radio-emisija broj 320

01 CeBitsko-bosforski pocetak 320. emisije
02 Vest SatTV... Kupovina pomocu daljinca
03 Dzim Fili (Mikro) o TV programima na mobilnim telefonima
04 Prica o Voji Antonicu i maloj skoli elektronike 3. deo
05 Prica o Voji Antonicu i maloj skoli elektronike (dodatak 3)
06 Raspevana mp3 cetkica za zube
07 Dejan Ristanovic (PC) i kolumna posvecena beta-godini
08 Violeta Ivkovic... Zbogom dijamantima
09 Ivan Trajkovic o programu Media Monkey
10 Drajv za unistavanje optickih medija
11 Stiven Mejns (PC World) o realnosti sirokopojasnih veza
12 Stakleni muzicki diskovi
13 Kako se dr Dragan Cosic brani od PC stetocina
14 Vremeplov 07... Racunari iz ugla Jelene Rupnik u zimu 1986
15 Televizija ultravisoke rezolucije
16 Mikro i Sasa Krstic odgovaraju... Problem sa .avi filmovima na Digimaxu A50

 subota, 18. novembar 2006.

MP3 fajl sa skraćenom emisijom, 16kbps/11kHz, 7,2 MB

Piše: Violeta Ivković

Pametne zgrade

Vizija savremenih arhitekata svakako se razlikuje od nekadašnjeg projektovanja. U želji da gradevine prilagode raznim potrebama života i stanovanja, oni su se usredsredili na gradnju koja treba da funkcioniše po principu "živog organizma", prilagodavajuci svoje oblike u zavisnosti od vremenskih uslova i nacina na koji ih ljudi koriste.

Napredna tehnologija je vec dosta ucinila da enterijeri u kojima obitavamo mogu da ponesu epitet "pametnih" (inteligentna osvetljenja, automatizovani sistemi za klimatizaciju...), pa se neminovno nametnula i ideja takvih gradevina. Zgrade ne tako daleke buducnosti ce se sastojati od struktura sposobnih da precizno registruju spoljašne i unutrašnje uslove i na njih reaguju menjajuci se i prilagodavajuci svoju formu datoj situaciji polako postaju više od mašte. U kancelariji robotickog arhitektonskog medija Tristian Sterk radi na sistemu povezanih cevi i žica koji cine kostur zgrade i koje pokrecu pneumatski "mišici". Povezivanjem ovakve bazne konstrukcije u integrisane inteligentne sisteme dobila bi se lagana, ali izuzetno robusna i otporna gradevina koja bi bila u stanju da se bez potrošnje velike energije transformiše u ekstenzivne oblike. Spolja, ona bi bila u stanju da se prilagodi raznim naletima vetra, temperaturnim oscilacijama ili promenama sunceve svetlosti. Unutrašnjost zgrade bi se podešavala lakšem protoku veceg broja ljudi i boljoj cirkulaciji toplog vazduha. I dok se vec uveliko koriste materijali koji omogucavaju zaštitu od suncevih zraka istovremeno stvarajuci iz njih energiju, Robert Skelton, direktor strukturnih sistema i kontrolne laboratorije na Kalifornijskom univerzitetu u San Diegu je na putu da razvije novu matematicku granu koja se bavi strukturalnim jednacinama u izgradnji. Zamislite ultra-laki oblakoder koji se "svesno" odupire udarima vetra tako što se kontrolisano savija ili krov koji sa sebe stresa sneg!

"Ako sofisticirani sistemi kontrolišu kocnice, tockove i potrošnju goriva u našim kolima, a vazdušni jastuci se trenutno aktiviraju kako bi nas zaštitili u ekstremnim situacijama, ne vidimo zašto i naše kuce ne bi mogle da rade nešto slicno," jedan je od opravdanih argumenta ovih strucnjaka.

 subota, 11. novembar 2006.

MP3 fajl sa skraćenom emisijom, 16kbps/11kHz, 7,3 MB

Piše: Violeta Ivković

Zalivati spamom

Za vecinu ljudi, Viagra i poruke u kojima "nedavno svrgnuti princ iz Nigerije" apeluje na to da ce primalac e-maila dobiti pozamašan deo njegovog bogatstva samo ako uplati desetak dolara na taj i taj racun, predstavljaju spamove najgore vrste. Ipak, za Aleksa Draguleskua, kompjuterskog dizajnera i rukovodioca eksperimentalne laboratorije pri Centru za istraživanja i kompjutersku umetnost na univerzitetu "San Diego" u Kaliforniji, oni su – umetnost.

Kako bi osmislio novu formu umetnicke ekspresije, Dragulesku primenjuje tehnike kompjuterkog modeliranja i informacione vizuelizacije. Jedan od njegovih najznacajnijih projekata je stvaranje Spam biljaka; pomocu algoritama koji analiziraju razlicite tekstove i podatke "junk" mejlova, on stvara "organske" slike biljkolikih struktura koje, kako novi spamovi pristižu, cvetaju i rastu! Zapravo same ASCII vrednosti preuzete iz teksta spam poruka odreduju osobine i kvalitet ovih rastucih virtuelnih biljaka. A to nije sve. Pored muzicke vizuelizacije, trodimenzionalne spam arhitekture, takode generisane pomocu softvera koji koristi spam poruke, Aleks Dragulesku trenutno "piše" i graficku novelu zasnovanu na hiljadama probranih blogova koji se nalaze na Internetu. Njegov program Blogbot ce obuhvatiti algoritme kompjuterske lingvistike koji se nalaze u tekstovima i iz njih izvuci znacenje koje bi cinilo graficku pricu. "Moja istraživanja su usmerena ka tome da prikažem na koji nacin sveprisutne forme tehnologije i njenih podataka oblikuju našu percepciju i formiranje. Ovakvom analizom teksta mogu da se detektuju stvarna osecanja ljutnje, radosti i tuge," kaže Dragulesku.

U trenutku kada je spam zbog svog enormnog prisustva u online svetu poceo i od strane naucnika da se proucava kao nova komunikacijska forma, možda je ovaj konceptualni skok od neceg nepodnošljivog do umetnickog dela jedan od nacina da se problem spam poruka makar ublaži. Ako ništa drugo, dokaz je da tehnologija ne samo da utice na nas, vec i na umetnost.

radio-emisija broj 317

01 Baterijski pocetak 317. emisije
02 Evropska digitalna TV ispred americke
03 Sasa Krstic (Mikro) o IFI 2006 u znaku visoke definicije i rodjendana hard diska
04 ComGSM savetuje... Kako da otcepite InkJet stampac
05 Srdjan Paunovic... Darvin i evolucionisti protiv kreacionista
06 Vremeplov 04... Radomir Nikolajev o bavljenju racunarima januara 1986
07 Violeta Ivkovic 02... Virtuelna hirurgija
08 Mikro odgovara... Koji digitalni satelistski prijemnik da kupim
09 Vest Sat TV... RTS digitalno najkasnije so 2015.
10 Tamara Skrozza (Link) o malim i zelenim
11 Intel najavljuje monstruma sa 80 jezgara
12 Nokia izmislja imena telefonima
13 Pozajmica... Projekat STEREO za proucavanje fizike Sunca
14 Stiven Mejns (PC World)... Tri koraka do novog i boljeg Microsofta!
15 Mikro odgovara... Koji mini DV kamkorder kupiti
16 Nova notebook platforma
17 ComGSM odgovara... Kako proveriti da li je K750i nov?
18 Viktor Kostic (Hi-Files) savetuje... Izbor kablova za vase zvucnike

Baš kao da nam na svetu trenutno manjka podela, nedavno je, cak i na našim prostorima, pocela da se sve intenzivnije istice ona izmedu kreacionista – to jest onih koji veruju da je ceo svet nastao u trenu i evolucionista – onih koji veruju u postepen razvoj svih stvari, drugacije nazvan „evolucija“.

Jedan od najznacajnijih i najpoznatijih pobornika evolucionizma je svakako i najpoznatiji svetski biolog Carls Robert Darvin (Charles Robert Darwin (1809-1882)). Upravo je on nastanak svog živog sveta na Zemlji (kakvog danas poznajemo), objasnio uz pomoc teorije „evolucije prirodnom selekcijom“ cime je dao nemerljiv doprinos savremenoj nauci. Manje je poznato da su u teoriji evolucije osnovu za razvoj novih, opšteprihvacenih teorija našle i mnoge druge nauke, poput astronomije, statistike i ekonomije.

Ako se u obzir uzme sve navedeno, suvišno je objašnjavati motive entuzijasta sa univerziteta Kembridž (Cambridge) koji su na adresi www.darwin-online.org.uk poceli „izgradnju“ sajta na kome ce se naci kompletna Darvinova dela, kao i izuzetno vredne beleške, crteži, pisma i drugi pisani dokumenti ovog naucnika.

Ovaj projekat je sa radom poceo 9. oktobra ove godine i svetu ponudio oko polovine sadržaja, koji ce, po recima autora, biti kompletiran do 2009. godine - kada se ujedno slavi i 200 godina od Darvinovog rodenja. Tada bi ova kolekcija trebalo da sadrži oko 50.000 stranica pisanog teksta, kao i 40.000 slika. Pomenuti sadržaji ce biti raspoloživi u izvornom obliku, kao snimci originalnih dokumenata, ali i u standardnom tekstualnom obliku. Koliki su znacaj u razvoju savremene biologije igrali ovi dokumenti danas možemo samo naslutiti, posebno ako u vidu imamo to da su video snimci i DNK analize došli tek posle jednog veka. Zaista je veoma uzbudljivo videti ih „uživo“ posebno vredne dokumente poput Darvinovog rucno vodenog dnevnika, koji je pisao na brodu Beagle i koji je nestao još pre par decenija, tako da danas postoji samo u obliku snimaka na mikro-filmu.

Autori takode najavljuju da ce ovi tekstovi biti raspoloživi i na ruskom i nemackom jeziku, uz veoma interesantnu Audio Darwin sekciju, u kojoj se mogu preuzeti i MP3 fajlovi koji ce sadržati procitane segmente pojedinih Darvinovih dela.

Razvoj ovakvog i slicnih sajtova, iako uglavnom rezultat rada pojedinih entuzijasta, pokazuju u kom pravcu bi Internet u buducnosti mogao da se razvija, cineci najvecu riznicu ljudskog znanja još kompletnijom i korisnijom.

Srdjan Paunović