Propuštene emisije potražite klikom na strelicu!
emitovano u martu 2007.

radio-emisija broj 338

 

 

01 Spektorovski pocetak 338. emisije (1:42)
02 Dr Dubravka Valic Nedeljkovic (Link)... Profesija novinar (01) (4:57)
03 Dr Dubravka Valic Nedeljkovic (Link)... Profesija novinar (02) (8:09)
04 Violeta Ivkovic... Robotski obveznik (2:26)
05 Vremeplov 25... Pisma citalaca i razne vesti iz decembra 1986 (8:54)
06 Teri Saliven (PC Mag)... Napravite savrsenu fotografiju (2:23)
07 Vest... Novi najbrzi superkompjuter (1:09)
08 Novi diskovi iz TDK (by Hi-Files) (1:03)
09 Miodrag Jovic (Hi-Files) o HDTV uredjajima... Visokoosetljivi TV! (2:36)
10 Plazma i LCD... Zoran Rasic (Hisense) o osobinama plazma i LCD ekrana (3:51)
11 Bojan Zivojinovic (ComGSM)... Vodic za kupovinu racunara 06: kakav racunar vam je potreban (4:24)
12 Stiven Mejns (PC World)... Windows - bolji, moderniji? Tesko! (4:56)
13 Jos jedan fascinantan prodor digitalne tehnologije (2:20)
14 Pozajmica... Djordje Putic o donosenju etickog zakona o robotima (2:17)
15 Mikro odgovara... Problemi sa DVD snimacem (2:52)
16 Prva medicinska mikropodmornica (1:41)
17 Vest... Vreme je za online EPP (by ComGSM) (0:47)
18 Warner Bross podrzava Blu-ray (by Hi-Files) (1:03)

 

 

 subota, 31. mart 2007.

MP3 fajl skraćene emisije, 16kbps/11kHz, 7,8 MB

 


Violeta Ivković:

Robotski obveznik

U dogledno vreme roboti bi mogli da zatraže ista prava i zakonske privilegije koje pripadaju ljudskoj vrsti, kaže se u najnovijoj studiji britanske vlade. Ukoliko bi njihov zahtev bio odobren, zemlje sveta bi bile u obavezi da svojim robotima obezbede razne socijalne beneficije, koje bi ukljucivale njihovo održavanje, pa cak i robotsko zdravstveno osiguranje!

Ta, i slicna predvidanja, kao što su buducnost svemirskih letova i produžetak covekovog života u narednih pedeset godina, stala su u 250 stranica izveštaja koji bi trebalo da pospeši naucnu debatu i diskusiju zarad dobrobiti britanske kratkorocne i dugorocne strategije. "Naš cilj nije predvidanje buducnosti, vec nezaobilazna potreba za istraživanjem širokog spektra razlicitih mogucnosti kako bismo pomogli vladi u pripremama dugorocnih planova", reci su Sir David-a King-a, rukovodioca i naucnog savetnika vladinog sektora.

Na sastavljanju ove dokumentacije, tajanstveno nazvanim "Sigma" i "Delta", istraživanja su obavile britanska istraživacka agencija "Outsights-Ipsos Mori" i americki Institut za buducnost "IFTF". Izveštaji su usmereni ka raznim trendovima u nauci, zdravstu i tehnologiji, od potencijalnih razvoja nano-tehnologija do medicinskih tretmana zaraženih Aids-om. Pored analize trenutnog stanja ovih sveobuhvatnih tema, istraživane su i njihove moguce posredne i neposredne implikacije na ljudsko društvo. U tom kontekstu nije bilo moguce zaobici i dalji razvoj inteligentnih mašina. Po nalazima istraživaca, onog trenutka kada bi roboti poceli da se samostalno reprodukuju, usavršavaju i razvijaju veštacku inteligenciju, treba ocekivati da "zatraže" i neka prava. No, ono što roboti još uvek ne znaju, jeste da bi time na svoja pleca natovarili i brdo odgovornosti. Vec se planira da bi one na prvom mestu obuhvatile robotsko glasanje, placanje poreza, kao i obavezno služenje vojnog roka! Imajuci to u vidu, robotima je možda ipak bolje da ostanu tu gde jesu.

 
Mobile, mobile

290 KB
 Prostor rezervisan za web fanzine: A/V World, Ultrasonic studio, Mobile, HD computer i Electro!One. To su redovna izdanja IT mesečnika koje u PDF formatu priprema Ivan Trajković.
 

radio-emisija broj 337

 

01 Windows-vistabilni pocetak 337. emisije (2:21)
02 Bojan Zivojinovic (ComGSM)... Vodic za kupovinu racunara 5. nastavak: neophodne komponente (8:53)
03 Mobilni telefoni pomazu u hvatanju prestupnika (1:48)
04 Svemirski otpad i blago (by National Geographic) (1:23)
05 Zairov intervju... Zika Lukic, kapetan Jata 01: o hi-techu u svom zivotu (3:57)
06 Zika Lukic, kapetan Jata 02: o avijaciji i hi-fiju (5:20)
07 Zika Lukic, kapetan Jata 03: o stvarima za poneti (4:22)
08 Vest... Problemi sa Yahoo! mailom (0:57)
09 Vest... Skype hoce na mobilne (1:04)
10 Vremeplov 24... Darko Stanojevic u potrazi za izgubljenim vremenom (9:36)
11 Semafori u Los Andjelesu na udaru hakera (by Mikro) (1:21)
12 Violeta Ivkovic... Telefonska telepatija (1:53)
13 Kolumna Aleksandra Spasica (Mikro)... Blagi rast IT trzista u Srbiji (5:45)
14 ComGSM Info odgovara... Ne radi radio na Nokia telefonu (2:35)
15 Pozajmica... Djordje Putic o problemu meseceve prasine (2:02)
16 Sasa Krstic (Mikro) o smanjivanju dzepnih televizora (3:59)
17 Vest... Uskoro povratak Commodorea (1:08)

 

 

 subota, 24. mart 2007.

MP3 fajl skraćene emisije, 16kbps/11kHz, 7,8 MB

 


Violeta Ivković:

Telefonska telepatija

Sigurno se i vama desilo da pomislite na nekoga, a da utom zazvoni vaš telefon i sa druge strane žice cujete glas te osobe. Fenomen "Baš mislim na tebe" od nedavno je dobio i svoje naucno objašnjenje i zvanican naziv – Telefonska telepatija. Istraživac Rupert Sheldrake, koji je na Trinity koledžu u Kembridžu upravljao eksperimentima, dokazao je da zaista postoji ne samo telefonska prekognicija, vec i e-mail telepatija!

Primenjeni metod testiranja svodio se na to da svaki ucesnik u eksperimentu da imena i brojeve telefona svoja cetiri poznanika i rodaka, koji su potom nasumicno pozivani i zamoljeni da pozovu ispitanika (ili mu pošalju e-mail). Ispitanik bi tada pokušao da identifikuje osobu koja mu upucuje poziv, naravno, pre odgovaranja ne telefon. Pogodaka je, u procentima bilo 45 % što je, po naucnim merilima koja predvidaju 25 % tacnosti, više nego dovoljno da se izvede naucni dokaz. "Šanse koje govore protiv ovakvog zakljucka su milion prema jedan", zvanicno je potvrdio Sheldrake na godišnjoj skupštini britanske Asocijacije za unapredenje nauke. Ali, kako su uzorci na kojima se radilo bili mali (63 osobe za telefon i 50 za e-mail), a na filmske trake zabeležen samo jedan deo istraživanja, skepticima su ostavljene odrešene ruke. No Sheldrake, koji veruje u povezanost svih ljudskih umova unutar socijalnih grupa ostaje nepokoleban, te svoje eksperimente namerava da proširi i na SMS poruke!

 
Ultrasonic studio



1530 KB

 Prostor rezervisan za web fanzine: A/V World, Ultrasonic studio, Mobile, HD computer i Electro!One. To su redovna izdanja IT mesečnika koje u PDF formatu priprema Ivan Trajković.
 

radio-emisija broj 336

 

 

01 Bioskopski pocetak 336. emisije (2:03)
02 Ljubisa Miodragovic o novom broju casopisa Hi-Files (3:36)
03 PC Press slavi 12 godina, a Mladen Mijatovic srece Stiva Voznijaka! (3:58)
04 Predigra prici o HD televizorima Hisense by Miodrag Jovic (Hi-Files) (3:19)
05 Plazma i LCD TV 03... Dusko Trninic (DTV grupacija) o razlici izmedju plazma i LCD televizora (4:15)
06 Vremeplov 23... Vesti, prilozi citalaca i chip pobodi vesti iz novembra 1986 (6:24)
07 Avijacija... Osnovana avio-kompanija za pusace (1:18)
08 Misterija sneznih pahuljica (by National Geographic) (2:06)
09 Nestasni juzni magnetni pol (by National Geographic) (1:09)
10 Pozajmica... Dordje Putic o idejama da se spreci zagrevanje Zemlje (2:05)
11 Security telegraf by ComGSM Info (2:35)
12 Sat TV vesti... Biography u Nemackoj, strani jezici uz Euronews i Sonijev super HDTV projektor (2:56)
13 Viktor Kostic (Hi-Files)... Zasto vise ne idem u bioskop? (3:21)
14 Violeta Ivkovic... o fenomenima komunikacije: jezici Interneta (8:07)
15 Tema by Kristofer Nul (Mikro)... Buducnost racunara: LCD monitori i grafika (6:35)
16 Bojan Zivojinovic (ComGSM)... Vodic za kupovinu racunara: centralni nervni sistem racunara (5:19)
17 Digital odgovara... O i oko Windowsa XP (1:03)

 

 

 subota, 17. mart 2007.

MP3 fajl skraćene emisije, 16kbps/11kHz, 8,3 MB

 

 

 

Savremene tastature su sa sobom donele odredene prednosti, ali i promene u tehnici kucanja. Korektore i "tvrde" gumice zamenili su backspace ili delete, a programi za ucenje brzog kucanja su ucinili da se svako ko sedne za kompjuter oseca kao profesionalni daktilograf. Nova tehnologija je uticala i na forenzicku identifikaciju pisama i dokumenata. Nekada toliko korišceno utvrdivanje porekla spisa od strane policija širom sveta sada je skoro potpuno izbaceno iz upotrebe. Dok su nekadašnje pisace mašine listom imale svaka svoj individualni otisak, danas je istorijat nekog dokumenta moguce ustanoviti samo ako je on odštampan, pa i tada ne baš precizno. A kako se na Internetu vecina pisanog materijala isporucuje i šalje elektronskim putem, tako se i izvori tekstova gube u nepreglednom sajber prostoru. I najzad, više zbog tehnickih mogucnosti koje kompjuter pruža, u svim novijim izmenama tastatura smisao su dobili i funkcijski tasteri, dok multimedijalne ili ergonomske tastature više lice na svoje našminkane prabake, lepe, ali ne baš korisne.

Iako je Internet jezik postao daleko više od slova i reci, a miševi koji su danas nezamenjiv dodatak tastaturi preuzimaju sve veci broj funkcija i pocinju da lice na mini svemirske brodove, periferali sa dugmicima su još uvek osnovni alat koji se koristi u Web komunikaciji. Bežicne i umrežene, velike i male, dok preko kompjutera ne budemo mogli glasom ili mislima da šaljemo svoje poruke, tako ce i ostati.

... i softver za jezik
Ako tokom svih ovih godina "hardver" za jezik nije pretrpeo suštinske promene, to se nikako ne može reci za ono što cini dušu bilo kog, pa i Internet jezika. Jer jedino što je zaista živo u vezi sa PC-jem jeste covek koji sedi ispred njega.

Kolicina resursa i broj korisnika kod kompjuterskih komunikacija stalno se povecava, što sa tehnicke strane ne predstavlja nepremostiv problem pošto je postojeca hardverska i softverska struktura koje omogucavaju razmenu podataka uniformna. Dominacija engleskog jezika, nezaobilaznog kod podrške pri korišcenju kompjuterskih izvora je ucinila da ostali prirodni jezici postanu manje znacajni. Premda podaci govore da se 75 % komunikacije putem sajtova i 85 % komunikacije putem e-mail-a na Internetu obavlja na engleskom jeziku, njegovo ucešce srazmerno opada i postepeno ga dopunjavaju francuski, španski, kineski, japanski, nemacki i drugi jezici. Neizbežno, kod e-mail-ova, chat-ova, online igrica, instant poruka i gde sve ne, pojavile su se citave liste akronima, abrevijacija i inicijalizama. Neologizmi proizašli iz elektronske komunikacije veoma brzo su pronašli svoje mesto u svim medijima i više nema zabune kod toga šta znace reci koje nose prefiks e- (e-poslovanje, e- reklama, e-bankarstvo...).

No, pored toga, dok je za boravak na Internetu još bilo neophodno znanje makar osnovna engleskog jezika, na mreži su pocele da se dogadaju i cudnije stvari. Internet korisnici, cak i oni ciji je maternji jezik bio engleski, bez neke preke potrebe su poceli da se služe znacima, skracenicama i ikonicama do tada nevidenim u bilo kom jeziku i pismu. Promenili su se neki znaci interpunkcije, struktura i forma teksta, a posebno mesto je zauzela nova vrsta grafickih znakova – smajli i emotikoni (eng. emotions + icon = emoticon:).

Cyber identiteti
Za tako nešto nije bilo opravdanog razloga, ali je dobilo izuzetno važnu ulogu u smislu prepoznavanja i medusobnog približavanja Internet korisnika. Kod Internet komunikacije, iako prilicno neformalne u odnosu na druge (narocito kod chat-a), korisnici i te kako poštuju njena pravila koja bi u direktnom govoru delovala prilicno nerazumno. Ono što je dodatno ucinilo da online jezik postane toliko šarolik jeste i mogucnost koju Internet naveliko omogucava - virtuelnost likova i raznovrsne igre identiteta. U sajber-svetu covek je ono što tamo isprica. Licnost koja je u jednom momentu stvorena može se slobodno kreirati i, koristeci izvore sopstvene kreativnosti, sa istom takvom slobodom neprestano menjati.

Internet jezik se razvija
Premda je komunikacija preko Interneta u odnosu na govornu kratkotrajna, ogranicena i usporena, njena prednost je što je lako prepravljiva, spontanija i maštovitija. Dejvid Kristal (David Crystal), ekspert za lingvisticke aspekte Interneta kaže da Internet-govor (eng. netspeak) više lici na pisani jezik koji je na neki nacin skrenuo na put govornog jezika nego na govorni jezik koji je zapisan, pa je tako postalo nezaobilazno i uvodenje pojma Internet govora kao posebne vrste interakcije treceg milenijuma koji se razvija u skladu sa novim okolnostima. Ako se zna da je svaki jezik na svetu "živo tkivo" koje je utkano u identitete pojedinih naroda, bice zanimljivo pratiti ocigledan razvoj Internet jezika, koji po svemu sudeci veoma lako prelazi preko nacionalnih barijera i granica. Jer, za razliku od svih drugih jezika, Internet jezik svoje postojanje opravdava nicim drugim do svojom globalnom nepostojanošcu.
A/V World



739 KB

 Prostor rezervisan za web fanzine: A/V World, Ultrasonic studio, Mobile, HD computer i Electro!One. To su redovna izdanja IT mesečnika koje u PDF formatu priprema Ivan Trajković.
   


Violeta Ivković:

Svi jezici Interneta

"Internet-govor (netspeak) više lici na pisani jezik koji je na neki nacin skrenuo na put govornog jezika nego na govorni jezik koji je zapisan"

Kada se daleke 1962. godine razmišljalo o nacinu da se medusobno povežu udaljeni racunari i omoguci njihova uzajamna komunikacija, rešenje je nadeno u Internetu. Za to je bilo neophodno da se osmisli univerzalni racunarski jezik koji bi inace heterogenu strukturu celog sistema ucinio efikasno dostupnom. Tako je nastao TCP/IP protokol, tehnološki Esperanto, koji na srecu po sadašnje Internet korisnike nije doživeo sudbinu malo korišcenog medunarodnog Esperanta. Taj tehnicki jezik/protokol nije se suštinski mnogo menjao, vec samo usavršavao, ali su se zato jezik i stil medusobne komunikacije korisnika ove interakcijske magije stalno prilagodavali, dopunjavali i širili. Dolaskom World Wide Web-a, Internet je dobio svoj savremeni izgled i postao multimedijalna zvezda današnjice.

Hardver...
Ako zanemarimo ono što se nalazi u samim racunarima i što je zapravo suštinska pokretacka snaga svakog od njih, pa još ako zanemarimo i kompjutersku aplikaciju znanu kao Word procesor, pred nama se nalazi nešto veoma nalik klasicnoj pisacoj mašini. Doduše, ne baš nalik tipografu iz 1800 i neke, ali veoma slicno standardizovanim pisacim mašinama s pocetka 20. veka, bilo mehanickim ili elektricnim. Zapravo, od poslednjeg revolucionarnog dizajna IBM-ove elektricne mašine iz 1961. koja je omogucila menjanje fontova i oznacila zacetak desktop publishing-a, malo šta se promenilo. Izgled i raspored slova na tastaturi poznat pod nazivom QWERTY ustanovljen još 1860. je i pored, sad vec višedecenijskih kritika i zamerki, ostao najkorišceniji "styling" kompjuterskih tastatura 21. veka.
 

radio-emisija broj 335

 

 

01 Korisnicki pocetak 335. emisije
02 Racunarska gimnazija na okruznom takmicenju iz matematike
03 Odrzan Ubuntu Install Show u Beogradu
04 Phishing kompleti na Internetu! (by Mikro)
05 Avijacija... Dzambo poleteo sa otvorenim vratima
06 Violeta Ivkovic... Jubilarnih 100 miliona
07 Ivan Trajkovic o Konfabulatoru, EMU emulatoru i MK 425C klavijaturi
08 Vremeplov 22... Chip pobodi vesti iz oktobra 1986
09 Plazma i LCD TV 02... Dusko Trninic (DTV grupacija) malo vise o Hisense brendu
10 Bojan Zivojinovic (ComGSM)... Vodic za kupovinu racunara 03: sta vam je potrebno?
11 Sporija svetlost, brzi racunari (by Digital!)
12 Raste broj korisnika Firefoxa (by Mikro)
13 RATEL protiv visokih cena kablovskih usluga (by SatetlitTV video)
14 SatTV vesti... No comment podcast, RAI bez reklama i History u ekspanziji
15 ComGSM Info odgovara... Dijagnostika restartovanja racunara
16 Pozajmica... Djordje Putic o RFID cipu velicine zrnca prasine
17 Tema by Kristofer Nal (Mikro)... Buducnost racunara 01: procesori s vise jezgara
18 Violeta Ivkovic... Govorite li internet?
19 Dejan Ristanovic (PC) o nadolazecem dobu HDTV-a
20 Tri nova kanala za SCG na engleskom jeziku (by Satelit TV video)

 

 

 

 subota, 10. mart 2007.

MP3 fajl skraćene emisije, 16kbps/11kHz, 8,1 MB

 


Violeta Ivković:

Govorite li Internet?

Engleski jezik je u celom svetu postao rasprostranjen kao jezik komunikacije, zahvaljujuci pre svega razvoju informacione tehnologije, dok je u sajber svetu od samog njegovog zacetka "lingua franca". Pa, iako je, kako kažu jezicki strucnjaci, engleski u velikoj meri vec "denacionalizovan", više od 90% ostalih jezika na našoj planeti, njih oko 6.000, nije vidljivo na Internetu. Da li se onda za Internet može reci da je zaista globalno mesto?

Ovo pitanje je bilo centralna tema skupa Foruma Internet uprave (IGF) Ujedinjenih Nacija koji se prošlog meseca održao u Atini, i na kome su strucnjaci raznih profila raspravljali i kovali buduce planove za Internet. Jedan deo ljudi koji se bave ovom problematikom zastupa mišljenje koje se najbolje oslikava u izjavi Adama Samasekua, predsednika africke Akademije za jezike. On kaže da je veliki deo svetske populacije takoreci gluv i nem jer zbog nepoznavanja engleskog jezika nije u stanju da razmenjuje informacije, a Internet je najefikasniji put ka njima. "World Wide Web ne samo da omogucava razmenu informacija, on takode ljudima otvara vrata znanja. Digitalne podele nisu toliko bitne koliko su to jezicke barijere. To je neophodno urediti kako bismo garantovali vladavinu demokratije na Internetu," porucio je Samaseku. Za ljude koji bi u pretraživacu hteli da otkucaju traženu rec ili pojam na sopstvenom jeziku trebalo bi adaptirati Internet i omoguciti im direktnu navigaciju ka odgovarajucoj web stranici. Tako je diskusija o internacionalizaciji imena domena (IDN), projektu koji dopušta korišcenje web i e-mejl adresa na domicilnom pismu i jeziku korisnika, izazvala žucnu raspravu. Sam projekat predstavlja veliki tehnicki izazov, na koji se osvrnuo i jedan od tvoraca Interneta, Vint Cerf, rekavši da svaki pogrešan korak može da dovede do obaranja Interneta. Internet korporacija za dodelu imena i brojeva (ICAAN), koja nadgleda ovaj projekat, upucuje na to da domeni nisu kljucne reci, vec identifikatori, ukazivaci.

Jasno je da IDN ne može u potpunosti da reši ovaj problem. Samo u Kini postoji na desetine etnickih grupa koje se razlikuju po kulturi, obicajima i jeziku. Cule su se i izjave da postoje narodi koji nemaju razvijeno pismo te da bi iz tog razloga trebalo ohrabriti govornu Internet komunikaciju. Bilo kako bilo, dok se ne rasprostrani osnovna tehnološka pismenost, neophodna za ovaj vid pismene ili usmene komunikacije, malo šta se može uraditi. Možda ce se na sledecem samitu IGF-a, zakazanom u Brazilu 2007. godine, naci rešenje i za globalno tehnološko opismenjavanje, što je osnovni preduslov za krstarenje Internetom.

Jubilarnih 100 miliona

Kada je u avgustu 1995. osnovan Netcraft, engleska kompanija za nadgledanje Interneta, web sajtova je bilo 18.000. Njihov najnoviji izveštaj govori da je danas na mreži 100 miliona domena krcatih raznim web stranicama. Interesantan je podatak da je bilo potrebno devet godina da se dosegne cifra od 50 miliona sajtova, dok je samo u periodu od maja 2004. do oktobra 2006. kada je i zakljucen ovaj poslednji izveštaj, ukupan broj sajtova na Internetu dostigao stomilionski rekord.

Netcraft za identifikaciju sajtova koristi sistem koji raspoznaje i razvrstava nazive domena i njihove sadržaje. U okviru svih raspoloživih, samo je 47-48 miliona onih koji se uredno ažuriraju i samim tim predstavljaju aktivne sajtove. U poslednje dve godine ovako dramaticnom širenju Internet kvantiteta pre svega je doprinela kombinacija pojave blogova, malog biznisa i nedefinisanih formi (citajte budalaština). Poenta je u tome da je u današnje vreme relativno lako napraviti web sajt, ali i novac pomocu njega. Beskonacan je niz web stanica za raznorazne kupovine, chat-ove i, naravno, one razvratne. A to sve svakako nije bila namera kreatora Weba, Tim Bernersa-Lee-a, kome je 1989. osnovni cilj bio da naucnicima omoguci nesmetanu i stalnu razmenu podataka razbijanja atoma i onda kada se ne nalaze u CERN-u (Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja sa sedištem u Ženevi). Sa padom cena racunara uporedo je došla i pojednostavljenost njihove upotrebe, pa korisnici, da bi napravili svoj sajt više nisu morali da budu znalci HTML-a. Uz sve to, eksploziji razvoja Interneta najviše je kumovala spoznaja da se preko Interneta može zaraditi novac.

Internet danas povezuje prijatelje, porodice, poslove, supružnike, a u svetu biznisa i socijalnog života Web je postao identifikator poput broja telefona ili e-mejl adrese. Znaci li to da ce URL jednog dana postati isto što i necije ime ili maticni broj? Neki su se ocigledno rešili da taj trenutak docekaju spremni, pa su valjda zato Angelina Jolie i Brad Pitt vec registrovali domene za svako od njihovo troje dece.
Mobile, mobile


290 KB		 Prostor rezervisan za web fanzine: A/V World, Ultrasonic studio, Mobile, HD computer i Electro!One. To su redovna izdanja IT mesečnika koje u PDF formatu priprema Ivan Trajković.
 

radio-emisija broj 334

 

 

01 Lozinkasti pocetak 334. emisije (1:55)
02 Predemisioni uvod (0:47)
03 Dejan Ristanovic (PC)... Ulazimo li u post-kompjutersko doba (3:45)
04 ComGSM odgovara... O telefonu koji sam salje MMS-ove! (3:01)
05 Violeta Ivkovic... Penusavi internet (1:53)
06 Vremeplov 21... 13 racunara za YU dzep by Dejan Ristanovic, septembra 1986 (7:48)
07 Plazma i LCD TV 01... Dusko Trninic (DTV grupacija) o privrzenosti novoj TV tehnologiji (5:12)
08 Imigranti otvorili cetvrtinu hi-tech kompanija u SAD! (3:16)
09 Novi pretrazivac - Wiki-tragac (by Digital!) (0:54)
10 Dusica Antic, stjuardesa Jata... Velika stednja! (by Informator) (3:35)
11 Prica o Amaru Bouzu, osnivacu korporacije Bose, vodeceg svetskog proizvodjaca zvucnih uredjaja (3:50)
12 Ko to gusi prijem signala legalnih radio stanica? (3:02)
13 Pozajmica... Jato satelita lansirano jednom raketom! (2:40)
14 Tamara Skrozza (Link)... Novinarska boljka nepoznata (5:05)
15 Sasa Krstic o analognim i digitalnim kamkorderima iz marta 2004 (2:05)
16 Bojan Zivojinovic (ComGSM)... Vodic za kupovinu racunara 01: uvod (2:49)
17 Bojan Zivojinovic (ComGSM)... Vodic za kupovinu racunara 02: sredjivanje trzista (3:11)

 

 

 subota, 3. mart 2007.

MP3 fajl skraćene emisije, 16kbps/11kHz, 7,7 MB

 


Violeta Ivković:

Penušavi internet

Ako ste se pitali da li ce i kada doci vreme da sapunice stignu i na Internet, sad ce da vam lakne – napravljena je prva kompjuterska "soup" igrica. Dizajner Erica Salmon licno garantuje da ce njena najnovija "Fantasy Soap Liga" postati vaš omiljeni sport.

Walt Disney SoapNet, koji se od nedavno nalazi u sastavu ove poznate korporacije, na svom godišnjem Super Soup Weekend-u održanom na Floridi prošlog meseca svecano je najavila otvaranje novog Web sajta posvecenog fantaziji i, naravno, igricama sa sapunjavim sadržajem (www.soapnet.go.com/fantasy). Namera je da se privuku osobe ženskog pola, starosti od 18 do 34 godine, te na taj nacin proširi inace brojna publika ovog šest godina starog TV kanala cija je uska specijalnost emitovanje sapunskih opera.

Igrica se bazira na slicnom principu kao i fantasy fudbal, jedino što igrac sada odabira tri muška i tri ženska virtuelna lika, umeštajuci ih po sopstvenom izboru u pet ponudenih situacija preuzetih iz poznatih americkih soup opera. Presvlacenje dresova (skidanje), budenja iz kome, transplatacije organa, dnevna sanjarenja ili setni monolozi, ljubljenja i moljakanja uz suze ili šamaranja uz ciku sastavni su deo igre i svaki od njih donosi odredeni broj poena. Igraci pride mogu da osvoje dodatne poene ukoliko se neki od "soap" momenata koje su izabrali pojave u narednih deset nedelja u ma kojoj od sapunica koje emituje maticni TV kanal. Rezultati utakmice zavise od toga, kao i od postupaka odabranih likova, ali, po svemu sudeci to, bar u ovoj igri nije toliko bitno.

Iako SoapNet za pobedu u njegovoj ligi ne nudi nikakve nagrade niti novac, veruje se da ce potencijalno osvajanje titule "Queen of the Fantasy Soap League" biti dovoljan podsticaj za ženske hard-core fanove.
HD Computer

626 KB
 Prostor rezervisan za web fanzine: A/V World, Ultrasonic studio, Mobile, HD computer i Electro!One. To su redovna izdanja IT mesečnika koje u PDF formatu priprema Ivan Trajković.
 
 
Radio emisija "Zakon akcije i reakcije" emituje se jednom nedeljno na mreži prijateljskih FM stanica, a bavi se reakcijama ljudi na hi-tech svet oko nas. Urednik i voditelj ZAIRA: Zoran Modli. Hal 9000: Srdjan Paunović. Mailbox emisije: emisija@modli.co.yu.