Emisija "Zakon akcije i reakcije" emituje se jednom nedeljno na mreži prijateljskih FM stanica, a bavi se reakcijama ljudi na hi-tech svet oko nas. Šta se dogodilo u novoj emisiji saznajete zahvaljujuci priloženoj play listi, ko se u njoj pojavio otkrivaju fotke i tekstovi, a kako je sve zajedno zvučalo možete čuti ako pokupite priloženi audio.

01 Papirno-americki pocetak 230. emisije
02 IT dogadjaji protekle nedelje
03 Vest... Rekordan broj novih novina u Nemackoj
04 Tajne radija 03: identitet stanice i reklame
05 Ivan Trajkovic: game or not to game
06 Mobilni telefoni u Airbusovim avionima
07 Mirko Perak, urednik casopisa Ja.buka, uz 8. broj
08 Prijavite se za takmicenje Join Multimedia 2005
09 Violeta Ivkovic... Hm, radio
10 Vest... Malo korisnika Interneta u Madjarskoj
11 Windows je bezbedniji, kaze ljubitelj Linuxa!
12 Brajan Gorodetski najavljuje Arcade Fire - Wake up
13 Ljubisa Miodragovic o audio CD-u u novom broju magazina Hi-Files
14 Ivan Trajkovic: I'm a king, yeah right!
15 Rekli su... Zeljko o kisnoj buducnosti
16 Petparačke priče: Milan Basic - bag na urednickom stolu
17 Ljubisa Miodragovic sa vestima iz Hi-Filesa
18 Vest Mikro... Nova verzija iPoda mini
19 Vest... Otvara se Spens medija centar
20 Sasa Krstic o nastupu H264 formata uz HDDVD i BlueRay
21 SSSR: smesna strana sveta racunara
22 Violeta Ivkovic... Igralacki mejnstrim

Iznenadjenje u novom broju magazina "Hi-Files"

Besplatni CD za radio-početnike!

Koliko god da je radio kucni galamdžija na kojeg najcešce ne obracamo pažnju (greška!), ne možemo da mu se ne divimo. Tehnološki je prilicno jednostavan prema današnjim tehno-kriterijumima, pa predstavlja veoma jeftin nacin distribucije informacija elektronskim putem. Osim toga, ne zaokuplja sva cula; traži samo da malo odvojite uvo - i nešto mašte. Baš kao i knjiga, zahvaljujuci kojoj, dok išcitavate stranice, zamišljate slike junaka i njihovih doživljaja. Mnoge je radio ocarao još u ranom detinjstvu, u doba kada televizija još nije stigla da postane neprikosnoveni medijski gospodar naše planete.

Pod idealnim uslovima, bavljenje radijom pretpostavlja i kreativnu i tehnološku crtu licnosti. Kreativnost je umetnicki deo našeg bica koje pokušava da sliku sveta kakav vidi pretoci u zvuk. Poznavanje radijske tehnologije omogucuje nam da uspešno koristimo alatke za svoj umetnicki cilj, poput slikara koji odlicno poznaje tehnolgiju boje, kista i platna. Naoružani znanjem i, još važnije, radoznalošcu, u stanju smo da se prepustimo mašti, idejama i eksperimentisanju. Originalnost uvek pali.

Stilske vežbe

Danas je lakše igrati se radija, mada i dalje nije ništa manje uzbudljivo. Naši domovi puni su uredaja koji govore, sviraju i snimaju. Radio-prijemnici su u dnevnim, spavacim i decjim sobama, u kuhinjama, predsobljima i automobilima. Prodavnice su pune CD, MD, DVD, MP3 i kasetnih plejera. Pojacala i zvucnika ima na stotine vrsta - od jeftinih plastikanaca do rafiniranih top-modela ciju cenu malo koji džep može da izdrži. Isto važi i za mikrofone, slušalice, audio miksere, digitajzere i zvucne kartice. Na vama je samo da izaberete.

Radio program je izbor zvukova koji, poslagani na razne nacine, upucuju razlicite poruke slušaocima. Govorni program sastoji se od glasovnih poruka ciji je cilj da slušaoce obaveste o raznim dogadajima ili otkriju nacin razmišljanja pojedinih ljudi. Muzicki program sastoji se od znalacki poslaganog niza muzickih numera, a od muzickog žanra za koji se odlucite zavisi ko ce vas slušati - mladi, stariji ili oni najstariji. Kombinacijom glasovnih i muzickih poruka dobijate celovitu emisiju. Veština i duh s kojim sklopite emisiju cini od vas zanimljivog ili dosadnog radio-stvaraoca.

U vaš kucni racunar implementirana je zvucna kartica cije performanse dozvoljavaju da svi oni harmonici, koji cine da muzika i ljudski glas zvuce prirodno, budu valjano interpretirani, a zatim prosledeni dalje - u slušalice, na zvucnike, hard disk racunara ili, ako je potrebno, cak i ka radio-predajniku.

Može li to jeftinije?

Kad samo pomislite šta vam je sve potrebno da skockate pravu radio-stanicu, zavrti vam se u glavi. Studijska oprema, emisiona tehnika i složeni, uz to i vrlo skup, antenski sistem, samo su vrh ledenog brega. Jer, uz to vas ceka ogromna glavobolja oko pribavljanja svih potrebnih dozvola za legalno emitovanje programa i registraciju radija, a onda, iz meseca u mesec i godine u godinu, borba za njegov opstanak. Dažbine koje vlasnici radio-stanica placaju državi vrlo su visoke, a to znaci da vaš radio mora da zaradi i dosta para. Deo tog novca odlazi na redovno održavanje, popravku i nabavku još modernijih uredaja. U moru postojecih radio-stanica morate da se borite za slušaoce, ali i za one koji ce pristati da se reklamiraju baš na vašem programu! Verujte da to uopšte nije lako, pa se bojimo da u tom slucaju više necete imati ni vremena ni snage da smišljate razne zanimljive emisije. Moracete da angažujete druge da to rade umesto vas, a onda vas pitamo - na cemu ste? Zar niste želeli da baš vi budete radio-stvaralac i kreator lepog zvuka?

Za one koji su manje skloni biznisu, a više pravom kreativnom radu, postoji zgodan izlaz:

Internet radio!

Ogroman broj mladih (i ne tako mladih) ljudi širom ove planete emituje vlastiti radio-program preko Interneta. Neki to rade svega par sati dnevno, a neki imaju program koji preko mreže svih mreža tece danonocno. Internet radio je vrlo jeftin za opsluživanje, a od "emisione" opreme zahteva samo solidan racunar i dobru vezu sa lokalnim Internet provajderom. Skuplju stranu ovakvog poduhvata predstavlja intenzivno korišcenje telefonske linije i, samim tim, gomilanje impulsa koje treba i platiti - mada srecnici koji imaju kablovsku vezu sa Internetom ne poznaju ni ovaj problem.

Doduše, Internet radio nije moguce slušati baš u svakoj prilici - u kolima, gradskom prevozu, šetnji, na izletu, plaži ili u kupatilu. No uvek je dovoljno onih koji, bockajuci nešto po kompjuteru, potraže i kakav radio-program na Netu. Za njih se vredi pomuciti.

Mnogi teoreticari radija tvrde da je osnovna faza uvodenja racunara u tehnološki i produkcioni deo radiodifuznog procesa završena. Najveci broj radio-stanica upošljava kadrove koji znaju da koriste Radugu, WinAmp, Sound Forge ili Cool Edit i koji su culi za WAV, MP3 ili WMA audio formate. Medutim, pomocu racunara i uz pametno korišcenje Interneta, moguce je uvesti i inovacije u popunjavanju programskih praznina i obezbedivanje jednog dela informacija iz velikih civilizacijskih centara.

Možda vam besplatni audio CD, prvi u seriji korisnih poklona magazina "Hi-Files", pomogne u radjanju vaše licne radio inspiracije. Srecno!

Radio-robot: Hal 9000

Smešna strana (IT) sveta

Visoke tehnologije, nažalost, podrazumevaju i dostignuca vojne industrije, a svima koji u to ne veruju svakako nije preporucljiv bilo kakav kontakt sa eksplozivnim napravama. Ipak, ako igra slucaja odluci da tako mora biti, bombe mogu dospeti i u ruke krajnje nekvalifikovanih rukovaoca. Tako se nedavno dogodilo u jednom od poslovnih centara u Tadžihistanu, gde se cistacica našla oci u oci sa eksplozivnom napravom velike razorne moci, koju je i neznajuci veoma uspešno deaktivirala. Naime, kada je podigla paket ispod koga je htela da pocisti pod iz njega je ispao detonator i deaktivirao se, a razorni štapini dinamita ostali su da bezopasno leže na podu. Po svemu sudeci ovako laku ruku i neizmernu srecu profesionalni odredi za demontiranje eksploziva mogu samo poželeti. Ko zna, možda bi im kraci trening sa priborom za brisanje poda bio sasvim dobrodošao.

Ako ste polagali vozacki ispit verovatno ste i sami primetili da neka od pitanja na testu mogu biti zbunjujuca. Evo jednog primera, na pitanje: " šta morate koristiti kada vozite po magli?", jedan od polagaca je bez mnogo razmišljanja upisao "automobil". Kratko i oštroumno.

Pored mnoštva pronalazaca koji su nam svojim radom zaista promenili stil života i svet koji nas okružuje postoje i oni ciji bizarni patenti služe uglavnom za uveseljavanje, iako su cesto potpuno funkcionalni i rezultat su veoma velikog rada. Tako je na primer William A. Calderwood iz Arizone patentirao nameštaj punjen helijumom koji lebdi na plafonu kada nije u upotrebi, a kada zatreba, može se povuci na pod konopcem i razmeštati i upotrebljavati po želji. Zamislite kakvo je zadovoljstvo praviti prolecno spremanje sa ovakvim nameštajem; uz malu napomenu, ako ste odlucili da svoju dnevnu sobu opremite helijumskim nameštajem nikako ne držite otvorene prozore, jer postoji realna opasnost da njegovi manji komadi završe u višim slojevima atmosfere, uz put prestravljujuci komšiluk i lokalne kontrole leta.

Visprenosti strucnjaka vojne industrije ocigledno nikad kraja. Ovih dana vojska Sjedinjenih Država je predstavila svoj novi oficijalni sendvic nazvan "Meal Ready-to-Eat" (MRE) koji bi po navodima njegovih tvoraca trebao da oostane ceo i posle pada iz aviona, a trebao bi da traje i do 3 godine na sobnoj temperaturi. Vojnici su ukus oznacili kao "prihvatljiv" ali je zaista teško pretpostaviti kakav je osecaj varenja ovih neuništivih sendvica. Vojska ce, ocigledno, bez obzira na opremljenost i mogucnosti i dalje pružati iskljucivo vrhunske i, svakako, trajne gastronomske užitke.

Nedavno se u mestu Corvallis u Oregonu desilo nešto zaista nesvakidašnje. Naime farmer po imenu Jason Powell je izgubio novcanik, što i nije tako neobicna stvar, koji mu se zatim vratio poštom cak iz Japana što se priznacete ne dešava svaki dan. Vlasnik je bio više nego šokiran kada je otkrio odakle mu je novcanik poslat nazad i to zajedno sa šest dolara, vozackom dozvolom i svim kreditnim karticama. Objašnjenje za ceo ovaj dogadaj je poprilicno jednostavno. Naime, pri radu sa kombajnom novcanik gospodina Powella je spakovan zajedno sa najfinijom Oregonskom travom i zatim transportovan u Japan. Japanski farmer je pronašao novcanik i vratio ga na adresu vlasnika. Naravno, mnogi džeparoši širom sveta još uvek su u šoku.

Poznato je da upozorenja na proizvodima ponekad mogu biti smešna i bizarna, ali neka od njih svakako treba posebno pomenuti, kao recimo sledeca:
Upozorenje na kostimu Betmena: " Upozorenje: ogrtac korisniku ne omogucava letenje."
Zatim upozorenje na losionu za bebe: "Držati van domašaja dece."
Kao i na decijem sirupu za kašalj: "Posle upotrebe ne voziti automobil ili upravljati bilo kojom vrstom mehanizacije."
Ovo je samo par razloga zašto bi trebalo citati uputstva pre upotrebe, uprkos Marfijevim zakonima!

Pošto se naša i naravno vaša emisija zove ni manje ni više nego Zakon Akcije i Reakcije, rešili smo da prozborimo i par reci o zakonima, ali ne obicnim, vec onima koji još uvek ocigledno postoje samo da bi uveseljavali one koji bi trebalo da ih poštuju. Tako recimo u Americkoj državi Merilend još uvek važe sledeci zakoni:

- Filmovi koji u sebi imaju scene u kojima je prikazano nasilje ili kršenje zakona ne smeju biti javno prikazivani.
- Žene ne smeju otvarati muževljevu poštu.
- Lopte se ne smeju bacati u okviru granica grada.
- Gradanima je zabranjeno da crtaju lica sa smešnim grimasama na krilim svojih prozora.
- Ne smeju se voziti vozila na cijim tockovima su prikaceni šiljci za led.
- Zakonom je zabranjeno neobuzdano kikotanje tokom hodanja ulicom.
- Udatim ženama je zabranjeno da same odlaze na pecanje nedeljom, dok je neudatim pecanje bez pratnje zabranjeno u potpunosti.

Pored ovih možemo vam pomenuti i nekoliko zakona u državi Oregon, koji ocigledno ne zaostaju po neobicnosti:

- Sudovi se moraju sušiti bez brisanja.
- Sladoled se ne sme jesti nedeljom.
- Nije moguce kupati se na javnom mestu bez odgovarajuceg kupaceg kostima koji u potpunosti pokriva telo od vrata do kolena.
- Nedeljiom je nelegalno prikazivati filmove ili ucestvovati u trkama automobila.

Ako se slucajno nadete u ovim državama, vodite racuna o tome kako brišete sudove ili gde bacate loptu, ako ni zbog cega drugog, onda zbog ponižavajuceg sudenja u kome bi svakako morali da objasnite vršenje ovih gnusnih kriminalnih akata.

Kada vec govorimo o kriminalnim aktima iako su oni cesto sve, samo ne smešni, pomenimo i nekoliko koji ce se verovatno pamtiti i prepricavati duže nego bilo koja prava pljacka ili razbojništvo.

...Kada je 45 godišnji Italijan planirao svoju pljacku, ona mu je definitivno izgledala kao savršen zlocin. Ipak kod realizacije ovakvih planova ponešto cesto ume da "zaškripi". Tako je junak naše price posle uspešno izvršene pljacke pošte u severnoj Italiji sa džakom para potrcao prema automobilu i shvatio da se stvari baš i ne odvijaju željenim tokom. Naime, on je prilikom pljacke zaboravio kljuceve automobila u prostorijama pošte, a neuvidavni radnici su u meduvremenu zatvorili vrata, ne dozvoljavajuci mu da se po njih vrati. Po njihovom svedocenju, nesrecni pljackaš je umalo zaplakao pokušavajuci da ih nagovori da ga puste unutra. Medutim, u meduvremenu je stigla i policija i okoncala kriminalnu akciju iza koje je ocigledno stajao još nedovoljno usavršeni kriminalni genije.

1998. godine u bakalnici u Teksasu pljackaš je uleteo u prodavnicu sa skijaškom maskom na glavi tražeci da mu se preda dnevni pazar. Zahvaljujuci pomenutoj maski niko nije mogao videti o kome se u stvari radi, ali je bedž na kome je pisalo njegovo ime i naziv kompanije u kojoj radi desetini svedoka ocigledno otkrio mnogo više od onog što je pljackaš planirao.

Jedna od verovatno najinteresatnijih pljacki odigrala se 1975. godine u škotskoj Rojal banci, kada su se tri pljackaša na ulazu zaglavila u pokretnim vratima. Interesantno je da im je, nezajuci za njihove planove, upravo osoblje banke pomoglo da se izvuku iz vrata iz izadu napolje. Posle par minuta, vispreni pljackaši su se vratili u prostorije banke i objavili pljacku, prisutni im, naravno, nisu poverovali, misleci da se radi o šali, ne isplativši im traženu sumu. Na kraju su ih ipak ubedili u ozbiljnost svojih namera i uzeli novac, ali, kao što verovatno možete pretpostaviti, nisu stigli daleko. Jedan je uganuo nogu pri begu, dok su se druga dvojica ponovo zaglavila u pokretnim vratima na putu nazad.

Ocigledno je da je za pljacku ove vrste poterbno više od veštine i okretnosti: potrebno je i znati kako funkcionišu pokretna vrata!

Srdjan Paunović

Ivan skrečuje: DJ traktati

Game or not to game

Šta igrate ovih dana? Ne, ne mislim na sportsku prognozu ili na loto, mislim na kompjuterske igre. Dakle, šta je ono što najviše zauzima vreme (i hardver) vašeg PC-a?

Odavno je poznato da proizvodaci igara prate poteze proizvodaca hardvera, i obrnuto. I upravo su hit igre tzv. technology demo za najnovije hardverske proizvode. Najnovije igre po pravilu najbolje rade na najnovijem (i najskupljem) hardveru. I to je tako još od pocetaka PC ere. Ne mislim tu samo na graficke kartice. Za gaming PC potrebne su Vam SVE vrhunske komponente! Pre svega, mnogo kvalitetne memorije, brz hard-disk, surround zvucna kartica i naravno vrhunska ploca da sve to spoji na najbolji nacin! Skupo, zar ne? E da, i vrhunski monitor i brz miš i udobna tastatura i surround zvucnici (za onu surround zvucnu), i jak procesor, i dobro napajanje, i modding kucište... Kako vam se cini, zar gaming nije skup sport? Verovatno jedan od najskupljih, ne racunajuci Formulu 1! Ah, da, sve ovo treba ponovo i ponovo nabavljati svakih 8-10 meseci, koliko su obicno aktuelne hardverske komponente.

Naravno da možete da kupite i neku konzolu za mnogo manje para. Ali to nije to. Možete i da igrate neki nevirtuelni sport, kao što je košarka. A možete, u skladu sa tradicijom, da se vratite zaboravljenim vrednostima - bacanju kamena s ramena, mice, školice...

I'm a king, yeah right (kako da ne)!

Da li i vas nerviraju ovi kompjuteri? Mislim, stvaaarno... Svakih pet-šest meseci - novi procesor, nove ploce, nove graficke kartice... Ispada da, ko šta radi, mi jadni (yeah right) korisnici PC-a moramo da kupujemo nove i nove komponente.

Da li i vas nerviraju ovi mobilni telefoni? Mislim, stvaaarno... Svaka tri-cetiri meseca - novi telefoni, bolje kamere, još jedan G (Ge, da ne bude zabune), još veci ekran... Ispada, da ko šta radi, mi jadni (yeah right) mobilni pretpatnici (i postpejdovci - mislim da sam upravo izmislio novu rec) moramo da kupujemo nove telefone.

Da li i vas nerviraju filmovi? Mislim, stvaaarno... Svake nedelje - novi kvazi heroj spasava svet od vanzemaljaca, ili imate direktan prenos iz daleke prošlosti te (kao) ucestvujete u istorijskim dogadajima. Ispada da, ko šta radi, mi jadni (yeah right) filmofili treba da kupujemo filmove.

Da li i vas nervira "moderna" muzika? Mislim, stvaaarno... Svakog dana na raznim TV i radio stanicama možete da cujete "hitove" (uzmete kompjuter i mikrofon, dva-tri programa i dva sata posla i to vam je HIT, za one koji ne znaju). Ispada da ko šta radi, mi jadni ( yeah right) audiofili moramo to da slušamo.

Da li i vas...(i sad vam zamišljam izraz lica, kako vas ništa više ne nervira, osim mene).King is dead, long live the king. YEAH RIGHT!

Ivan Trajković

Gle, ima i dodataka!

Pored spisateljskog rada - jer Ivan Trajković nije samo saradnik emisjje "Zakon akcije i reakcije", već piše i za domaće računarske časopise - Ivan Flash Trajković je poznat i kao DJ Ivan. U tom svojstvu istrajno komponuje elektronsku muziku uz pomoć softverskih paketa namenjenih muzičkim kreacijama na računaru. Nekoliko njegovih radova možete pronaći na MP3 stranici ovog sajta. Slušaoci moje radio emisije prepoznaće ih kao muzičke podloge koje često idu uz IT priloge u ZAIRU.

I, još jedan poklon od Ivana: novi broj njegovog Internet fanzina posvećenog elektronskim uredjajima, ali i softveru, uz čiju pomoć možete da postignete visokoprofesionalne rezultate u obradi zvuka i kreiranju sopstvene muzike, kako u kućnim, tako i u studijskim uslovima! Ovaj broj posebno je zanimljiv, a kada prelistate pdf fajl u kojem je zarobljen - videćete i zašto. Za download ELECTRO!ONE fanzina broj 2 kliknite na thumbnail s desna.

Violetanews: moje omiljene IT vesti

Otkačeni li(n)kovi

Ko može bolje i uvrnutije od Violete Ivković da inventariše po IT svetu? Niko - osim nje same. Nije lako biti samome sebi konkurencija. Valjda se zato i prosula na tri strane: u "Zakon akcije i reakcije", zatim na stranice "SciTech" magazina i, konačno, na vlastitu web prezentaciju. Do sada sam imao običaj da vesti o njenim otkačenim li(n)kovima koje slušate u ZAIRU plasiram na ovom mestu. Od sada nemam. Jednostavno, mislim da je probitačnije i uputnije potražiti ih u originalnom pakovanju i na licu mesta - a to znači na Violetinoj kućnoj adresi! Pa izvolite, ona to pakuje s više pedanterije od mene. A i ukrasi ih s ponekom sličicom. Znači, sve što vam se na radiju učini da liči na Violetin voice message ima svoj pisani pandan tamo, kod nje! U, bre...