radio-emisija broj 342

01 Recesiono-vremeplovski pocetak 342. emisije (1:33)
02 Najava imena i tema u emisiji (pusta obecanja!) (1:22)
03 Bojan Zivojinovic (ComGSM)... Vodic za kupovinu racunara 09: da li je notebook losiji od desktopa? (5:43)
04 Da li Motorola kupuje Palm? (by ComGSM) (1:14)
05 Farba za zidove kao firewall (by ComGSM) (1:20)
06 Nikola Velickovic (ComGSM) o kamerama na mobilnim telefonima (5:31)
07 Pozajmica... Elektronska zavisnost u okrilju porodice (1:58)
08 Sasa Krstic (Mikro)... Da li je MP3 ubio FM radio? (4:56)
09 Ivan Trajkovic o malom audio editoru Wave Pad (2:12)
10 Raste zainteresovanost za digitalnu TV (Sat TV video) (1:44)
11 Google menja politiku prema zastiti privatnosti (by ComGSM) (1:14)
12 Vremeplov 28... Digitalizovani zvuci i protest protiv PC-ija iz februara 1987 (5:12)
13 Ocima Tamare Skrozze (Link)... Novinar za svoje pare (4:56)
14 Violeta Ivkovic... Kad dama zabloguje (5:55)
15 Ljubomir Zlatanovic (Mikro) o nepopravljivim greskama na vasim fotografijama (4:54)
16 Vlada Nenic savetuje... Kako da vam baterije u fotoaparatu duze traju (4:06)
17 Uskoro 3D televizija bez upotrebe naocara (Satelit TV video) (1:49)

 nedelja, 29. april 2007.

MP3 fajl skraćene emisije, 16kbps/11kHz, 7,6 MB

Violeta Ivković:

Kad dama zabloguje...

Kada su to smatrale za neizbežno, žene su, polako i nepokolebljivo, svoje varjace i kutlace zamenile tastaturama i miševima

U jeku borbe za (dodatna) ženska prava, zbog cega cak i srpski jezik doživljava pozamašne promene kako bi se dokazalo da žene imaju ista prava kao i muškarci, neki su smatrali da je dovoljno informaticara pretvoriti u informaticarku, politikologa u politikološkinju, operatera u operaterku. U tom svetlu, prosto bi bilo nepristojno ne reci nešto više o ulozi i mestu žene u informacionoj tehnologiji.

Nekako od samih pocetaka razvoja IT-a, glavu su nam zavrtele tehnološke inovacije i neverovatne mogucnosti koje je IT otvorila. U svoj toj euforiji, nije se ni primecivalo da sve zasluge i pocasti odlaze muškom rodu. Na pijadestale informacione tehnologije odmah su se smestili Tim Berners-Lee, Vinton Cerf, Bill Gates, Larry Page i Sergey Brin, Eric Schmidt i mnogi drugi pantalonaši. I, po svemu sudeci, bez namere da odatle mrdnu.

Vec same ove cinjenice deluju obeshrabrujuce, bar kada se govori sa aspekta žena. Ali, kao i inace, stvari nisu onakve kakve se u prvi mah cine. Da bi se u potpunosti razjasnila drugorazredna uloga žene u IT-u, trebalo bi uzeti u obzir faktore koji su uticali na to da ona do danas ostane u IT zapecku.

Istina je da žene, poucene predašnjim iskustvima, svesno nisu dozvolile da ih povede trenutan poriv i srce, dok se kod muškaraca, bar u ovom slucaju, dogadala prava masovna histerija. Da budemo do kraja iskreni, na raniji ambivalentan stav žena je uticalo i to što su one u prvobitnoj tehnološkoj zajednici na kompjuter gledale samo kao na još jednu u nizu muških igracaka, pa se u skladu sa svojom trpeljivošcu i razumevanjem nisu mnogo ni gurale. Mislile su da ce, ako i kad dode vreme, stvari lako preinaciti u svoju korist. Tako su, kada su to smatrale za neizbežno, polako i nepokolebljivo svoje varjace i kutlace zamenile tastaturama i miševima...

(Kompletan tekst potražite OVDE)

radio-emisija broj 341

01 Vremeplovsko-zimski pocetak 341. emisije (2:39)
02 Novi muzicki servis Sony Ericssona (by ComGSM) (0:55)
03 Greske prilikom surfovanja webom (by Explorer) (3:37)
04 Vladimir Matkovic (Danas) 01... Zbog cega voli radio (4:09)
05 Vladimir Matkovic 02... Radio kao (de)stimulans (4:06)
06 Vladimir Matkovic 03... O nasim likovima i radiju (5:17)
07 Vremeplov 27... Dejan Ristanovic o racunarskoj 1986. januara 1987 (7:10)
08 Kliktanje uz pomoc misli (by ComGSM) (1:22)
09 Kolumna Relje Jovica (Mikro)... Neprikosnoveni CeBIT ponovo (6:23)
10 Mikro odgovara... Prljavo CD socivo (1:12)
11 Violeta Ivkovic... MTV, prica o zvezdi koju je ubio Internet (6:09)
12 Mirko Perak (ComGSM) o MP3 spijunazi 01... Kradja novca sa ATM aparata (3:02)
13 Mirko Perak 02... Kradja novca sa ATM aparata (6:25)
14 TV osvrt Biljane Carapic (Link)... Hej komsinice, sta radi Bus? (3:11)
15 Ivan Trajkovic o kvalitetnoj kucnoj audio produkciji (2:19)
16 Pocetak rada Nokia Siemens Networksa (by ComGSM) (1:03)

 nedelja, 22. april 2007.

MP3 fajl skraćene emisije, 16kbps/11kHz, 8,4 MB

Violeta Ivković:

Klikcem, dakle postojim

Nekada popularna pesma "Video killed the radio star", danas komotno može da se prepeva u "Internet killed the video star"

Od avgusta 1981. godine, kada se MTV kanal pojavio na televizijskom nebu, postao je sinonim kulture mladih. Zahvaljujuci svom prepoznatljivom i dinamicnom stilu, daljinskim upravljacem se pronalazila najnovija rec dešavanja u muzici, dok su rock zvezde, kao i mnoge druge iz svih domena alternativne i popularne muzike, ostavile svoje trajno zaveštanje kroz MTV video spotove. Zahvaljujuci MTV nagradama filmski Oskar je dobio svog pandana u muzici, pa je u skladu sa tim MTV network na crvene tepihe televizije izbacio citavu plejadu novih medijskih zvezda.

Oni koji su imali tu srecu da gledaju MTV u njegovom najboljem izdanju, sada ce vam sa setom reci da je izgubio svoj predašnji glamur te da je danas više reality show nego rock star. Prošlogodišnji prenos dodele nagrada za najbolje muzicke video spotove propratile su najlošije kritike u poslednjih deset godina. Do nedavno autenticni predstavnik pojma “cool“, MTV kakvog se rado secamo se izgubio u raznim šou egzibicijama i prekomernim reklamama.

Drugi život
Iako je Viacom (iz koga je MTV potekao) u nadmetanju za kupovinu MySpace-a izgubio od svog rivala News Corporation, u maju 2006. godine je pokrenuo MTV beta verziju servisa za muzicki download servis, pre svega da bi parirao Apple’s iTunes-u. U logicnom nastavku sajt je ponudio free muzicke video spotove i forum. Ovakav MTV.com portal, jednom sagledavši znacaj društvene mreže uz geslo: “Ne takmici se direktno sa najvecima, pronadi sledecu veliku stvar“ uspeo je da premaši svoju konkurenciju. Prihvatajuci potrebe sve šireg kruga mladih Internet korisnika da aktivno ucestvuju u izgradnji socijalne mreže, kao i njihovu potrebu da se sami izraze u formiranju Web koncepta, zadovoljen je minimum potreban za osvajanje mlade Internet publike.

Najnoviji hit MTV-ja je reality show pod nazivom Laguna Beach koji se odvija pod okriljem drugog MTV života (MTV Second Life). No, za razliku od televizijskih emisija tog tipa, u njemu ucestvuje oko 2 miliona mladih ljudi širom planete. Svake srede uvece oni se putem Interneta pridružuju grupi ostalih virtuelnih tinejdžerskih likova. Kompjuterizovane 3-D replike clanova na mreži oblace se (preciznije - svlace) u bikinije, dok se savršeno oblikovana artificijelna tela i preplanulost tena dobijaju uz pomoc miša i tastature. Ležaljke pored bazena, sunce u zenitu, momci i devojke u veselom carljanju, ali i u vrelim poljupcima, sve se to može dobiti uz PC i dobru Internet vezu. Virtuelni svet kakav je Laguna Beach dodao je online socijalizaciji interakciju u realnom vremenu, a uoblicavanje u formi 3-D avatara izražajnije je i prijemcljivije od ma kog jednodimenzionalnog Web sajta. Poredenja radi, Second Life je kao pocetni projekat za tri godine postojanja okupio 300.000 clanova, dok je Laguna Beach, koja je zvanicno oživela u septembru 2006, za samo 10 nedelja dostigla taj broj. Ako ste ikada želeli svoj licni MTV, sada ga možete imati stoprocentno – virtuelno.

Avatar sam, tim se dicim
Za besplatno clanstvo potrebno je da se registrujete na Web sajt, download-ujete aplikaciju, izaberete garderobu (jahacko odelo, kupaci kostim, naocare za sunce) i postajete virtuelni tinejdžer na sedam milja dugoj plaži sa belim peskom i romanticnim zalivima. Svi karakteri koje tamo sretnete jednako su slatki mladi avatari kojima sa svojih kompjutera upravljaju prave osobe. Posetioci VLB-a (Village Laguna Beach) mogu da cetuju medusobno, odlaze u klubove, igraju, posecuju žurke, igraju tenis, odbojku ili da voze skejt. I mnogo toga još.

Liv je izabrana za mis novembra na VLB-u. To je nasmejana, ljupka brineta sa konjskim repicem u teksas suknji i seksi topu. Virtuelno. Realno, vlasnica ovog avatara je u umreženom svetu boravila svega tri meseca, što se smatra izuzetnim uspehom pri inace uobicajenom rangiranju 3-D karaktera. “Liv je ja. Kada sam ona, ja se uopšte ne menjam,“ kaže Mari Kastilo, 23-godišnja studentkinja medicine, kreatorka i vlasnica ovog lika. Ali, izgleda da je avatar promenio nju. Liv se nedavno (virtuelno) verila sa avatarom Brodijem, za koga se kasnije ispostavilo da je u stvarnom svetu zgodan muškarac, ali nažalost naklonjen svom polu. Razocarana Mari je rekla da se ipak nada promeni njegove seksualne orijentacije. Jednog lepog nevirtuelnog dana…

radio-emisija broj 340

01 Vremeplovski jugo - chip pocetak 340. emisije (1:29)
02 IT vesti iz naseg dvorista (1:20)
03 FEST komentar Dubravke Vojvodic (Satelit TV video)... Vadite me iz nesvesti! (6:15)
04 Pozajmica... Vaznost Zemljinih polarnih regiona za ostatak sveta (2:36)
05 Vremeplov 26... Razgovor sa Bilom Gejtsom iz januara 1987 (9:57)
06 Commodore is back! (by ComGSM) (1:42)
07 Preminuo tvorac Fortrana Dzon Bakus (by ComGSM) (1:27)
08 Tamara Skrozza (Link) sa beleskama iz novinarskog zivota... Zemlje daleke (4:50)
09 Kolumna Dejana Ristanovica (PC)... Prvih dvanaest godina (3:39)
10 Bojan Zivojinovic (ComGSM)... Vodic za kupovinu racunara, 8. nastavak: da li je notebook bolji od desktopa? (4:28)
11 Mirko Perak (ComGSM) o kradji novca sa ATM aparata... Pazite na platne kartice (8:25)
12 Izgleda da dolazi i Guglfon! (by ComGSM) (0:55)
13 Violeta Ivkovic... Scena van vremena (6:06)
14 Ocima Gorana Pejcica (Link)... Lutke sa naslovnih i mracnih strana (9:39)
15 Novi 3G walkman iz Sony Ericssona (by ComGSM) (0:46)

 subota, 14. april 2007.

MP3 fajl skraćene emisije, 16kbps/11kHz, 8,8 MB

Violeta Ivković:

Scena van vremena

Bojazan da ce žive pozorišne glumce uskoro zameniti hologrami i/ili njihove digitalizovane replike, po svoj prilici nije bez osnova

Još jedan FEST je za nama, ako ne najkvalitetniji, ono svakako najposeceniji od svih dosadašnjih. Takode, pored svih rasprodatih karata, prošlogodišnji 40. jubilarni BITEF (Beogradski Internacionalni Teatarski Festival), okarakterisala su nesvakidašnja dešavanja ili, kako se to u najavama govorilo, "nove umetnicke forme". Interesovanja za "veliko platno" i "daske koje život znace" po svemu sudeci rastu proporcionalno sa sve vecim tehnološkim napredovanjima u samoj produkciji, režiji i pozorišnim postavkama, ali i u tehnološkim inovacijama u pogledu samog poimanja glumackog entertejnmenta. Valjda zato hi-tech projekti na filmu i u alternativnom pozorištu sve cešce podrazumevaju njihovo približavanje digitalnom, a doskorašnje suprotstavljanje verbalnog i neverbalnog sve više naginje ka suprotstavljanju (ili možda stapanju) virtuelnog i nevirtuelnog.

Pikseli umesto kadriranja
Filmsku produkciju devedesetih godina prošlog veka obeležio je novi nacin oblikovanja slike. Digitalno generisani efekti ne samo da su omogucili poseban vid specijalnih efekata i trikova, vec su doveli do detaljne opticke manipulacije. Filmska slika se polako ali sigurno od analognog prikaza stvarnosti razvila do virtuelnih, veštacki stvorenih novih svetova. Digitalna simulacija otvorila je neverovatne mogucnosti u kojima je sve moguce: predmeti mogu da se rasplinjuju, prostorne iluzije stavljaju vreme van funkcije, irealni strahovi poprimaju realne oblike, pikselima se smenjuju metamorfoze... Replike postaju jeftinije i jednostavnije od stvarnosti, a primenom efektnih kompjuterskih postupaka (wrapping, morphing, digital composing, motion capture i ostalih) povecava se spektakularnost filmova i zadovoljavaju ocekivanja sve zahtevnijih gledalaca.

Time su se, medutim, snažno promenile i konvencije gledanja. Fantasticna radnja sada se cini realisticnom, a scenografija postaje uverljiva i poseduje autenticnost. Subjektivno maštanje se potiskuje i zamenjuje digitalnom sugestijom stvarnosti. Film se sve više oslanja na stvarnosnu delotvornost maštovitih svetova.

Mnogi, medutim, u tome vide osiromašenje filma kao umetnosti. Digitalizacija i globalizacija su na neki nacin usko povezane, pre svega zato što novi filmovi zahtevaju i veliki kapital, koji je moguce osigurati samo uz pomoc mocnih monopolizovanih medunarodnih industrijskih i bankarskih konglomerata. S druge strane, uloženo se vraca samo s medunarodnog tržišta. Globalizacija filmske kulture podrazumeva medunarodnu podelu rada pri produkciji filmova, ali i transnacionalno tržište, distribuciju i gledalište, od kinematografa do videa i DVD-a, kablovskih i drugih televizija, do proizvodnje igracaka i još mnogo toga.

Tako pojedini filmski blockbusteri postaju fenomen transnacionalnog znacaja. Pritom, da bi se ovakav, savremen filmski proizvod u potpunosti doživeo u svom punom sjaju, potrebni su i propratni sadržaji koje nude bioskopski multipleksi (film, kafic, trgovina, gastronomska ponuda, automati za igru, kuglane, obdaništa..., sve na jednom mestu). Zato i ne cudi do bankrotstva dovedena posecenost tehnološki zastarelih bioskopskih dvorana i istovremeni proboj modernih bioskopa koji vec danas lice na prave videopolise.

Spoj virtuelnog i dasaka
Za razliku od filma, tehnološke primene u pozorišnoj umetnosti su, ako ne vidljivije, ono svakako osetljivije. Jedno je prihvatiti nove tehnologije u inace novom mediju kao što je film, ali kako ih doživeti i "preživeti" u vekovima starom pozorišnom svetu? Bojazan da ce žive glumce, nezamenljive ucesnike i suštinske stvaraoce pozorišnih predstava uskoro zameniti hologrami i/ili njihove digitalizovane replike, po svoj prilici nije bez osnova. Prvi put, savremena tehnologija u pozorištu korišcena je pri izvodenju komada "The Adding Machine", scenskog dela Elmera Rajsa iz 1923. godine. Doduše, prikladno sadržaju koji govori o vezi izmedu coveka i tehnologije.

626 KB

(nastavak Violetinog teksta...)

Planira se da program iSkoot bude ponuden mobilnim operaterima, kao i samim proizvodacima telefona. Pozivi bi putovali putem mobilne mreže na iSkoot-ov server, odakle bi se prosledivali na mrežu Skype-a. Pritom, korisnik bi svom mobilnom operateru placao komunikaciju ka serveru, dok bi ostali troškovi zavisili od korišcenja Skype-ove usluge!

Nedavno je i kompanija Fring ponudila besplatnu aplikaciju za mobilne koja omogucava telefonske razgovore i slanje SMS poruka preko VoIP servisa kao što su Skype ili Google Talk. Poziv pomocu ove aplikacije ne košta ništa jer može da se koristi GPRS, 3G ili (ubedljivo najisplativija) Wi-Fi mobilna Internet konekcija. Fring aplikacija se preuzima preko Web sajta ili putem SMS poruke drugog Fringovog korisnika. Ništa komplikovanije nego što je preuzimanje melodija sa nekog popularnog portala.

Rat sa popustom
Kako ce na ovo reagovati operateri klasicne mobilne telefonije možemo samo da pretpostavljamo, jer se ni do sada giganti tog ranga nisu predavali lako. Ako je, pak, tacna procena da ce se stvari dešavati kao u ranijim slucajevima kada nove tehnološke mogucnosti (pre ili kasnije) potisnu stare, verovatno da ce operateri popustiti i sami nuditi VoIP servise.

Zapravo, možda možemo da ocekujemo da ce nam mobilni operateri u doglednoj buducnosti naplacivati samo Internet protok, te da ih uopšte nece interesovati da li cemo ga koristiti za razgovor ili nešto drugo. Samo da prvo isplate basnoslovna ulaganja u GSM/GPRS odnosno 3G infrastrukturu... Dok se to ne desi, sva je prilika da je na pomolu još jedan rat!