radio-emisija broj 355

01 Jos jedan filmski pocetak 355. emisije
02 Najava imena u emisiji
03 Wi-Fi njuskalo (by Svet kompjutera)
04 ComGSM odgovara... Threats obfuscate virusi na racunaru
05 Euronews najgledaniji (by SatTV)
06 Evropski parlament o pirateriji (by SatTV)
07 Radio Deejay napustio Hot Bird
08 Violeta Ivkovic... Prica o industrijskim gedzetima
09 Ljubisa Miodragovic... Uvodnik za letnji broj casopisa Hi-Files
09 Savet Vlade Nenica... Kako da najbolje iskoristite touch pad
10 Vremeplov 40... Branko Djakovic o hakerskom prolecu u Londonu jula 1987
11 Spanija hapsi hakere (by SatTV)
12 Relja Jovic (Mikro) o letnjim zabavama i plavom zubu
13 Dejan Ilic... Prica o velikim telefonskim racunima 1. deo
14 Security telegraf Mirka Peraka (by ComGSM)
15 IT prepisivanje (by Svet kompjutera)
16 LG secure disk (by Svet kompjutera)
17 Pozajmica... Djordje Putic o vodoniku u putnickim automobilima
18 Stiven Mejns (PC World) sa komentarom nepojmljive tehnoloske buducnosti
19 Olimpijada bez Viste (by Svet kompjutera)
20 SSD disk solidnog kapaciteta (by Svet kompjutera)

 nedelja, 29. jul 2007.

MP3 fajl skraćene emisije, 16kbps/11kHz, 8,3 MB

E-mail voice message Violete Ivković:

Industrijski gedžeti

Napokon je svima jasno da mali švajcarski perorez uopšte nije gedžet vec višenamenski nožic, a da je ‘’Inspektor Gadget’’ samo - lik iz crtanog filma.

Od pojave prvih gedžeta prošlo je vec dovoljno vremena da se na njih potpuno naviknemo, a polemika o njihovoj svrsishodnosti kao da nikada nije ni bilo. I pored toga, elektronska industrija do te mere ubrzano grabi napred, kao da je nije briga hocemo li uopšte shvatiti šta je to sledece šta nam nudi, i nimalo se ne obaziruci na vreme koje je potrebno da se covek sa tehnološkim novinama srodi.
Ipak, i pored svih žalopojki (koje su pre svega posledica našeg nepoznavanja stvari), novi tehnološki izumi dokazuju da nisu samo ‘’sprave za mucenje’’, vec preka potreba kojom se modernom coveku obezbeduje lakši i komotniji život. Baš zato su neki od njih unapred ‘’osudeni’’ na prihvatanje, i to – oberucke!

Mobilno parkiranje
Nesrecni vlasnici automobila se svakog dana suocavaju sa problemom parkiranja u gradu. Traganje za mestom gde bismo smestili svog ljubimca-cetvorotockaša odavno se više ne meri minutima, zabrane su na svakom cošku i svako doba dana je postalo ‘’špic’’. I kada nam pode za rukom da nademo parking na kome bi teoretski bilo prostora za dva auta, cesto je neki ‘’vešt’’ vozac strucno uspeo da zauzme oba mesta. Pod pretpostavkom da imate i srece i para u redu za gradske garaže stajacete manje od pola sata.

Ali, uskoro se može desiti da parkiranje bude lako kao telefoniranje. Americka kompanija CEO koja posluje u sklopu Spark Parking korporacije, izumela je jednostavan i veoma efikasan sistem za pronalaženje slobodnih parking mesta koji koristi bežicne senzore, tehnologiju za mobilne telefone i GPS.

Suština ove tehnologije je zasnovana na bežicnim senzorima koji cine sastavni deo parking mesta. Oni jednostavno registruju da li je iznad njih uparkiran automobil ili ne. Kao prava mala armija ‘’parking asistenata’’, senzori šalju informacije ‘’slobodno’’ ili ‘’zauzeto’’ obližnjoj baznoj stanici koja je povezana sa Internetom. Baza podataka se dalje putem mreže upucuje do kancelarija parking servisa gde je kompjuterski softver obraduje i organizuje u razlicite svrhe. Jedna od njih je vec poznata ali modifikovana uplata parkinga pomocu mobilnog telefona. Umesto broja registracije šalje se šestocifreni broj parking mesta, a prilikom svakog sledeceg parkiranja servis prepoznaje vozaca po telefonskom broju.

Za pronalaženje slobodnih mesta koristi se GPS na mobilnim telefonima. Putem njega se locira mesto automobila, a vozacu se prosleduju informacije o parking mestima, lokaciji, cenama, raspoloživom vremenu za parkiranje i najvažnije, o broju slobodnih parking mesta!

(...za nastavak teksta kliknite OVDE)

radio-emisija broj 354

01 Filmski pocetak 354. emisije
02 Zahvalnica na smesnocama koje je poslao Zoran Brankovic
03 Rast srpskog telekomunikacionog trzista (by SatTV)
04 Saveti za bolje snimke na MiniDV kamkorderu (ComGSM)
05 BK TV u stecaju (SatTV)
06 Vremeplov 39... Branko Djakovic o hakerskom prolecu u Londonu jula 1987
07 YouTube testira novi softver protiv piraterije
08 Violeta Ivkovic... Duuuuga prica o osmim cudima tehnologije
09 Nat Geo Wild i na srpskom (by SatTV)
10 Dragan Savin... Ugasena svaka 4. RTV stanica (by SatTV)
11 Dejan Ilic sa alarmantnom pricom o zracenju mobilnih telefona
12 Vise vole telefone od seksa (by ComGSM)
13 Pozajmica... Djordje Putic o poboljsanju klasicnih benzinskih motora
14 Smesna strana sveta racunara... Dozivljaji servisera iz Brbljaonice Sveta kompjutera
15 Dusan Dingarac (Svet kompjutera) o tele-medijskim dogadjajima tokom proteklih mesec dana

 nedelja, 22. jul 2007.

MP3 fajl skraćene emisije, 16kbps/11kHz, 8,4 MB

Osma čuda tehnologije

Kada su stvarali digitalnu tehnologiju, njeni izumitelji su gledali u buducnost. Nisu ni sanjali da ce se jednoga dana pomocu nje otkrivati i naša prošlost.

Život danas ne bismo mogli ni da zamislimo bez kompjutera, štampaca, skenera i bezbroj ostalih digitalizovanih sprava i spravica. O svakodnevnim potrebama za Hi-Tech pomoci naukama poput fizike, medicine, hemije, astronomije,... i da ne govorimo. Prakticno nema ni jednog segmenta u savremenom ljudskom društvu koji svakodnevno i iscrpno ne koristi blagodeti visokih tehnologija. Ali, po svemu sudeci, one nisu tu samo da bi nam današnji život ucinile lakšim. Zahvaljujuci njima pocele su postepeno da se razotkrivaju i viševekovne tajne celokupne ljudske civilizacije.

Rešena matematicka enigma
Medunarodni tim kompjuterskih i matematickih stucnjaka objavio je da je nakon cetvorogodišnjeg rada došao do rešenja 120 godina stare matematicke zagonetke o strukturi kosmosa. Vrhunski eksperti iz Amerike i Evrope kažu da su uspeli da mapiraju problem “E8”, otkriven još daleke 1887, ali koji je za razrešenje morao da saceka eru super kompjutera i Internetom povezane umove.

Sfere, cilindri i konusi svima su dobro poznati primeri za jednostavne simetricne, doduše trodimenzionalne objekte. Za razliku od njih, E8 je deo geometrijskog origamija u – 248 dimenzija! E8 je zapravo praotac proucavanja simetrije, kategorije problema koju je u 19. veku postavio norveški matematicar Sophus Lie, osnivac danas poznate matematicarske “Grupe Lie”.

“E8 je komplikovan i složen kako samo problemi vezani za simetriju mogu biti. Matematicari uvek mogu da ponude rešenja mnogo složenija od ponudenih, ali ovaj problem je najteži od svih”, reci su Davida Vogana, jednog od ucesnika u rešavanju zagonetke i profesora matematike sa Masacusetskog univerziteta tehnologije (MIT). Dok je sama jednacina E8 relativno mala, dolaženje do njenog rešenja je neverovatno složeno. Da bi opisali teškoce sa kojima su se sretali u ovom gigantskom poduhvatu, naucnici su ga uporedili sa projektom DNK kojim se definiše ljudski genetski kod. Primera radi, ljudski genom je velicine manje od jednog gigabajta, dok kompjuterska kalkulacija E8 iznosi 60 gigabajta (ili 45 dana kontinuirane muzike na MP3 formatu), a štampani rezultati ovih izracunavanja mogli bi da prekriju podrucje celog njujorkškog Menhetna!

(...za nastavak teksta kliknite OVDE)

radio-emisija broj 353

01 Kviz pocetak 353. emisije
02 Najava dogadjaja u emisiji
03 Levi's mobilni telefoni (by ComGSM)
04 E-uvodnik Dejana Ristanovica uz letnji dvobroj magazina PC
05 Vremeplov 38... Vesti i komentar Bate Bajta iz jula 1987
06 Pozajmica... Djordje Putic o genealogiji
07 Aleksandar Lukic i Tomislav Damnjanovic o toncima na radiju nekad i sad (by Link)
08 Violeta Ivkovic... Cyber kagebeovci
09 Procesori sa imenom Nikole Tesle (by ComGSM)
10 Google u nevoljama zbog imena Gmail (by ComGSM)
11 Dejan Ilic... Ko to tamo prisluskuje
12 Ljubomir Zlatanovic (Mikro) o korekciji boja na fotografijama
13 ComGSM odgovara... Ne radi mi TV kartica!
14 Planovi Mercedes-Benza za nove bezbednosne tehnologije
15 Pozajmica... Djordje Putic o pokusaju zaustavljanja svetlosti
16 PP Milana Basica - Bag na urednickom stolu
17 Sony Ericsson Cyber-shot sa pet megapiksela! (by ComGSM)
18 Saveti Dejva Dzonsona (PC World)... Podesavanje digitalnog fotoaparata

 nedelja, 15. jul 2007.

MP3 fajl skraćene emisije, 16kbps/11kHz, 8,4 MB

mr Srdan Damnjanovic:

Vox populi, vox Dei?

Elektronski mediji se sve cešce optužuju za povladivanje najnižem ukusu, stvarajuci društvenu atmosferu u kojoj caruju demagogija i kic. Objašnjenje je pri tome jednostavno i naoko uverljivo. Elektronski mediji sve više zavise od komercijalnog efekta, prema tome, povladivanje najnižem ukusu je njihova sudbina. Mislim da je osuda preoštra, ali da u njoj ima i istine. Medutim, osuda te vrste previda i važnu razliku izmedu popularne kulture i kica (toj razlici treba posvetiti vecu pažnju nego što je to trenutno moguce). Zato cu pokušati da pokažem o cemu se zapravo radi, izbegavajuci pridiku i moralisanje, a ostavljajuci neke važne distinkcije (kao što je razlika izmedu popularne kulture i kica), sasvim po strani.

Kič većinskog stanovišta
Nekada elektronski mediji nisu postojali. U drevnija vremena informacije su prenosili profesionalni glasnici, trgovci, stocari, razbojnici, a muzicko-poetska dela putujuci rapsodi. Sa promenom karaktera samih informacija, glas naroda, postaje nešto sve važnije, a podilaženje najnižem ukusu postaje sredstvo opake manipulacije. Kic postoji na nivou javne argumentacije kao surogat mišljenja (fraziranje), a na nivou umetnosti, kic je surogat lepog i sredstvo instant zadovoljstva. Na nivou informacija, kic predstavljaju glasine i javno mnjenje.

Podilaženje najnižem ukusu u logickoj strukturi javnog argumenta (argumentum ad populum) može se predstaviti kao petitio principii (lat.). „Traženje razloga za dokaz” obuhvata razlicite slucajeve pozivanja na neki nedokazan stav. Najcešce, iskaz A u sebi vec podrazumeva da važi B, te se javlja i nedopušteno kruženje. Ono se obicno javlja uvek kada novinar ponavlja i predstavlja neko vecinsko stanovište...

Za one koji slabije mare za logiku to se može ovako opisati. Manipulacija najnižim ukusom lici na postupak rdave domacice koja zakovitla vodu u sudoperi punoj otpadaka, pa zatim naglo podigne zapušac. Sistem je efikasan, ali kao i sve manipulacije na kraju proizvodi više štete nego (prividne) koristi. Domacica ce se lako rešiti nezgodnog taloga, ali talog taloga ce na kraju izazvati zagušenje i potopiti kuhinju. Svejedno kada.

Uglavnom, novinar nikada u pitanju ne bi smeo da potencira nešto što pripada figuri pozivanja na narod (argumentum ad populum), zato što se time opasno približava demagoškom govoru. Ukoliko želi da postavi takvo pitanje, trebalo bi da naglasi da je to zapravo vecinsko stanovište i da on pita sagovornika da li on veruje da je ono opravdano. Naravno, ukoliko bi novinar želeo da govori racionalno i logicki korektno. A jedna od naših folk-diva je pregnantno formulisala odnos pozivanja na narod i kica: „Zar naš narod nije želeo turbo folk”?

(...za nastavak teksta kliknite OVDE)

radio-emisija broj 352

01 Bikini-najava 352. emisije
02 Najava zbivanja u emisiji
03 Kina spremna za cyber rat! (by ComGSM)
04 Avijacija... Letenje bez straha
05 Dejan Ilic, dipl.inz... Pomalo o laserima i Milevi Maric-Ajnstajn
06 O letnjem dvobroju magazina PC
07 Violeta Ivkovic... Tajna Mona Lize
08 Vremeplov 37... Donald Knut, prvi Windows i Vladimir Andric iz juna 1987
09 Milion prodatih Zune plejera (by ComGSM)
10 Pozajmica... Djordje Putic o elektromotorima
11 CD najava drugog sata emisije
12 Nokia predvidja munje i gromove (by ComGSM)
13 Bojan Jovic (Hi-Files) o rasporedjivanju zvucnika kod kucnog bioskopa
14 Vukasin Mitrovic o IT iskusenjima u Americi
15 Mr Srdjan Damjanovic (Link) na temu komunikologije... Vox populi, vox Dei
16 Saveti Linkolna Spektora (PC World)... Hoce li CD-R i DVD diskovi raditi za 10 godina
17 Sonyjev radio visoke rezolucije (by ComGSM)

 nedelja, 8. jul 2007.

MP3 fajl skraćene emisije, 16kbps/11kHz, 7,6 MB

ORIJENTACIONA ŠEMA PROGRAMA
BEOTEL RADIJA

Zbog specificnosti koje važe za Internet prostor, programska šema Beotel radija nema onu vrstu ogranicenja koja, po defaultu, važe za FM stanice: emisije, definisane programske termine, programsku disciplinu i tehnološku upeglanost. Stoga je Beotel radio zamišljen kao veoma razuden medijski prostor cija je osnova muzika, dopunjena u pravilnim vremenskim razmacima govornim sadržajem.

Muzika se distribuira kroz profilisane višecasovne programske blokove, kako bi se sacuvalo stilsko jedinstvo emitovane muzike i izbeglo neukusno mešanje muzickih žanrova. Svaki od pobrojanih muzickih blokova u kontinuitetu traje 3 do 4 sata, a muzicku matricu cine: dance, hip-hop, R&B, DJ miksevi i njima srodna produkcija / alternativna pop produkcija / najvredniji predstavnici klasicnog popa / retro pop ('60, '70 i '80 godina). Svi dopunski predlozi i predlošci su dobrodošli!

Ono što sadržajem dodatno odvaja Beotel radio od vecine drugih Internet stanica jeste govorni deo programa. Tematski je vrlo odreden, a to je hi-tech. Dakle, prica koja se prezentuje slušaocima posvecena je tehnološkim komunikacijama, informacionim tehnologijama, elektronskim medijima (radio, televizija, film, audio i video haj-faj), vazduhoplovstvu, istraživanju svemira, nauci u globalnom smislu i primeni savremenih tehnologija u svakodnevnom životu. Poseban akcenat stavljen je na reakciju ljudi na hi-tech svet oko nas, pa sam slobodan da program Beotel radija predstavim i kao jedno ogromno, razudeno i zanimljivo izdanje moje radio-emisije "Zakon akcije i reakcije"!

Naravno, govorni sadržaji se višekratno repriziraju u razlicitim dnevnim, odnosno nocnim terminima, jer je nemoguce u jednom trenutku okupiti sve potencijalne slušaoce ovakvog radija.

Beotel radio je ISP radio sa atraktivnom muzickom matricom i zanimljuivo prezentovanim obrazovno-naucnim sadržajem. Slobodno ga nazovite i prvim IT radijom na ex-YU web prostoru.

Zoran Modli,
dogovorno-odgovorni urednik

radio-emisija broj 351

01 Anatolfransovski pocetak 351. emisije
02 Najava ljudi i dogadjaja u emisiji
03 Apple iPhone konacno u prodaji (by ComGSM)
04 Avijacija... Ljubavna afera u avionu
05 Vremeplov 36... Chip Pobodi Agency javlja juna 1987
06 Nebojsa Miskovic Hogar sa teorijom o gadgetima i brendovima
07 Mr Dejan Pralica (Link) na temu zabave na radiju
08 AMD i dalje cuti (by ComGSM)
09 Violeta Ivkovic... Zbogom dijamantima
10 Vladimir Matkovic (Danas) o Beotel radiju
11 Nikola Stanic 04 o uredjaju zvanom 'oktopod'
12 Sasa Krstic (Mikro) o vrlo podesnom editoru zvuka Nero Sound Trax
13 Microsoft najbolji poslodavac
14 Zlatko Veres. autor knjige o avio-udesima, evocira secanja na rad Komisije za udeese u vazduhoplovstvu
15 Zlatkova knjiga... Capt Predrag Radosavljevic i Zoran Modli o knjizi Zlatka Veresa
16 Ivan Trajkovic... Mobilno Vranje!
17 Sony protiv Microsofta (by ComGSM)
18 Mr Bojan Milosevic (Link) o uticaju mas-medija na sport i nasilje
19 Novi MacBook Pro (by ComGSM)
20 Pozajmica... Pejdz Kolok o posledicama zagadjivanja atmosfere ugljendioksidom
21 Zeleniji kompjuteri (by ComGSM)

 nedelja, 1. jul 2007.

MP3 fajl skraćene emisije, 16kbps/11kHz, 8,4 MB

Velimir Isaković, pilot Jat Airwaysa:

Raport sa promocije knjige "Kad motori utihnu"

Prošle srede je Udruženje linijskih pilota imalo cast da u prostorijama "Aero kluba", Uzun Mirkova 4 u Beogradu, napravi prezentaciju i novinarsku promociju knjige Zlatka Vereša pod nazivom "Kada motori utihnu". Najbolju najavu knjige koja kroz dokumentaristicki nacin preslikava našu bližu vazduhoplovnu prošlost, a kojoj je trebalo više godina da ugleda svetlo dana, dao je naš uvaženi clan Zoran Modli koji je i autor predgovora.

Prvi je pristune pozdravio predsednik Udruženja linijskih pilota Srbije Capt. Predrag Radosavljevic recima da je ova knjiga kruna jednog dugogodišnjeg rada u istražnim vazduhoplovnim organima prethodne Jugoslavije, a zatim državne zajednice SCG, autoriteta u oblasti ispitivanja vazduhoplovnih udesa gospodina Zlatka Vereša, koju smo mi kao Udruženje pomogli kako bi mukotrpno prikupljen materijal izašao u javnost u formi štampane publikacije. G-din Radosavljevic je iz knjige izvukao i jedan citat koga je prisutnima prezentovao, a koji je na svojevrstan nacin odslikao stav letacke populacije prema svom poslu i odnos preživelih u udesu vazduhoplova prema životu "Covek nije roden da leti, a letenje je veština u kojoj su moguce greške. Greške se mogu pociniti iz mnogo razloga, od cega nisu izuzeti ni piloti", što je prema recima Capt. Radosavljevica najtacnija definicija letackog poziva.

Našim gostima se obratio i autor predgovora Zoran Modli, koji je izjavio da gospodin Vereš nikada nije bio u boljoj intelektualnoj kondiciji i da je ova knjiga trebala da izade mnogo ranije, ali je "trebalo dramaturški obraditi" pojasnio je kolega Modli, kao bi ova knjiga makar malo licila na živopisna izlaganja autora ove knjige u predavanjima koje svi mi piloti pamtimo. Ovome se u pocetku opirao gospodin Vereš, jer su prema njegovim recima u pitanju ljudske sudbine koje bi svakako bilo neumesno prezentovati "romansirano" i "zabavno".... Ipak, na kraju je naden kompromis izmedu živopisno prezentovanih predavanja i dokumentaristickog izlaganja koja preslikavaju zapisnike vazduhoplovne komisije za udese, podvukao je kolega Modli i dodao da mu je bila cast da je imao prilike da ucestvuje u projektu stvaranja knjige "Kad motori utihnu", pa makar i kao autor predgovora.

Prisutnima se obratio i legendarni Zlatko Vereš, autor knjige koja je danas bila predmet prezentacije, sa konstatacijom da ljudi cesto greše kada govore ili misle da vazduhoplovni istražni organi, komisija za ispitivanje udesa utvrduje ko je krivac za udes vazduhoplova, što nije tacno. "Komisija treba da utvrdi uzrok udesa i to preventive radi kako se takav isti udes, koji je predmet rada komisije, ne bi ponovio shodno ANNEX-u 13 ICAO-a. "Kada su veliki udesi u pitanju, onda je nekako lakše raditi, jer je covek preokupiran radom na dokumentaciji, dok je teško raditi na udesima koji gde su u pitanju pojedinci, posebno mladi životi." Kroz niz primera gospodin Vereš je prisutnima prezentovao sav horor sa kojim se u svome radu suocavaju istražni vazduhoplovni organi, ali u svom tom užasu ima i udesa koji su imali srecan ishod, odnosno koji za posledicu nije imao gubitak ljudskih života. I o ovome je u svojoj knjizi pisao gospodin Zlatko Vereš.

G-din Zoran Živkovic, celni covek izdavacke kuce "More" je jedan od ljudi koji je doprineo da ova knjiga nade svoj put ka citaocima. "U svetu su retko objavljuju knjge o vazduhoplovstvu, posebno one koje su pisane na temu vaduhoplovnih udesa. Ova knjiga na svojevrsni nacin sublimiše dogadaje i iskustva koja su obeležila civilno vazduhoplovstvo u ovom delu Evrope, to jest bivše Jugoslavije", rekao je gospodin Živkovic. Jedna od karakteristika vazduhoplovstva je cinjenica da ljudi koji se bave letenjem kao profesijom moraju da u kratkom vremenskom roku donesu pravilnu odluku, a ova knjga upravo govori o pravilnim i pogrešnim reakcijama koji u najgorem slucaju dovodi do stravicnih udesa i katastrofa koje za posledicu imaju gubitak ljudskih života. "Radom na ovoj knjizi imao sam prilike da se upoznam sa profesijom pilota kojoj sam se citavog života divio i sagledao je iz jednog kompleksnijeg ugla", zakljucio je gospodin Živkovic.