radio-emisija broj 372

01 Bracni pocetak 372. emisije
02 Neobavezna najava sadrzaja emisije
03 Stanje u domacim telekomunikacijama

04 Prof.dr.Jovan Radunovic, predsednik UO RATEL-a, o RATEL-u na Telforu
05 Samo nekoliko IT kompanija medu 100 najvecih preduzeca
06 Sajtovi drzavnih organa ucestvuju na WEB FESTU
07 Dusan Stojicevic (Svet kompjutera)... Nekom TERA, a nekom srafcigera
08 Natasa Neskovic, docent ETF... Studenti na Telforu 2007
09 NAV Akademija
10 Obustavljena prodaja ulaznica za Olimpijadu preko Interneta
11 Dejan Ilic... WiMAX over NMT and GSM, deo 05
12 Cisco i mts ponudili novi servis malim i srednjim preduzecima
13 Vlada Bubanja razgovara sa Borisom Stojancicem na otvaranju Sony Ericsson shopa
14 Fujitsu Siemens i servis preuzimamo-popravljamo-vracamo
15 Mirko Perak (Svet kompjutera)... Gospodari tame i bezbednost na Internetu
16 Intel predstavio azuriranu verziju procesora Itanium 2
17 Kaciga koja kaze da je dosta (by SK)
18 Mihajlo Jovanovic, dir.za IT komunikacije PTT Srbije (Telfor press konferencija)
19 Prednosti legalne Windows Viste uz pomoc X Profesora
20 Pedja Jovanovic, X Profesor, za vlasnike legalne Viste
21 Srdjan Starovic, OEM direktor Microsofta, o X Profesoru
22 Veliko finale Web festa
23 Google planira razvoj nove mobilne platforme
24 Prof.dr.Djordje Paunovic, predsednik UO Telfora, o Telforu 2007 u brojkama
25 Majkl Del nagovestava nove kupovine

26 Vukasin Mitrovic story povodom uspeha fima 'Pre-selected' novembra 2007!
27 Petar Kocovic, gen.dir.Gartnera za Srbiju, posle press konferencije
28 Alan Albulj o Extreeme promotivnim akcijama

 nedelja, 25. novembar 2007.

MP3 fajl skraćene emisije, 16kbps/11kHz, 9,6 MB

Dipl.inž. Dejan Ilić: vaše za i moje protiv

WiMAX over NMT and GSM,
deo peti

U prethodnoj emisiji zapoceli smo razmatranje UMTS (Universal Mobile Telecommunication System) standarda. Podseticemo da je ovaj standard, razvijen iskljucivo za evropsko tržište i osnova mu je W-CDMA (Wideband Code Division Multiple Access), a to je tehnologija koja je omogucila još brži prenos podataka u odnosu na dotadašnje mogucnosti.

Pojedini strucnjaci iz ove oblasti smatraju da se UMTS može smatrati kao 3GSM, odnosno, da se može smatrati kao kombinacija mogucnosti 3G tehnologije i GSM standarda. Teoretski, UMTS podržava prenos podataka do 14,4 Mbit/s i to uz pomoc HSDPA (High-Speed Downlink Packet Access), posebnog protokola razvijenog iskljucivo za potrebe 3G mobilnih komunikacija. Trenutna maksimalna brzina prenosa podataka je upravo navedenih 14,4 Mbit/s ali, razvija se i unapredeni protokol koji bi trebalo da omoguci za pocetak neverovatnih 42 Mbit/s!

Da li vas sve ovo podseca na osamdesete godine prošlog veka i pocetak razvoja racunarske tehnike? Stariji se sigurno secaju kada se gotovo niotkuda pojavio cikica po imenu Klajv Sinkler, koji je napravio fenomenalan racunarcic poznat kao Sinclair Spectrum 48K. Gotovo svi su pomislili da je to nešto najbolje što je covek mogao da napravi, ali onda je glad za kilobajtima, a zatim megabajtima, pa gigabajtima, a sada i terabajtima, ubrzala razvoj tehnologije. Ostalo znate...

Da se mi ipak vratimo nazad na temu. Nezavisno posmatrano, UMTS i GSM veoma su razlicti. UMTS za svoju egzistenciju koristi W-CDMA (Wideband Code Division Multiple Access) koji smo pomenuli u prošlom ZAIR-u, TD-CDMA ili TD-SCDMA (vremenski multipleksirane interfejse za prenos), jezgro GSM-a i kodeke koje koristi GSM za govor. Talasne dužine kojima je definisan UMTS u intervalu su od: 1885 - 2025 MHz za link koji je rezervisan za predaju podataka u smeru od mobilnog aparata ka baznoj stanici i 2110 - 2200 MHz za prenos podataka ili komunikaciju u smeru od bazne stanice ka mobilnom aparatu

Ako je odavno poznato da sve postojece mreže u našoj zemlji rade na talasnoj dužini od 900 MHz ocigledno je da postoji problem implementacije ove vrste usluge u ponudu operatera. Problem nije toliko u tehnickoj prirodi (mada i tu postoji faktor još uvek prevelike cene opreme) koliko je problem u dobijanju licence za komercijalno korišcenje navedenog dela spektra talasnih dužina. S druge strane, preko 80% svih aparata na našem tržištu još uvek ne poseduje mogucnost korišcenja 3G tehnologije, pa je i to jedan od trenutno ogranicavajucih faktora.

Ipak, glavna odlika koja razlikuje UMTS od GSM-a je GeRAN (Generic Radio Access Network) odnosno interfejs za povezivanje sa razlicitim mrežnim uslugama, poput Interneta. Prevedeno, UMTS može da koristi sve što GSM može da ponudi ali u obrnutom slucaju to ne važi. Ovo je još jedna od cinjenica koja objašnjava zašto klasicni GSM telefoni ne mogu da koriste UMTS usluge. Iz tog razloga, svi aparati koji ubrzano pristižu na naše tržište a koji imaju UMTS standard u sebi, ustvari su napravljeni kao hibridni telefoni snabdeveni i UMTS i GSM tehnologijom, da bi mogli nesmetano da se koriste bilo gde. Ukoliko se takav aparat, koji poseduje još i Blutut ili neku drugu konekciju, poveže sa laptopom, tada se taj telefonski aparat ponaša kao klasican ruter prilikom povezivanja na Internet.

radio-emisija broj 371

01 Dugovecni pocetak 371. emisije
02 Pripreme za registraciju .rs domena
03 Isporuceno 88.000.000 kopija Viste
04 Dejan Ilic... WiMAX over NMT and GSM, deo 04
05 Novosti iz staba Web festa 2007
06 Najveci skup gejmera (by ComGSM)
07 Aleksandar Veljkovic (PC) savetuje... Backup podataka
08 Telekom i Microsoft protiv SBB-a
09 Secate li se Lajke... 50 godina od lansiranja prvog bica u svemir (by Sat TVvideo)
10 Nove metode 3D prepoznavanja lica
11 Sve veci kolac za Vistu (by ComGSM)
12 Lj.Miodragovic o 20. broju Hi-Filesa, a Sasa Krstici o IFI 2007
13 Istrazivanja... Potrebe i zelje Balkana (by Internet ogledalo)
14 RZZII se takodje ukljucio u Web fest
15 Srbiju ocekuje reklamni bum (by SatTV)
16 Pobeda muzicke industrije (by ComGSM)
17 Gde su zene (by SK)
18 Zeleni racunar (by SK)
19 Kris Dzons i Igor Ril (NG) na godisnjicu erupcije Vezuva
20 Kakav fles! (by SK)
21 Info ltd Dusana Dingarca... ICT zbivanja ove jeseni (by SK)
22 ComGSM odgovara... TV tjuner za notebook
23 Voja Gasic (PC)... Da li i zasto preci na Windows Vistu
24 IT trziste Srbije na testu tajnih kupaca
25 Vladimir Bubanja o igri Sudoku
26 Digi-TV u Srbiji do 2015. godine

 nedelja, 18. novembar 2007.

MP3 fajl skraćene emisije, 16kbps/11kHz, 9,4 MB

Dipl.inž. Dejan Ilić: vaše za i moje protiv

WiMAX over NMT and GSM,
deo četvrti

U prethodnoj emisiji zastali smo kod EDGE - (Enhanced Data rates for GSM Evolution) ili Enhanced GPRS koji je predstavljao nezvanicnih 2,75G. Kako je to bilo nezvanicno i kako je to prelaz izmedu 2,5 i 3G, hajde odmah da nastavimo baš na tom mestu.

Prelazak na 3G mrežu baziran je na UMTS (Universal Mobile Telecommunication System) standardu. Ovaj standard, razvijen je iskljucivo za evropsko tržište i osnova mu je W-CDMA (Wideband Code Division Multiple Access). To je tehnologija koja je omogucila još brži prenos podataka u odnosu na dotadašnje mogucnosti. Pored vece brzine, ovaj standard odlikuje i nova arhitektura. Naime, do pojave UMTS-a, GSM je bio (ali i ostao) organizovan tako da je širina talasnog spektra koja je bila na raspolaganju morala biti podeljena na kanale koji su izmedu sebe bili frekvencijski multipleksirani da bi se dobio veci kapacitet sistema. Svakoj baznoj stanici dodeljen je poseban kanal, pa tako, kada se više korisnika nade u podrucju iste bazne stanice, taj kanal se deli tako što ga korisnici koriste u razlicitim trenucima. Ovaj nacin korišcenja naziva se: TDMA (Time Division Multiple Access) ili Vremenski Multipleks. Ipak, iako je teoretski moguce kvalitetno uslužiti sve korisnike jedne bazne stanice, dogada se da sistem padne. Ovo možemo uporediti sa klasicnim hakovanjem nekog sajta na internetu kada dobar programer uspe da nekoliko stotina ili cak nekoliko hiljada racunara uposli da u jednom istom trenutku „napadnu“ neki sajt. Tako je pre nekoliko godina došlo do pada cele tadašnje Mobtelove mreže za novogodišnju noc, kada su gotovo svi korisnici mreže istovremeno poželeli da pozovu nekoga ili mu pošalju jednu ili više poruka.

Za razliku od klasicne GSM arhitekture, UMTS standard koristi CDMA (Code Division Multiple Access) - ili jednostavno kodirani multipleks sistem. Ovaj se sistem u odnosu na TDMA razlikuje po tome što je svakom predajniku odnosno svakom korisniku i njegovom aparatu dodeljen poseban kod. Dakle, dok se u TDMA (Time Division Multiple Access) pristup deli u vremenskom intervalu dok se FDMA (Frequency - Division Multiple Acces) deli frekvencijski, dotle u CDMA (Code Division Multiple Access) kodirani signal ima mnogo vecu talasnu širinu koja omogucuje veliki kapacitet prenosa.

Poslužicu se objašnjenjem jednog neimenovanog autora, kako je ovo moguce i fizicki objasniti da bi se lakše shvatilo. Kanal za prenos možemo predstaviti jednom prostorijom ispunjenom ljudima koji medusobno razgovaraju. Na ulasku u takvu prostoriju zateci cemo sigurno konfuzno i nerazgovetno komuniciranje uz dosta poteškoca. Da bi smo to izbegli i uveli kakav takav red, možemo se poslužiti sledecim alatima: Ljudi mogu da pricaju jedan po jedan - a to možemo nazvati vremenskim intervalom (time division), mogu da pricaju na razlicitim nivoima tonaliteta - frekvencijski interval (frequency division), ili da pricaju u razlicitim pravcima - prostorni interval (spatial division). U CDMA sistemu, ljudi pricaju razlicitim jezicima. Iz tog razloga, kada udete u takvu prostoriju u kojoj ima puno stranih ljudi, razumecete samo one koji govore istim jezikom a razgovor drugih ljudi nece ometati vašu komunikaciju.

Ukoliko bi smo ovu analogiju preneli na mobilnu komunikaciju, svaki korisnik kao što smo vec rekli ili svaka grupa korisnika ima dodeljen kod koji medusobno dele. Mnogo kodova se nalazi u jednom kanalu ali samo korisnici sa identicnim kodom mogu medusobno da se razumeju. CDMA odlikuje veoma veliki kapacitet ali i veoma mali radijus celije koju pokriva bazna stanica. Iako ima mali radijus celije, ovakva arhitektura pokazala se mnogo boljom u odnosu na dotadašnje sisteme jer je u osnovi koncipirana za prenos kodiranih informacija a to je vec dobra osnova za prenos podataka što opet otvara nove i nove saobracajne trake na autoputu napravljenom za bežicnu komunikaciju.

radio-emisija broj 370

01 Helikopterski uvod u 370. emisiju
02 Aleksandar Spasic o IT Globusu 2007
03 Art tech festival u Pancevu
04 Dejan Ristanovic (PC) o noteboocima u novembru
05 Prvi rodjendan NG Srbija
06 Milan Milicic (Pacom)... O aktivnostima i on-line kupovini
07 18 godina Sezama
08 Nikola Karaklajic i emisija Vece uz radio... Godisnjica secanja na emisiju
09 Vlada Bubanja... USB gadgeti na Jeftino.co.yu
10 EUNIC i Sajam knjiga
11 MS predstavio Xbox 360 Arcade
12 Dejan Cvetkovic (Microsoft)... Zakljucak o Sinergiji07 i najava Sinergije 08
13 Hitachi napusta trziste kucnih racunara
14 Nikola Mircic (Microsoft) na press konf... Pohvale i najave za dalje
15 MacOS X Leopard prodat u dva miliona kopija
16 Dejan Ilic... WiMAX over NMT and GSM, deo 03
17 Nasi elektronicari u SAD
18 Vremeplov 54... Load dragi Racunari iz oktobra 1987
19 Strip veceri u Francuskom kulturnom centru
20 Vladimir Roganovic (Beli put) o filmovanim stripovima

 nedelja, 11. novembar 2007.

MP3 fajl skraćene emisije, 16kbps/11kHz, 8,7 MB

Dipl.inž. Dejan Ilić: vaše za i moje protiv

WiMAX over NMT and GSM,
deo treći

Mogucnost slanja kratkih tekstualnih poruka bila je zanimljiva u pocetku gotovo svima i kako je ova usluga bila besplatna, karakteristika joj je bila katastrofalno loš kvalitet. Poboljšanje u kvalitetu nastupilo je kada je ova usluga pocela da se naplacuje. Naravno, kada se kvalitet ustalio, pojavila se potreba da se uz tekst pošalje i neka slika. Prve slike koje su se slale uz tekstualni SMS bile su sastavni deo crno-belih slika koje su se nalazile u skromnoj galeriji mobilnih telefona. U mreži su se u tom trenutku nalazili razno-razni telefoni najcešce prve generacije, dok su 2G ili telefoni druge generacije bili prava retkost. Tehnologija je neumitno gazila krupnim koracima dalje i rezultat toga je da je morala da se uvede nova usluga - GPRS (General Pocket Radio Service). Mobilni telefoni su vec dostigli 2,5G i vec su imali razne mogucnosti, a jedna od njih bila je i pristup Internetu. Upravo je ovo bilo omoguceno GPRS-om. Teoretski, bilo je moguce ostvariti brzinu prenosa do najviše 170 kbit/s. Pre pojave GPRS-a, govor je linearno prenošen dok je sada razložen u pakete podataka koji se na prijemu ponovo slažu u pocetnu celinu.

Prelazak na GPRS prenos podataka bio je kompromis koji bi smo mogli porediti sa pojavom ISDN usluge u fiksnoj telefoniji. I u jednom i u drugom slucaju, osnovna je mreža za prenos glasa pre svega, pa se u okviru takve mreže dograduju moduli i za prenos podataka. Naravno, cim je neki kompromis u pitanju, onda obe strane moraju da se odreknu nekih svojih mogucnosti, a apetiti korisnika polako su poceli da rastu, sve više i više...

Jedna poslovica kaže: Stomak je lako nahraniti ali oci, veoma teško! Da li zbog rasta apetita korisnika ili rasta apetita davalaca usluga za još kojim dinarom više, tek, nakon samo par mesci, pojavljuje se EDGE - (Enhanced Data rates for GSM Evolution) ili Enhanced GPRS. Ova usluga tehnicki je napravljena za trecu generaciju mobilnih telefona ali je prema klasifikaciji svrstana u nezvanicni 2,75G standard. Namenjena je pre svega unapredenju ali i povecanju kapaciteta prenosa podataka putem GSM mreže. Teoretski, brzina prenosa popela se do 384kbit/s što je više nego duplo brže u odnosu na GPRS.

Medutim, ni ova usluga nije bila „ono pravo“ i trebalo je usavršavati sistem da bi se dobilo rešenje koje je zadovoljavalo vec navedene apetite. A o tome, (o rešenjima, a ne apetitima) nastavak sledi vec u sledecem izdanju ZAIRA.

radio-emisija broj 369

01 Samoopredeljujuci pocetak 369. emisije
02 BS Procesor dilerski skup
03 Nikola Markovic (ICT News) o Sinergiji 07
04 Boza Radenkovic, profesor... o utiscima sa Sinergije 07
05 Dejan Ristanovic (PC)... Poredjenje ove sa ranijim Sinergijama
06 Dobitnik laptopa na standu PC Pressa!
07 Web fest - pocetak glasanja
08 Dejan Ilic... WiMAX over NMT and GSM, deo 02
09 Info ltd... Katalog Ilustratori Politikinog zabavnika
10 Masa Ivkovic... Ma, volim ja sport!
11 Vise od milion mobilnih u CG
12 Vremeplov 53... Racunarske vesti iz oktobra 1987
13 Nikola Markovic (ITC vesti)... Pregled desavanja nakon drugog dana Sinergije 07
14 Zoran Kovacevic... Internet ogledalo i GSM business na Sinergiji
15 Aleksandar Spasic (Mikro)... O novom broju i o IT Globusu 2007
16 Zoran Kehler (PC)... Kako sam presao na Vistu
17 Stize Diskobolos 2007
18 Dejan Cvetkovic (Microsoft)... Utisci i ostalo o Sinergiji 07
19 Nikola Mircic (Microsoft) o Sinergiji 07
20 Milan Milicic (Pacom)... Otkud PG na Sinergiji
21 Minja (PDS) i Pacomu i Sinergiji 07
22 Book show... Menadzment za neupucene
23 Vladimir Roganovic (Beli put) o filmovanim stripovima
24 Linija za proizvodnju ComTrade racunara
25 Jelena Jovanovic (PC) o uvozu IT poslova iz Indije i Indjiju!

 nedelja, 4. novembar 2007.

MP3 fajl skraćene emisije, 16kbps/11kHz, 9,4 MB

Dipl.inž. Dejan Ilić: vaše za i moje protiv

WiMAX over NMT and GSM,
deo drugi

Nastavljamo gde smo stali prošli put, a stali smo kod 15 oktobra 1996. Tada je puštena u rad prva GSM mreža u Srbiji sa pozvnim brojem 063....

...Obzirom da je bio pocetak korišcenja GSM mreže u Srbiji, 100% mobilnih telefona ulazilo je u sistem bez legalnog uvoza i porekla. Telefoni su morali da se dekodiraju a to je radeno najcešce bez pravog i originalnog softvera, pogotovu što je Internet još uvek bio gotovo neupotrebljiv na ovim prostorima. Tako dekodirani telefoni, po pravilu radili su daleko od optimalnog režima.

Poredenja radi, NMT aparati isporucivani su uz telefonski 061 broj u kompaniji Mobtel Srbija, imali su maksimalnu snagu predaje do 1 W i obezbedivali su veoma kvalitetnu vezu. Nasuprot njima, GSM aparati stizali su ko zna odakle, obavezno su imali veoma loš softver, imali su maksimalnu snagu predaje do 2 W i bili su prava katastrofa za korisnike. Veza je cesto „pucala“ a predajnici telefona uglavnom su radili sa maksimalnom snagom predaje. Pored velikih telefonskih racuna, baterije nisu mogle da izdrže ni jedan dan. Sreca u nesreci bile su antene prvih GSM aparata koje su koliko toliko cuvale zdravlje svojih vlasnika.

Mreža se dalje razvijala gotovo brzinom svetlosti. Iz Javnog preduzeca PTT Saobracaja Srbija, u junu 1997. godine, izdvojila se posebna jedinica pod imenom Telekom Srbija, koja je ubrzo, tacnije u avgustu 1998 pocela da formira svoju GSM mrežu sa pozivnim brojem 064. Od tog momenta pocela je prava trka za što brže pokrivanje baznim stanicama cele teritorije Srbije. Digitalna priroda prenosa signala pocela je da omogucava i jednu novu uslugu poznatu kao SMS - Short Messaging System, koja je u pocetku bila besplatna i veoma omiljena kod korisnika. Pomodarstvo, ali i sve veca potreba za nošenjem aparata u xepovima, uzrokovala je da aparati pocnu da se proizvode sa sve manjim i manjim gabaritima. U pocetku smanjivanja, antene su pravljene iz segmenata i na izvlacenje, što je i dalje bilo povoljno za vlasnike aparata.

Medutim, kako je vreme odmicalo Nokija je izbacila model 3210. To je bio prvi model sa integrisanom antenom. Ubrzo je postao pravi hit i jedan od najprodavanijih modela. Od tog momenta, svi proizvodaci su poceli sa integrisanjem antena unutar svojih modela aparata. O katastrofalnim posledicama ovakve odluke, govorili smo ranije, ali nije na odmet da podsetimo još jednom. Ovakvi aparati, u kombinaciji sa lošim softverom bili su i ostali veoma opasni po mozak korisnika zbog enormne emisije elektromagnetnih talasa koje se emitovalo pravo u mozak korisnika!