osamdesetih godina u vreme najintenzivnije svemirske trke tako da pomenuta oprema datira cak i iz ranih sedmdesetih godina pa se u ovim letilicama nalaze i mnogi poprilicno arhaicni delovi hadvera, kao što je vec davno zaboravljeni osmoincni flopi disk drajv, za današnje standarde smešno velikih dimenzija koji je nestao iz upotrebe još pre više od 20 godina.

NASA je izrazila i veliko interesovanje za takode prastare Intelove mikroprocesore klase 8086 koji su inace poslužili kao glavna procesorska snaga prvih IBM PC racunara koji su se - pomalo simbolicno, po prvi put na tržištu našli 1981. godine, gotovo u isto vreme kada je lansiran i prvi spejs šatl. Strucnjaci iz NASA-e se nadaju da ce uspeti da putem Interneta pronadu dovoljan broj rezervnih delova koji ce omoguciti servisiranje svih trenutno aktivnih letilica, kao i da obezbede njihovu zalihu koja ce poslužiti u narednih 10 godina. U toku ovog perioda šatl bi trebao da nastavi sa svojim letovima, dok bi po nekim predvidanjima oni mogli da potraju i do 2020. godine - naravno uz pomoc gigantskih flopi diskova i prastarih mikroprocesora.

Cinjenica da više od dve decenije stara racunarska tehnologija još uvek obezbeduje letove u svemir logicno namece pitanje: šta je sve u stvari moguce sa tehnologijom koju imamo danas? Jedno je sigurno, slaganje pasijansa na racunaru i štampanje rodendanskih cestitiki funkcionišu bolje i brže nego ikada. A svemir? On ce ocigledno morati da saceka još neko vreme.

Hal 9000


Kontakt sa Ivanom
Ivan skrečuje: DJ traktati

Krenuo fanzin!

Prvi broj fanzinaIvan Trajković je pokrenuo vlastiti Internet fanzin. Nazvao ga je ELEKTRO!ONE, a posvetio elektronskoj muzici, kao i hardverskim i softverskim alatima uz čiju pomoć se ona stvara. Prvi broj fanzina možete pokupiti u PDF formatu klikom na logo s desne strane. U medjuvremenu, pročitajte i dva njegova nova priloga, objavljena u današnjoj emisiji.

Mobilna euforija

Šta se to cuje? Da nije... Da, da jeste... Još jedan od novijih hitova "kvalitetne" (citaj: folk) muzike, ali odsviran na Siemensu SX1 mog kolege. Pa prosto ne mogu da verujem da to ide zajedno! Ne, nisu smart telefoni popularni zbog mogucnosti e-mail komunikacije ili Bluetootha, vec zbog polifonih melodija. I to kakvih! Mobilni (ne)ukus je svuda! Ako mi ne verujete, prodite jedanput ulicom ili udite u neki kafic - zvonjava telefona nadjacava sve ostalo. Ovaj ultimativni DJ mix svega i svacega u 3G duru mi polako ide i na živce. I nisu multimedijlani telefoni popularni zbog neke stvarne koristi od njih, vec zbog kamera na njima. Da, da ultimativni cyber-punk giga mega tehno voajerizam je stigao! Zahvaljujuci tzv. "mobile camera" izumu, nema više tog coveka koji ne ume da vam podesi GPRS konekciju, ili da se bluetoothom spoji na PC. Prosto je postalo smešno samo gledati neku devojku (momka), a u džepu vam fotoaparat! Klik - i gotovo. E sad, kad bi se to klik culo kod svih telefona. He, he, smejete se vi, vecina telefona nema klik pri fotografisanju. Džems Bond 21 veka! I tako, neupadljivo hodate ulicom i još neupadljivije slikate sve i svakoga! Pa lepo dodete kuci i sve to prebacite na PC i uživate... mislim, sve to lepo pogledate.

Mobilna (r)evolucija je neumitna - za nekoliko godina i nekoliko G brzina bicemo u 3G standrdu - video pozivi, real time streaming audio i TV programa, itd. Štaviše, ovo je moguce i danas, ali je dostupno jako malom broju ljudi. Elem, kada svi budemo imali 3G telefone, bice svašta! I to mislim baš svašta! Tako cemo citati o razvodima zbog poziva u (ne)zgodno vreme, o ljudima koji umesto psa traže svoj mobilni, itd. Bice stvarno svega i svacega!

Ljudi stalno govore o tome da li ce buducnost, bliža ili dalja, biti bolja ili ne. A trebalo bi da se nadamo da ce buducnost biti zanimljiva i kreativna, a i to je samo po sebi dobro, zar ne?

Audio recorder DeLuxe

Na softverskoj sceni postoji ogroman broj audio programa. Neki su besplatni, neki ne. Takode je i kvalitet na raznim nivoima. Jedno od najboljih ostvarenja je Audio recorder deluxe. Program ima veoma lep interfejs, koji podseca na hardverske uredaje. Nem a puno zbunjujuch opcija, vec se koncentriše na osnovnu namenu, a to je snimanje. Snimati možete u .mp3, .wav ili wma formatu. Direktno iz samog programa možete da kontrolišete Windows mixer. Jedan od najboljih delova programa je ugradeni editor, koji vam omogucava da obradite zvuk. Tu su i efekti,doduše bazicni, ali su korisni za brzu obradu zvuka.

Audio recorder deluxe je pravi programcic za sve audio sladokusce, a možete ga downloadovati sa www.audio-recorde.net.

Ivan Flash Trajković



Kasperski otkriva

Virusi u automobilima!

 


Kaspersky Labs, proizvodjac popularnog paketa Kaspersky Antivirus za zastitu od kompjuterskih virusa, prosle nedelje je kontaktiran od strane jednog korisnika sa pitanjem kako da ukloni virus koji je napao onboard kompjutere u vise modela automobila Lexus - LX470, LS430 i Landcruiser 100. Prema izvestaju korisnika, do infekcije je doslo tako sto je virus presao sa mobilnog telefona.

U Kaspersky Labs-u smatraju da je moglo doci do infekcije GPS navigacionog sistema u Lexusu putem Bluetooth-a koji se koristi za vezu mobilnog telefona i navigacionog sistema u Lexus-u. To bi mogao biti jedan od vec postojecih virusa za mobilne telefone sa Symbian operativnim sistemom - Cabir ili Skulls.

Medjutim, do trenutka pisanja ove vesti, iz kompanije Lexus nije odgovoreno koji operativni sistem koristi navigacioni sistem u Lexus-u. Jevgenij Kasperski, tvorac Kaspersky Antivirus paketa i direktor razvojne laboratorije u Kaspersky Labs-u je izjavio da je ovako nesto moguce i da mnogi proizvodjaci automobila u svoje onboard kompjutere integrisu vec postojece operativne sisteme. Kao primer, naveo je dogovor postignut izmedju italijanskog Fijata i Majkrosofta.

Dejvid Em, visi konsultant za tehnologije u Kaspersky Labs je izjavio da je ovakav nacin infekcije automobila preko mobilnog telefona tehnicki moguc. Pitanje je samo da li uredjaji u automobilu koriste Symbian operativni sistem koji je trenutno ranjiv na ovaj vid sirenja infekcije.

Kaspersky Labs trenutno ispituje ovaj slucaj.

Interesantno je i napomenuti da su dok se koristila dvosmerna radio veza za komunikaciju, bolidi Formule 1 u sebe imali ugradjen antivirus softver za sprecavanje napada virusom na operativni sistem bolida.

SINGI Inzenjering,
regionalni centar Kaspersky Labs



Violeta i njen deo Web sveta
Violetanews: moje omiljene IT vesti

Otkačeni li(n)kovi

Ko može bolje i uvrnutije od Violete Ivković da inventariše po IT svetu? Niko - osim nje same. Nije lako biti samome sebi konkurencija. Valjda se zato i prosula na tri strane: u "Zakon akcije i reakcije", zatim na stranice "SciTech" magazina i, konačno, na vlastitu web prezentaciju. Do sada sam imao običaj da vesti o njenim otkačenim li(n)kovima koje slušate u ZAIRU plasiram na ovom mestu. Od sada nemam. Jednostavno, mislim da je probitačnije i uputnije potražiti ih u originalnom pakovanju i na licu mesta - a to znači na Violetinoj kućnoj adresi! Pa izvolite, ona to pakuje s više pedanterije od mene. A i ukrasi ih s ponekom sličicom. Znači, sve što vam se na radiju učini da liči na Violetin voice message ima svoj pisani pandan tamo, kod nje! U, bre...

Prva slika s desna odvešće vas direktno u Violetino naručje, pa odatle možete da odsurfujete kud vas noge nose, širom njenog ljubičastog sveta - medju web dizajnere, književnike, pesnike, letače, maštare svih vrsta.
Srednja slika vodi vas na pragmatični deo Violetinog sajta, posvećen novostima iz IT sveta. Upravo su to prilozi koje slušate i u ZAIRU, kao Violetin voice message. Ali nije reč o običnim novostima. To su novosti okićene njenom verbalnom bižuterijom, nešto kao otkačeni li(n)kovi...
...koje je, inače, preselila i na stranice slavnog SciTech magazina, čiji je desni bek od nove 2005. godine! SciTech sajt je samo i njena i moja blaga preporuka.
SOLUTION za nastavak vaseg IT posla
 
Radio-emisija "Zakon akcije i reakcije" snima se petkom, zainteresovanim radio-stanicama šalje ponedeljkom, a premijerno emituje na većini FM frekvencija subotom (toliko o njenoj mogućoj aktuelnosti). Urednik i voditelj ZAIRA: Zoran Modli. Desna ruka: Srdjan Paunović. Mailbox emisije: emisija@modli.co.yu.