subota, 24. jun 2006.

MP3 fajl emisije, 16kbps/11kHz, 7 MB

Cenzura ili odrastanje?

Kada biste na primer živeli u Saudijskoj Arabiji i hteli prijatelju da forvardujete "mastan" vic sa nekog sajta, uzalud biste se trudili da ga pronadete na Internetu.

Sajtovi koji sadrže neumesne šale, pornografiju (ukljucujuci prikaze kupacih kostima), kao i informacije o aktuelnoj politici i neprijateljskim stavovima o Srednjem Istoku uopšte, spadaju pod strogo zabranjene. Razlog zbog koga je vlada ove zemlje onemogucila pristup tim sajtovima je "obesvecenje islamske tradicije i nacionalnih propisa". Ukoliko pokušate da posetite ma koji od navedenih sajtova, osvanucete na oficijelnom sajtu vlade sa upozorenjem o zabrani. No, u cilju demokraticnosti, omoguceno je da svoj zahtev uz obrazloženje zašto mislite da bi takav sajt trebalo dozvoliti prosledite na ponudenu adresu. Potom ga u dalje razmatranje preuzima vladin Internet servis i donosi svoju konacnu odluku.

Ako ste, pak, korisnik British Telecom-a koji slovi za Internet cistunca, linkovi ka diskutabilnim sajtovima ce vas najcešce odvesti ka nepopularnoj "page not found" poruci. Ovakav vid nedeklarisane cenzure je posledica uvodenja programa za filtriranje kojima se tiho blokiraju pristupi onim web sajtovima koji se nalaze na listi neprofitne organizacije Internet Watch Foundation. Ova lista, pod nazivom "Cleanfeed" sadrži iskljucivo imena sajtova sa decijom pornografijom, i po recima predstavnika BT-ja zabrani pristupa se nece dodavati drugi sajtovi. Ova ideja, na prvi pogled dobra, ipak ostavlja bez odgovora mnoga pitanja. Pre svega, zašto se Internet korisnicima jasno ne stavi na znanje da prate link ka zabranjenom sajtu i ko je odgovoran što je takav sajt uopšte i postavljen? Potom, šta ciniti sa sajtovima koji propagiraju rasnu ili nacionalnu netrpeljivost, sa onima koji prezentuju tajne a procurele informacije? U krajnjoj liniji i sa potencijalnim sajtovima koji nude nacin da se mimoide filtriranje sajtova? Sve to je takode nelegalno, a Web je krcat njima. Pritom, ko je postavio tog Internet policajca i ko garantuje da ne može doci do zloupotrebe "službenog položaja"?

Možda je još uvek najbolja cenzura – auto cenzura. Uostalom, vec je ustanovljena tehnologija koja omogucava individualnu kontrolu nad sajtovima koje radije ne bismo da vidimo na našim monitorima. Platforma za selekciju Internet sadržaja, takozvani Pics, funkcioniše na taj nacin što sami gradiramo i ocenjujemo sadržaj sajtova i web stranica ponaosob, pa se prema tome i naš Web browser rukovodi. Ako ništa drugo, odluka ostaje na nama samima, što je svakako jedan od preduslova za svako, pa i Internet sazrevanje.

Violeta Ivković

 subota, 17. jun 2006.

MP3 fajl emisije, 16kbps/11kHz, 8 MB

Koji ti je .tel?

Današnji tempo života je do te mere ubrzan da prosto ne bismo mogli da funkcionišemo bez gomile telefonskih brojeva i e-mail adresa. Poneko ima i web sajt na koji bi s vremena na vreme vredelo skoknuti. Kako nas tehnologija svakim danom sve više osvaja, tako raste i broj neophodnih brojeva telefona, e-mail adresa i domena koje je prosto nemoguce popamtiti.

Kako bi se olakšala svakodneva organizacija kontakt informacija kojima raspolažemo, a i onih potrebnih koje nemamo, kompanija Telnic Ltd. je dala predlog o uvodenju novog domena koji bi sadržao internet domen pod nazivom ".tel". Ukoliko bude prihvacen, individualnim korisnicima ce preko ovog web sajta biti omoguceno da dobiju najsvežije kontakt adrese i telefonske brojeve, pa i da direktno sa sajta obave razgovor ili upute poruku. Inicijator ideje se nada da bi novi sajt veoma brzo postao mesto koje pouzdano i efikasno prati i prezentuje sve informacije neophodne da bi se stupilo u kontakt sa osobama, servisnim agencijama ili kompanijama svih mogucih profila. Za sada su ovakvi podaci moguci iskljucivo preko trecih lica kao što su poštanski telefonski listinzi, koji su cesto zastareli ili nekompletni. Web sajt ce tako omoguciti kompanijama da lociraju kupca i automatski ga preusmere na njemu najbližu ekspozituru, što je od velikog znacaja za e-komerc. Takode, telefonski aparati i mobilni telefoni bi zahvaljujuci ocekivanoj tehnološkoj nadgradnji uskoro lako mogli da se uklope u ".tel" projekat, posebno kada se ima u vidu ekspanzija wireless umreženja. U svakom slucaju, umesto da u glavi držite sve telefone kompanija ili vaših prijatelja, lakše je zapamtiti njihovu ".tel" adresu, kaže se u obrazloženju.

Organizacija zadužena za dodelu naziva domena i IP adresa ICANN (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers) poslednjih godina je odobrila domene poput ".eu" za Evropsku uniju, ".jobs" za zapošljavanje, ".travel" za putnike i turisticku industirju, ".mobi" koji pokriva servis mobilne telefonije i ".cat" za katalonsko govorno podrucje, povecavši tako broj do sada registrovanih domena na 264. U redu za odobrenje cekaju i ".asia" za azijsko podneblje kao i domen ".post" za poštanske usluge. A kada se imaju u vidu pregovori o postavljanju domena za porno sajtove, onda predlog o uvodenju Internet imenika postaje još smisleniji.

Violeta Ivković

 subota, 10. jun 2006.

MP3 fajl emisije, 16kbps/11kHz, 7,6 MB

Internet u službi politike

Znacajan porast broja gradana koji pristupaju Internetu daleko je odmakao u odnosu na korišcenje weba od strane politicara, kažu najnovija istraživanja. Politicke strukture strepe da nesklad medu profilima korisnika u ovom tehnološkom segmentu vodi daljem produbljavanju jaza izmedu "obicnih ljudi" i onih koji su na vodecim politickim funkcijama.

Izgleda da je personalni kompjuter i ovde opravdao svoj naziv tako što je najvecu primenu našao u kucnoj ili strogo definisanoj profesionalnoj varijanti. Svakodnevno, milioni ljudi širom sveta ga koriste makar za e-mail razmenu ili pribavljanje informacija, da ne pominjemo razne raspoložive alatke koje omogucavaju i olakšavaju rad i život uopšte. Nažalost, i pored sveopšte kompjuterizacije koja za cilj ima upravo pospešivanje komunikacije, dijalog izmedu politickih lidera i naroda i dalje ili izostaje, ili je zanemarljiv. Zato i više od polovine ispitanika smatra da bi politicari trebalo više da koriste Internet i mogucnosti koje on pruža. Doduše, neki savremeni politicari poseduju sopstvene web sajtove, ali se oni, po recima posetilaca, svode na davanje standardnih informacija ili osnovnih sajber brošura, dok samo neznatan broj tih sajtova nudi interaktivan pristup. Što se osvežavanja podataka tice, oni se najcešce update-uju pred izbore. Politicari znaju koliki znacaj u promotivnom smislu ima živa rec, ali kao da im je promaklo da je u dobu tehnološke ere e-mail postao njen vodeci i važan supstitut. Medutim, i ovde se kao izgovor navodi njihova prezauzetost u obavljanju važnih državnih poslova.

A koliku inovativnost donosi korišcenje tehnologije, govori i savet ispitanika dat politicarima, da makar u svoje inbox-ove sakupljaju sve dobijene mejlove i da ih pred izborne govore procitaju. Jer, ocenjuju gradani, možda bi tada javni nastup politicara bio konstruktivniji, što bi se na njihovo zadovoljstvo moglo odraziti i zaokruživanjem njihovih imena na glasackim listicima.

Internet u svakom (američkom) domu

Rezultati istraživanja Pew Internet-a koja su obuhvatila ispitivanja Internet korisnika sa americkog kontinenta govore o tome da Amerikanci sasvim dobro koriste pogodnosti Weba. Više od polovine ispitanika u svojim odlucujucim životnim situacijama pomoc zatraži preko mreže.

Cinjenicu da je Internet zauzeo znacajno mesto u americkoj svakodnevnici potkrepljuju sledeci podaci: od 60 miliona Internet korisnika 45% je u poslednje dve godine rešenja za svoje probleme potražilo i našlo na Internetu. Makar jedna od osam krucijalnih životnih odluka rodena je na tom mestu. Za Amerikance, na Internetu se nalaze odgovori na to u koju školu upisati sebe ili dete, kako promeniti posao ili naci bolji, u šta investirati svoj novac, gde se preseliti ili otici na odmor, kako ostati zdrav ili se nositi sa svojom bolesti. Donošenje životno važnih odluka kao da je uslovljeno brojem provedenih sati u pretraživanju web stranica. Pre promene mesta boravka proveravaju se klimatski uslovi i etnološki faktori. Dvadeset jedan milion Amerikanaca se profesionalno usavršilo ili svoju karijeru pospešilo zahvaljujuci Internetu. Sedamnaest miliona je na ovom mestu našlo zdravstveni savet ili pomoc. Šesnaest miliona Amerikanaca kola kupuje preko Interneta, dok je 7 miliona baš tu pronašlo svog životnog saputnika... Ako je i od jednog Interneta, dosta je.

Violeta Ivković

radio-emisija broj 295

01 Najava tema u emisiji
02 forsaž: Daz Sampson - Teenage life
03 Smotra Hi-End 2006 (Hi-Files)
04 Slavko Dimitrijevic (Link) o tužnoj sudbini Trećeg kanala
05 Violeta Ivković o Internetu u službi politike
06 Enis Šahinović (PC Magazine) i saveti za kupovinu laptopa
07 Pozajmica... Microsoft i MTV protiv Applea
08 Prof dr Vladimir Ajdačić: koja vrsta smaka sveta nas očekuje?
09 PC Magazine odgovara... SATA hard disk i Windows XP
10 Nebojša Misković Hogar sa teorijom o gadgetima i brendovima
11 Dragana Stanić (Link) o sjaju i bedi novinarskog posla
12 Pozajmica... Najava uragana u SAD za ovu godinu
13 P"P manija i na mobilnim telefonima (ComGSM Info)
14 Violeta Ivković o Internetu jačem od televizije
15 iPod u Hi-Fi vodama (Hi-Files)

"Desetka" posle godinu dana

Podsetiću vas na dogadjaj od pre dvanaest meseci: poslednji Jatov DC10, YU-AMB, odleteo je da se više nikada ne vrati na beogradski aerodrom. Na oproštajnom letu za njegovim komandama sedeo je kapetan Tibor Korom. Ovaj dogadjaj propratili smo kroz prezentaciju 248. Zakona akcije i reakcije. Danas, tačno godinu dana kasnije, kapetan Korom pokazuje na šta liči nekada blistavo bela Jatova "desetka".

Kako je završio čuveni DC10 YUAMB... Fotos je načinjen pre deset dana u Nimesu, Francuska.