subota, 25. mart 2006.

Čini se da vecinu svojih problema covek rešava podižuci ih na „viši nivo“, nekada i po nekoliko stotina metara pa cak i kilometara od površine Zemlje. Ovakva rešenja su se do sada pokazala kao veoma prakticna i korisna u prenaseljenim gradovima gde su naselja, umesto u širinu, rapidno pocela da se razvijaju u visinu. Ipak, neboderi i prenaseljena ljudska populacija nisu prava tema ove price. Radi njenog potpunog razumevanja, moramo se uputiti u zakrcene i automobilima pretrpane ulice vecih gradova. Verovali ili ne, naucna fantastika je ponovo zamenjena naucnom stvarnošcu, leteci automobili su ponudeni kao rešenje opšteg saobracajnog kolapsa, koji u manjoj ili vecoj meri predstavlja problem u velikom delu sveta. Sa druge strane, putovanja ce postati lakša, brža, i isplativiji, cak i do predela koji su se do skoro smatrali nepristupacnim.

Jedan od najprestižnijih americkih koledža tehnicke orijentacije MIT (Massachusetts Institute of Technology), raspisao je konkurs za najbolju inovaciju na kome je, pogadate, pobedio upravo projekt u okviru koga je razvijen prototip leteceg automobila. Naime, Carl Dietrich, student MIT-a je sa grupom svojih kolega sa katedre za aeronautiku i astronautiku prestavio svoj model leteceg automobila, koji je u slobodnom prevodu nazvan „Licno vazdušno vozilo“ (Personal Air Vehicle) mi ga možemo skraceno zvati „autovion“.

On je dizajniran tako da može preleteti razdaljine i do 800 kilometara, opterecen težinom dvoje putnika i njihovim prtljagom, pri tom trošeci svega jedan rezervoar bezolovnog benzina. Ova letilica je inace opremljena rasklopivim krilima koja ce se otvarati pre poletanja, do koga ce se autovion kretati kao i klasican automobil – tockovima. To prakticno znaci da ce do mesta za poletanje svako moci da se odveze kao ucesnik drumskog saobracaja, kada ce se uz odgovarajuce ubrzanje i rasklopljena krila lako vinuti u vazduh, ostavljajuci sve „zemaljske“ probleme daleko ispod sebe. Od dodatne opreme ova letilica ce imati vazdušne jastuke, aerodinamicne branike, kao i nezaobilazni GPS uredaj. On ce buducim korisnicima omoguciti da ne zalaze u vazdušne zone susednih zemalja ili zemalja u kojima još uvek nema kvalitetnog bezolovnog benzina. Toliko o buducnosti našeg turizma.

Iako za sada ne postoji prototip u punoj velicini, model koji je izraden u petini velicine origanala za sada je prošao sve potrebne testove, poput naiscrpnijih kompjuterskih simulacija i ispitivanja u vazdušnom tunelu. Njegov autor planira da nagradu od 30.000 americkih dolara koju je dobio upravo za njegovo konstruisanje u potpunosti uloži u izradu potpuno funkcionalnog prototipa u prirodnoj velicini. Njegovu pojavu treba ocekivati vec do 2008. godine ili cak i ranije. Predvida se da bi se autovioni na ulicama i nebu mogli naci vec u 2009. godini, kada ce njihovim buducim vozacima, ili bolje reci pilotima, biti potrebna dozvola za upravljanje lakim sportskim avionima. Inace, ove letilice ce dostizati visine i do 3500 metara, što je sasvim dovoljno za udoban i siguran let.

Pomenimo da je Carl Dietrich trenutno jedan od najambicioznijih i najboljih studenata MIT-a, koji medu svojim projektima u razvoju ima i niskobudžetni centrifugalni raketni motor sa direktnim ubrizgavanjem goriva. Sudeci po najavama, upravo bi ovaj motor mogao da omoguci jeftine letove u svemir cak i za obicne „smrtnike“, možda u nekoj od auto-raketa buducnosti. Još jedan od njegovih veoma ambicioznih projekata je i upotreba fuzionog reaktora za pokretanje svemirskih brodova, koji bi zaista mogao da unapredi naša istraživanja svemira.

Ipak, u slucaju da projekt leteceg automobila zaista zaživi u nekoliko narednih godina, to ce verovatno biti ono po cemu ce ga svi pamtiti. Ostvarenje sna koji vec decenijama potpaljuje maštu ljudi. Sloboda kretanja i putovanja koju do sada zaista nikada nismo imali.

Srdjan Paunović

 subota, 18. mart 2006.

Na korak od svesti

Jedno od večnih pitanja, istovremeno pitanje koje privlači i pitanje koje zabrinjava: kako funkcioniše ljudska svest? Profesor dr Vladimir Ajdačić, jedna od najzanimljivijih ličnosti naše naučne scene, ali i autor trilogije "Nauka kao bajka", zna da u bajkama postoje dobre vile i zli duhovi. Da li je tako i u životu, čiji kvalitet i sadržaj ponajviše zavise baš od ljudske svesti?

 subota, 11. mart 2006.

MP3 fajl emisije, 16kbps/11kHz, 7.2MB

Profesor dr Vladimir Ajdačić danas govori o pomalo bizarnim, ali baš zato zanimljivim, sistemima navigacije kod živih bića na čije postojanje tek tu ti tamo obratimo pažnju.

Nikola Stanić (prvi s leva) proslavlja 10 godina BeotelNeta, a to znači i Interneta u Srbiji, dok Ljubiša Miodragović proslavlja 10. broj časopisa "Hi-Files"!

Tek da vidite kako su izgledali i Ljubiša i prvi broj "Hi-Filesa" septembra 2004. godine...

radio-emisija broj 282

01 Granitni pocetak 282. emisije
02 Medicinski podcasting - nacin za edukaciju pacijenata
03 Loren Meklaflin (Mikro) o ubicama velikih softverskih paketa
04 Ljudska svest u masini
05 Ranko Trifkovic (PC magazin) o bezbednom sanducetu zvanom Webmail
06 Ne verujte katancu
07 Violeta Ivkovic i web presuda - dok trepnes!
08 Program odgonetanja ljudskog mozga
09 Vlada Nenic pomaze da vam baterije duze traju
10 BARS se bori za kvalitet i profesionalizam!
11 Bojan Zivojinovic (ComGSM): mogu li filmovi bez racunara?
12 Ricard Bagalej (Mikro) o novom video iPodu
13 Dusan Masic (Link) o radio novinaru tamo i ovde
14 dr Vlada Ajdacic o projektu Stardust i opekama zivota
15 Telefonske kompanije rade na blokiranju VOIP-a
16 Savet Vlade Nenica (ComGSM) na temu DLL fajlova
17 Student se obogatio na webu
18 Nikola Velickovic (ComGSM) o bezicnom USB povezivanju
19 ComGSM odgovara... Pokvareni ekran na Nokiji 6100