Ostali ZAIRI iz 2006.
 
Propuštene emisije potražite klikom na strelicu!
emitovano u aprilu 2006.

radio-emisija broj 290

 

 

01 Golubovi-memonose na pocetku 290. emisije
02 Vest Internet Ogledalo... Logitech unistio 10.000 laznih kompjuterskih miseva
03 ComGSM odgovara... Telefon u rangu do 200 evra
04 TV je anti-ikonicna by Oliver Subotic
05 Sony prodaje svoje mlaznjake
06 Pozajmica... Primitivne tehnologije umesto novih
07 Vladislava Gordic-Petkovic o virtuelnoj knjizevnosti (u intervjuu datom Mići Vujičiću za "Danasov" Comedia.com, čije odlomke možete pročitati na susednom stupcu!)
08 Mikro vesti iz IT sveta: kompanija Burst.com tuzila Apple
09 Sharp gradi fabriku LCD modula u Poljskoj
10 Violeta Ivkovic o velikom Nanou
11 Microsoftova alatka za brze prste
12 Vest VOA... Elektronske oci dvaput bolje od prirodnih
13 Notebook za naredne 3 godine by Milan Basic
14 Tamara Skrozza (Link) i prica o izvorima novinara-istrazivaca
15 Britanci testiraju hiljadu puta brzi pristup Internetu!
16 Dr Vladimir Ajdacic: da li je nauka bajka ili stvarnost?
17 PC Magazin odgovara... Problemi sa rezanjem DVD diskova
18 Francuska pocela da izdaje elektronske pasoše
19 Plus i munus R i RW diskovi by Sasa Krstic
20 Googleova pesma zetelaca u Pekingu

 subota, 29. april 2006.

MP3 fajl emisije
MP3 fajl emisije, 16kbps/11kHz, 6.9MB

 

Intervju: Vladislava Gordic Petkovic, spisateljica knjige „Virtuelna književnost“, profesorka engleske i americke knjizevnosti, knjizevna kriticarka, koja je u Zavodu za udzbenike i nastavna sredstva objavila knjigu VIRTUELNA KNJIZEVNOST. Ima u intervjuu i čuvena anegdota koju mi je ispricao moj stariji drugar ali i zemljak, Rasa Popov, ciji su glavni junaci Eli Finci i Ivo Andric...

U mreži virtuelne književnosti

Ukoliko je verovati anegdoti, na jednom kongresu pisaca, zametnula se rasprava koja je pokušala da odgovori na pitanje da li se danas piše kao nekada, ili pak nove tehnologije menjaju i stil pisanja. Eli Finci je tada, navodno(!?), rekao da “danas” ne možemo pisati kao pre pedeset godina, jer do mora više ne putujemo “pet dana”, vec brzim vozom stignemo za jednu noc. “Da”, rekao je Ivo Andric koji je govorio odmah nakon Fincija. “Ali žena, kao i pre pedeset godina, još uvek u stomaku bebu nosi devet meseci”. Možda je upravo ova literarna zagonetka prvo i pravo pitanje za Vladislavu Gordic Petkovic, književnog teoreticara, kriticara i prevodioca, jer njena nova knjiga “Virtuelna književnost”, koja sabira tekstove objavljivane u «Danasovoj» Com.mediji, pokušava da definiše nove literarne tehnologije. Vladislava Gordic Petkovic je profesor engleske i americke književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Objavila je knjige: “Sintaksa tišine: poetika Rejmonda Karvera”, “Hemingvej: poetika kratke price” i “Korespondencija: tokovi i likovi postmoderne proze”.

Danas: Dakle, Finci ili Andric?

Vladislava Gordic Petkovic: Finci i Andric govore o razlicitim stvarima: jedan o tehnologiji, drugi o prirodi. Tehnološki izumi stvaraju nove mogucnosti i menjaju naš doživljaj sveta - to je Finci i hteo da kaže, a Andric ga nije razumeo.
Kada se govori o uticaju tehnologije na pisanje, zaboravlja se da je i papir proizvod tehnologije: uopšte, sve od tocka pa nadalje je tehnologija, samo što mi nemamo tu svest, jer tehnologije smo svesni jedino onda kad smo ocevici njenog razvoja. Tehnologija menja život: da budemo iskreni, zasad ima vece mogucnosti da ga ukine nego da ga stvori, ali sve izmedu rodenja i smrti ona menja, svidalo se to nama ili ne.
Pisanje je, uostalom, tehnologiji slicno i po tome što podrazumeva spoznaju sopstvenih granica. Kao što je pitanje forme umetnickog dela važno koliko i njegov sadržaj, tako je i tehnologija vid odnosa prema stvarnosti koji definiše samu tu stvarnost. Onaj ko želi da piše može ignorisati kompjuter kao pomagalo i ekran kao dimenziju teksta, ali ce teško ignorisati papir i olovku. Tehnofobi, a narocito vebofobi - oni koji se plaše Interneta, smatrajuci ga tehnikom rasrbljavanja, okom Velikog brata, ubicom knjige i cime sve ne - zaboravljaju da je tehnologija u velikoj meri jedno izražajno sredstvo sa mnoštvom mogucnosti a malo ogranicenja.

Šta u sebi mora da sadrži jedno književno delo da bismo ga svrstali u svet virtuelne književnosti?

Kao što je tehnologija pocela pre Interneta, tako je i virtuelna književnost nastala pre kompjutera. Ona ima, kao što pokušavam na više mesta da dokažem u «Virtuelnoj književnosti», korene u tradiciji, i zato stalno osecam potrebu da pravim paralelu izmedu «Biblije» i «Hazarskog recnika». Paviceve knjige ne bi bilo bez Biblije kao njenog ishodišta, bez te decentralizovanosti teksta koja omogucava da se junaci srecu u razlicitim okruženjima i situacijama i da se aktivira rezervoar zapleta koji nema dna.
Virtuelna književnost promoviše interaktivnost, a interaktivnost i umrežavanje temeljne su osobine hiperteksta Simptomi hiperteksta u srpskoj prozi još uvek se pokušavaju podvesti pod «postmodernizam», ali oni se mogu objasniti jedino uticajima Interneta i nove medijske pismenosti.

Koji pisci, po vašem sudu, stvaraju domacu virtuelnu književnost?

Sve više se cini, a i književna klima to pokazuje, da je neophodno udružiti hermeticnost lepe književnosti i preeksponiranost mas medija, ali ne tako što ce se pisac udvarati citaocu nego tako što ce ga provocirati na savez, sukob ili kohabitaciju. Medu takve »provokatore« spadaju, recimo, Sava Damjanov i Sreten Ugricic. Oni sigurno sebe ne vide kao promotere virtuelne književnosti, ali se u njihovim knjigama (narocito u mojoj omiljenoj, Ugricicevom romanu «Maja i ja i Maja») prepoznaje ono što nazivam «nova hipertekstualnost». U «Linkovima za navigaciju kroz 'Virtuelnu književnost'», malom glosaru koji otvara moju knjigu kao neka vrsta kondicionog treninga za dalje citanje, namerno napominjem da se radi o još uvek neprepoznatoj tendenciji u savremenoj srpskoj prozi. Virtuelna književnost tek nastaje iz nove hipertekstualnosti kao literarna tradicija buducnosti.

Da li ce mogucnost citanja CD knjiga na kompjuterskom monitoru uništiti staru dobru naviku držanja knjige u ruci?

Citanje knjige i citanje ekrana toliko se razlikuju da cak ne bi trebalo ni isto da se zovu. Knjiga traži fokusiranost oka i uma, ekran disperzivnost; knjiga minimizuje vizuelni efekat, ekran ga potencira. Knjigu doživljavamo kao neku vrstu prirodnog okruženja, jer smo potpuno potisnuli svest da je i ona proizvod tehnologije, a kompjuterskom ekranu pristupamo sa snažnom svešcu o artificijelnosti medija. Mislim da je nemoguce porediti dva tako razlicita procesa, premda ih saznajni efekat svakako povezuje.
Svaki sukob izmedu knjige i ekrana lažan je i insceniran - razlicite tehnologije se po pravilu ne sukobljavaju, nego koegzistiraju. Ništa od to dvoje nije samo po sebi štetno ni blagotvorno - niti ce vas knjiga prosvetliti, niti kompjuter ozraciti.

Mića Vujičić

Ultrasonic studio


328 KB

Prostor rezervisan za web fanzine: A/V World, Ultrasonic studio, Mobile, HD computer i Electro!One. To su redovna izdanja IT mesečnika koje u PDF formatu priprema Ivan Trajković.

 

Veliki Nano

Silikonska dolina u kojoj su nastali prvi silicijumski procesori upošljava strucnjake koji neprekidno rade na novim istraživanjima. Od kada je Gordon Moore, suosnivac Intela, daleke 1965. predvideo da ce se broj tranzistora na cipu stalno povecavati, ne posustaje se u traganju za što manjim i bržim cipovima. No, poznatom pravilu IT-a, Moore-ovom zakonu koji kaže da ce se broj tranzistora po kvadratnom incu u integrisanom kolu duplirati na svakih 18 meseci naucnici predvidaju kraj u narednih 10-20 godina. IBM tim je prevazišao problem tehnikom koja pomocu nano cevi gradi kompjuterski cip.

Ovo kompjutersko kolo sacinjeno od jednog molekula i za petinu manje od vlasi kose za sada je vidljivo samo pod elektronskim mikroskopom u laboratoriji IBM-a. Najnoviji dizajn se sastoji od 12 tranzistora napravljenih od dva razlicita metala položenih na ugljenikovu nano cev (nanotube) i kao caršav urolanih ugljenikovih atoma koji formiraju takozvani "ring" oscilator. Za njega profesor Joerg Appenzeller, clan istraživackog tima u IBM-u kaže da omogucava perfektno ocitavanje karakteristika tranzistora, osnovnih elektronskih prekidackih elementa koje svaki cip ima. Što ih je više i što su brži, to je i više kalkulacija koje mogu da izvedu. A ovaj novi setup dozvoljava brzinu 100.000 puta bržu od bilo kog do sada testiranog uredaja.

Iako do daljeg samo prototip onog za šta naucnici veruju da ce postati novi kompjuterski cip, ocekuje se da ce ovakve komponente biti implementirane u kompjutere kao hibridni uredaji, kombinovani od najboljih silicijumskih i novih komponenti kao što su ugljenikove nano cevi.

Karakterni roboti

Neka od skorijih pitanja sa kojima se srecu naucnici Univerziteta u Hertfordširu, usredsredeni na projektovanje robota buducnosti odnose se i na to hoce li roboti biti kosooki ili ne, crni ili ridi, vitki ili punacki. U razvoju visokih tehnologija svako pitanje ima poseban znacaj, ali cemu ove, estetske dileme?

Za dvadesetak godina roboti bi, po nadanjima strucnjaka iz robotike, trebalo da postanu pravi covekovi kompanjoni. A to, pored adekvatnog socijalnog ponašanja, podrazumeva i njihov izgled. I jedno i drugo je potrebno prilagoditi razlicitim socijalnim okruženjima i situacijama, jer bez dobro osmišlje interakcije, roboti ne bi bili u stanju da percipiraju osnovno u coveku – njegovu individualnost.

Posao nije nimalo lak; roboti ce da se srecu sa grupama ljudi koje karakterišu razlicitosti u mnogim pogledima. Izgled je tu, cini se, najmanji problem. Razna nacionalna obeležja, obicaji i specificni etnološki faktori cine ovaj projekat kompleksnijim nego što se na prvi pogled cini. A da li ce biti i uspešno izvodljiv, videcemo uskoro.

Violeta Ivković

 
 

radio-emisija broj 289

 

 

01 Pocetak 289. emisije za neupucene
02 IT gogadjaji protekle sedmice
03 ComGSM odgovara... Cemu sluze termalne paste?
04 Ivan Marovic u intervjuu Feralu o virtuelnoj borbi protiv diktatorskih rezima (by Mića Vujičić)
05 Zbrka oko DRM-a
06 Violeta Ivkovic o guzvi na Internetu
07 Milivoj Andjelkovic i odlomak iz knjige "Vasar WWW prica"
08 Vest SatTV... Galilej odlozen
09 PC Magazin odgovara... Izgubljena lozinka za BIOS
10 Ljudi na Mesecu by Hal 9000
11 Tema emisije - osnovi akustike by Bojan Jovic (Hi-Files) 1. deo
12 Tema emisije - osnovi akustike by Bojan Jovic (Hi-Files) 2. deo
13 Mediji kao sredstvo za otupljivanje by Oliver Subotic
14 Apple i Windows XP zajedno
15 Mladi ljudi prepoznaju sansu by Radomir Vukovic
16 Dr Vladimir Ajdačić: dali će androidi zameniti čoveka?
17ComGSM odgovara... Zasto aktivni preklopnik Nokije kasni

 subota, 22. april 2006.

MP3 fajl emisije
MP3 fajl emisije, 16kbps/11kHz, 6.4MB

 

Gužva na Internetu

Violetin IT svet

Teoriji (zavere:) da je Internet krivac za covekovo osamljenje i otudenje bliži se kraj. Najnovija istraživanja American Life Project-a govore u prilog informacionim tehnologijama, navodeci da je upravo cyber svet zaslužan za širenje socijalne mreže medu ljudima. Štaviše, ukazuju na to da boravak na Internetu ohrabruje ljude da više medusobno komuniciraju, pa i da se srecu.

Internet korisnici, po rezultatima, spadaju u kategoriju srecnika koji ce rado potražiti lekarsku pomoc ili se sa drugima konsultovati pri donošenju važnih finansijskih, pa i drugih odluka. Razlog za to je što u odnosu na "neumrežene" imaju širi krug poznanika kojima mogu da se obrate jer socijalna interakcija na globalnoj mreži osim interpersonalnog ima vid šireg povezivanja veceg broja korisnika. On-lajn zajednice ne poznaju geografske granice niti su zajednice skucenih lokacija, vec zajednickih interesovanja. Studija opovrgava i rasprostranjeno mišljenje kako e-mail vodi u izolaciju i kaže da elektronska pošta ne zamenjuje, vec upotpunjuje kontakt sa drugima; oni koji svojim bližim prijateljima i rodacima nedeljno upute mejl, 25 posto imaju vece šanse da ce ih bar jednom sedmicno nazvati telefonom ili videti. Takode, razvija se raznovrsnost u ustaljenom nacinu negovanja odnosa bliskih ljudskom rodu. Prirodno je da komuniciramo uz pomoc svih raspoloživih sredstava, pa kada vec nismo u mogucnosti da se vidimo licem u lice, tu su telefon, mobilni i Internet.

Barry Wellman, profesor sociologije na univerzitetu u Torontu i autor ove istraživacke studije odbacuje tvrdnje prethodnih zagovornika Interneta kao antisocijalne kategorije i kaže da Internet zapravo "pomaže u održavanju meduljudskih odnosa." Kao potporu svom stavu navodi da ce i ubuduce redovno obavljati ista istraživanja od kojih, srazmerno povecanju broja korisnika Interneta, ocekuje još boljie rezultate.

Violeta Ivković

Electro!One
ElectroOne za april
1.2 MB
Prostor rezervisan za web fanzine: A/V World, Ultrasonic studio, Mobile, HD computer i Electro!One. To su redovna izdanja IT mesečnika koje u PDF formatu priprema Ivan Trajković.

Profesor dr Vladimir Ajdačić razmatra hipotetičnu mogućnost po kojoj bi androidi jednoga dana mogli zameniti čoveka i eventualno ga istisnuti sa pozicije "gospodara vlastite sudbine".

 

radio-emisija broj 288

 

 

01 Problemski pocetak 288. emisije
02 IT dogadjaji kroz vizuru saradnika casopisa PC
03 Avijacija... Koreja unajmljuje virtuelne pilote!
04 Lidija Vidmar (Link) o stajlingu TV voditelja
05 Casopis Mikro ponavlja tiraz DVD diskova iz aprila
06 Kina ne zeli VoIP sve do 2008. godine
07 Violeta Ivkovic o katolicima vs Da Vincijev kod
08 O-3ONE B-Link festival
09 Dejan Ristanovic (PC Press) o ekspanziji TV standarda
10 Vest SatTV... Sony i Samsung odredili datume za Bly-Ray
11 Branko Kabanica, tehnicar Beotelneta, gleda u blisku ADSL buducnost
12 Nasi studenti u finalu medjunarodnog takmicenja za softverski dizajn
13 Ranko Trifkovic (PC magazin) o spamu nasem nasusnom!
14 Audicija za posao u SAD (by Vukasin)
15 mr Dejan Pralica (Link) i prica o govoru na radiju
16 ComGSM odgovara... Prasina ispod ekrana Nokije 7610
17 Richard Baguley (Mikro) deli savete autorima porodicnih video snimaka
18 Vest Hi-Files... Internet i muzika
19 Windows Vista i sigurnost pre svega!

 subota, 15. april 2006.

MP3 fajl emisije
MP3 fajl emisije, 16kbps/11kHz, 7.9MB

 


Dejan Ristanović, glavni i odgovorni urednik magazina "PC", u svojoj današnjoj kolumni osvrće se na razvoj TV tehnologije kojoj se, u našim uslovima, najlakše prilagodjavaju kućni računari.

Tehničar ADSL tima BeotelNeta, Branko Kabanica, ovoga puta pokušava da predvidi blisku budućnost ADSL-a.

Muzički forsaž današnje emisije je song Leonarda Koena iz devedesetih, "Diamonds in the mine" - ali u aranžamnu Family Broken Banda! Pesma potiče sa njihovog albuma "Balls", izdatog u februaru.

 

Tako se sajtu http://www.jesusdecoded.com negiraju navodi iz knjige, ukljucujuci i deo u kojem se navodno, na poznatoj slici "Tajna vecera" Leonarda Da Vincija, prikazuje Marija Magdalena. "Knjiga cini Da Vincijevoj "Tajnoj veceri" isto što i celokupnom hrišcanstvu. Ona na osnovu nekoliko bizarnih tvrdnji traži od ljudi da se odreknu hrišcanske tradicije," – stoji u uvodniku sajta, a dalje se kaže da je knjiga skup "izvrnutih hipoteza i samih neistina". Sajt daje osvrt i na Brown-ovo videnje renesansne umetnosti koje naziva "jedinstvenim muzejom netacnosti".

Kako ce stvari dalje da se odvijaju, posebno sada kada se ocekuje premijera ogromnog filmskog poduhvata baziranog na istoimenom romanu, ne zna se. Ovaj Internet sajt svakako ide na ruku sudskom procesu u Londonu koji su protiv pisca pokrenula dva istoricara sa optužbom da je Brown za pisanje knjige bez saglasnosti koristio njihova istraživanja. Hoce li i istoricari pored zvanicnog suda preci i na virtuelni, videce se.

Violeta Ivković

Mobile, mobile

Aprilski Mobile mobile
260 KB

Prostor rezervisan za web fanzine: A/V World, Ultrasonic studio, Mobile, HD computer i Electro!One. To su redovna izdanja IT mesečnika koje u PDF formatu priprema Ivan Trajković.

Katolici vs Da Vinčijev kod


Da Internet nije samo prostor na kome se dešava sve ono što i inace prati meduljudske odnose, govori i nedavno zapocet cyber rat izmedu Katolicke crkve i pisca Da Vincijevog koda.

Pisac Dan Brown u svom romanu kao centralnu ideju postavlja brak izmedu Isusa i Marije Magdalene, i njihovo dvoje dece, potomaka koji su u brakovima sa francuskim kraljevima nastavljaju svoju lozu do današnjih dana. Katolicki biskupi su se nedugo po objavljivanju romana obratili javnosti kritikujuci pišcev odnos prema hrišcanstvu i negirajuci njegove navode, ali to nimalo nije uticalo na to da knjiga sa prodatih 5 miliona primeraka postane bestseler. Pošto zvanican stav crkve ocigledno nije bio dovoljan da splasne pomama kupaca za ovom knjigom, najveca i najorganizovanija crkvena organizacija na svetu se odlucila da u borbi protiv ovakvog nehrišcanskog stava ukljuci i ubojito oružje - informacionu tehnologiju.

 

radio-emisija broj 287

 

 

01 Moralne poruke na pocetku 287. emisije
02 IT novosti protekle sedmice
03 Pozajmica... Pripreme za lansiranje svemirske sonde Don
04 Lada Muminagic (ComGSM) o prvom sajamskom IT kvartalu
05 Branko Kabanica, tehnicar Beotelneta, o instalaciji ADSL-a
06 Vest SatTV... Arabsat 4A izgubljen u orbiti
07 Tamara Skrozza (Link) i reakcija na reagovanje
08 Uskoro komercijalna baterija na metanol
09 Violeta Ivkovic i pasose na enter, molim!
10 Bojan Zivojinovic (ComGSM) i odjeci sa CeBita 2006
11 Pozajmica... Svet bi bio drugaciji da nema kompjutera
12 Den Tajnan (Mikro PC World) - kako pronaci dobar video na Mrezi
13 Milan Vojvodic (fototeka Models) o prebacivanju celuloidnih filmova na DVD
14 ComGSM odgovara... Bezicni stereo zvuk kod Samsunga

 subota, 8. april 2006.

MP3 fajl emisije
MP3 fajl emisije, 16kbps/11kHz, 6.9MB

 

 

ADSL-u u pohode

Branko Kabanica je tehničar ADSL tima BeotelNeta i do sada je ugradio na stotine ADSL priključaka po beogradskim stanovima i preduzećima. Osim toga, prvi je stanovnik ove države koji je krenuo na Internet preko ADSL-a. U današnjoj emisiji odgovara na niz pitanja koja mogu da interesuju sve one slušaoce koji razmišljaju o ovoj, za naše uslove najpristupačnijoj, broadband vezi.

 

Spas za celuloidne uspomene

Milan Vojvodić, umetnički fotograf i vlasnik fototeke "Models", dosetio se praktičnog, jeftinog i efikasnog načina da celuloidne super 8 i normal 8 filmove prebaci na DVD i ostale digitalne medije. Eto šanse da zaboravljene uspomene iz mladosti ili dana kada su vaša deca tek prohodala ponovo oživite i sačuvate za buduća vremena. Kako je došao na tu ideju i na koji način to radi - Milan objašnjava slušaocima "Zakona akcije i reakcije".

 

Ultrasonic Studio

Novi broj Ultrasonic studija
501 KB

Prostor rezervisan za web fanzine: A/V World, Ultrasonic studio, Mobile, HD computer i Electro!One. To su redovna izdanja IT mesečnika koje u PDF formatu priprema Ivan Trajković.

Pasoše na enter, molim

Otkako je Microsoft objavio svoje buduce planove za uvodenje novog vida online identifikacije IT strucnjaci su se iznova uzrujali jer se medu tehnološkim rivalima i dalje ne vidi spremnost za uzajamnom saradnjom. Bill Gates smatra da su password-i prevazidena i loša ideja i planira da u Windows Vistu, pomocu InfoCard sistema implementira digitalne sertifikate. Prvobitan "Passport service", lansiran 1999, pokazao se kao skup promašaj, pre svega zbog postojeceg nepoverenja u Microsoft kao medijatora u utvrdivanju korisnickih identiteta. Tadašnja reputacija kompanije uzdrmala se zbog ucestalih grešaka u softveru, za koje Gates kaže da su ovog puta prevazidene jednostavnijim i sigurnijim modelom.

Pored sve savršenijih sistema, od stroge enkripcije Web Services Trust Language-a (WS-Trust) do Token uredaja, Windows korisnicima ce uskoro biti na raspolaganju i ovaj novi Microsoft model. Iako se IT industrija vec godinama rve sa problemom digitalnih identiteta, vodece kompanije vešto zaobilaze jedna drugu ostavljajuci na taj nacin vitalnu oblast korisnickog identiteta ranjivom. Koliko god da se relativno uredno obavlja provera ponudene e-mail adrese, tako i dalje bilo ko na Internetu može nesmetano da se koristi tudim (vašim) imenom. Hoce li za to pravo rešenje biti Microsoft ili neki drugi standard, nije ni važno. Važno je da na Internetu što pre pocnemo da se osecamo sigurno.

Violeta Ivković

 

radio-emisija broj 286

 

 

01 Modemski pocetak 286. emisije
02 ComGSM izvestaj sa 3GSM svetskog kongresa u Barseloni
03 Igor Aleksic (Link) o zaboravljenoj crtici na TV ekranima
04 Sada mozete naruciti i sopstveni virus
05 Violeta Ivkovic i Hi-tech chirilica
06 Oliver Subotic o Internetu u misionarske svrhe
07 John C Dvorak (PC Mag) - Intel i umetnost brendiranja
08 Vreme je za bojkot HD-DVD i Blu-raya!
09 Kratke poruke opasne po zdravlje
10 Rastislav Durman (Link) i komentar na temu medijske tranzicije u Srbiji
11 Milan Vojvodic (fototeka Models) povodom izlozbe fotografija EKO FOTO 2006
12 Mikro odgovara... Tri pitanja, tri odgovora
13 Nikola Stanic (Beotelnet) o raznim ADSL paketima
14 Novi brend iz Sony Ericssona

 subota, 1. april 2006.

MP3 fajl emisije
MP3 fajl emisije, 16kbps/11kHz, 7.2MB

 


Milan Vojvodić u današnjoj emisiji govori o zanimljivoj izložbi fotografija sa ekološkim prizvukom. Neke od fotki izašle su i iz njegove fototeke "Models".

 

Nikola Stanić, rukovodilac ADSL tima BeotelNeta, našeg najstarijeg Internet provajdera, ponovo je pružio niz zgodnih informacija o raznim ADSL paketima koje ovaj provajder nudi.

 

A/V World

Aprilski broj A/V Worlda
325 KB

Prostor rezervisan za web fanzine: A/V World, Ultrasonic studio, Mobile, HD computer i Electro!One. To su redovna izdanja IT mesečnika koje u PDF formatu priprema Ivan Trajković.
 
 
 
Radio emisija "Zakon akcije i reakcije" emituje se jednom nedeljno na mreži prijateljskih FM stanica, a bavi se reakcijama ljudi na hi-tech svet oko nas. Urednik i voditelj ZAIRA: Zoran Modli. Hal 9000: Srdjan Paunović. Mailbox emisije: emisija@modli.co.yu.