radio-emisija broj 333

01 Razvojno-tehnoloski pocetak 333. emisije (2:33)
02 Dogodilo se u februaru... (by ComGSM) (2:59)
03 Relja Jovic (Mikro)... Pare ne vracamo! (5:05)
04 Sasa Krstic: da li je bolji MiniDV ili Hi8? iz marta 2004 (2:24)
05 O Microsoft Flight Simulatoru X (by Explorer) (3:14)
06 Violeta Ivkovic... Robotu priznanje (2:15)
07 Vremeplov 20... Sta su citaoci pisali redakciji Racunara leta 1986 (5:13)
08 Iz Della i Intela... Tuzba zbog milijarde (by ComGSM) (0:58)
09 Vista na Juznoamerickim ulicama (1:02)
10 Satelit TV video... Pirati u ekspanziji (6:29)
11 Adobe Premiere ponovo na Macu! (1:59)
12 Murov zakon uskoro bi mogao da bude prevazidjen (1:48)
13 Moskovska piraterija (by ComGSM) (0:44)
14 Pozajmica... Sta izaziva porast temperature na Zemlji? (3:22)
15 Tema by Explorer... Perce, knjiga ili cigla - koji prenosni racunar izabrati! (8:30)
16 Vukasin Mitrovic o sebi kao mogucem technomanu (2:57)
17 Telefoni za sve namene iz Samsunga (0:51)
18 Ponovo je aktuelno bezicno napajanje energijom (1:44)

 subota, 24. februar 2007.

MP3 fajl skraćene emisije, 16kbps/11kHz, 7,9 MB

Violeta Ivković:

Robotu priznanje!

Robotu mladunceta foke po imenu Paro, koji se od nedavno koristi u terapeutske svrhe, japanska vlada je dodelila visoko državno priznanje i prvu nagradu u domenu pružanja usluga za 2006.

Paro je delo Nacionalnog Instituta za naprednu industrijsku nauku i predviden je kao terapeutsko pomagalo pri kucnoj nezi dece rekovalescenata, kao i u radu sa autisticnom i hendikepiranom decom. Obložen je krznom ispod kojeg se nalaze senzori koji robotu omogucavaju da reaguje na dodire i maženje, ali i da se glasom foka odaziva na svoje ime. Takode je u stanju da pokrece oci i maše svojim perajima. Kao sve životinje-igracke koje se koriste u bolnicama, i ovaj robot je pre svega namenjen vežbi i relaksaciji. Inace, ovom robotskom mladucentu sisara najveca konkurencija u borbi za prvo mesto bili su gigantski usisivac i mašina za hranjenje, koji su na svecanoj ceremoniji održanoj u Tokiju osvojili utešne nagrade.

Ovakve nagrade su tek od skoro ustanovljene u Japanu u cilju promovisanja istraživanja i razvoja roboticke industrije. Poznato je da roboti u ovoj zemlji imaju široku upotrebu i da je njihova primena posebno namenjena deci, ali i starim osobama; prvima, kako bi im se pomoglo u razvoju i oporavku, a drugima da lakše docekaju starost ili da uz njih pobede samocu. Skoro 19 % japanskog stanovništva ima više od 65 godina, a ocekuje se da do 2055. ovaj procenat prede 40 posto. U tom slucaju roboti bi mogli da postanu vodeca radna snaga pri pomoci starima. Jedan od njih, nominovana "hranilica" koja džojstikom kontrolisanom rukom omogucava da se stare osobe same hrane vec je u prodaji širom Japana i Evrope. A nije iskljuceno ni da ce se na ulicama Tokija uskoro videti i autonomni džinovski usisivaci kako se nocu krecu oko oblakodera, cisteci grad od posledica dnevne radne vreve.

radio-emisija broj 332

01 Gadgetski pocetak 332. emisije (1:01)
02 Pregled najnovijih dostignuca u oblasti nanotehnologije (4:10)
03 TV On The Radio u akciji (1:17)
04 ComGSM odgovara... Hladnoca i digitalni fotoaparat (3:03)
05 Violeta Ivkovic... Tehnoloska napast (1:49)
06 Elektronska buducnost ocima CES-a, Las Vegas, januara 2007 (by ComGSM) (7:01)
07 Vremeplov 19... Vesti i Peek and poke show iz juna 1986 (8:11)
08 Prognoze za 2007. godinu kazu da nikada nece biti toplije (2:39)
09 Pozajmica... Djordje Putic o uspesnom pokusaju zaustavljanja svetlosti (1:51)
10 E-legende by Explorer... Prica o Gordonu Muru, tvorcu najpoznatijeg zakona IT sveta (9:09)
11 Sasa Krstic o tehnoloskoj razlici izmedju plazma i LCD ekrana (1:56)
12 Eplov I-phone objedinjuje telefon, iPod, kompjuter, pa cak i kameru (2:22)
13 Jeftini GPS stize iz Britanije (by ComGSM) (1:59)
14 Violeta Ivkovic... E-chair i brbljivi pisoari (2:15)
15 PC zablude (Mikro) o iskljucenju racunara pre zatvaranja Windowsa (1:42)
16 MAC-ove vole stariji! (by ComGSM) (1:24)

 subota, 17. februar 2007.

MP3 fajl skraćene emisije, 16kbps/11kHz, 7,5 MB

Violeta Ivković:

Tehnološka napast

Po studiji Univerziteta južne Kalifornije, 21 % roditelja smatra da njihova deca provode suviše vremena za kompjuterom, tacnije, na Internetu. U poredenju sa istraživanjima iz 2000. godine, korišcenje Interneta se uvecalo sa 67 na 78 procenata i nije uticalo jedino na populaciju stariju od 66 godina koja je i dalje u najvecem broju diskonektovana. Danas su korisnici "online" u proseku 14 sati u nedelji, što je za 5 sati duže nego pre šest godina.

Pa, iako 80 % dece tvrdi da im je pristup Internetu neophodan u izradi domacih zadataka, roditelji (47 %) vrlo rado pribegavaju zabranjivanju istog. U prilog sprovodenju ove, medu mladarijom veoma nepopularne kazne, govore rezultati istraživanja koja govore da se uspeh u školi nimalo ne menja u odnosu na dužinu boravka na Webu. Internetovali oni ili ne, ocene ostaju iste, a kompjuteri se oslobadaju za mame i tate koji sigurno na njemu rade neka "ozbiljnija" posla.

No, tehnologija ocigledno roditeljima ne dozvoljava da se opuste; 45 % dece ispod 18 godina se ocas prešaltuje na slanje SMS poruka, slika i ostalih raspoloživih funkcija koje pruža mobilni telefon, dok kod mladih od 18 do 24 godine taj procenat prelazi 54 %. Ako je za utehu, korišcenje Interneta ide na štetu gledanosti televizije, ali i još necemu; cetvrtina korisnika, posebno novajlija koji su tek od nedavno otkrili cari Weba, kaže da zbog Interneta više nemaju vremena da – citaju knjige!

radio-emisija broj 331

01 Pocetak 331. emisije u znaku Digitalenta Voje Antonica (2:09)
02 Cisco i Apple se tuzakaju oko iPhonea (by ComGSM) (1:34)
03 Sasa Krstic o LCD i plazma monitorima januara 2005... Na cemu on odmara oci? (3:39)
04 Vremeplov 18... Peek and poke show iz maja 1986 (7:43)
05 Violeta Ivkovic... Tajna antickog kompjutera (2:46)
06 Skype TV - previse za Internet (by ComGSM) (1:27)
07 Telefoni za 20 dolara (by ComGSM) (1:31)
08 Explorer istrazuje... RSS ili: informisite se napredno (3:50)
09 Vlada Nenic savetuje... Zastitite vase adrese (1:32)
10 Avijacija... Letenje bez straha (4:02)
11 Pozajmica... Vi letite, mi sadimo! (3:19)
12 Dragan Kocic (City radio Nis)... Hoce li neko da se igra radija? (by Link) (6:53)
13 Tema by Darko Majstorski (Sat TV video)... Pravni i programski aspekti satelitske radiodifuzije 01 (5:09)
14 Pravni i programski aspekti satelitske radiodifuzije 02 (5:21)
15 Pravni i programski aspekti satelitske radiodifuzije 03 (3:31)

 subota, 10. februar 2007.

MP3 fajl skraćene emisije, 16kbps/11kHz, 8 MB

Violeta Ivković:

Tajna antičkog kompjutera

Delikatan rad naucnika na proucavanju enigme 2.100 godina starog analognog kompjutera najzad je priveden kraju. Nalaženje nacina da se predvide odnos i putanje sunca i meseca okupiralo je još u 17. veku Isaka Njutna, a rešenje je tada ležalo na dnu mora. Ipak, da bi se neke tajne koje datiraju iz antickog doba razotkrile bila je neophodna tehnologija 21. veka.

Kontroverzni anticki instrument, nazvan "Antikitera mehanizam" po mestu sa koga je izvucen sa potonule rimske galije, napravljen je izmedu 150 i 100 godine pre nove ere i verovatno je u direktnoj vezi sa grckim astronomom i matematicarem Hiparkosom. Pošto je specijalno dizajnirani skener snimio sve skrivene slojeve 82 cudesna fragmenta izvadenih iz dubina, ispostavilo se da delovi spojeni ujedno cine 29 pogonskih zupcanika neke vrste astronomskog kalendara. Ranije hipoteze su pretpostavljale da je prvobitno postojalo preko 30 zupcanika koji su na neki nacin omogucavali povezivanje solarne godine sa devetnaestogodišnjim ciklusom mesecevih mena. Taj, takozvani Metonik ciklus, predstavlja 235 lunarna meseca koji se poklapaju sa istim ciklusima istog dana u godini. Kompjuterskim tomografskim skeniranjem X-zracima i dubinskim snimanjem u visokoj rezoluciji otkriveni su do sada nevidljivi upisi u bronzanim zupcanicima mašine. Ovaj 365-to dnevni kalendar je na svake cetiri godine ne samo ukazivao na Metonicki ciklus, vec i Callipic ciklus koji izracunava solarnu godinu, kao i interakciju kretanja sunca, zemlje i meseca uzrokovana lunarnim i solarnim eklipsama. Pored toga, mašina je bila i zvezdani almanah koji je pokazivao kretanja zvezdanih konstalacija grckog zodijaka i trenutne pozicije planeta. Ali, najimpresivnije otkrice je tanani uredaj sastavljen od igle i žljeba koji pokazuje elipticno kretanje meseca oko zemlje. Ta lunarna anomalija, pri kojoj izgleda da se mesec krece razlicitim brzinama u razlicito vreme vekovima zbunjuje posmatrace neba.

Astronom Mike Edmunds sa Cardiff univerziteta u Velsu kaže da je ovaj kompjuter toliko napredan u matematici i tehnologiji da bi istorija anticke Grcke trebalo ponovo da bude napisana: "Posle ovoga ne možemo a da se ne upitamo šta su sve stari Grci bili u stanju da naprave. Nažalost, ovo je jedini preživeli artefakt te vrste. Ko zna koliko toga nije i nikada nece biti pronadeno."