Povratak na Zair 2018.

Ponešto iz 905. emisije...

Zamisli život ako ga nemaš

 

Zamislite da napišem: most na Adi i obnovljeni Bulevar revolucije nešto su najbolje što se moglo dogoditi Beogradu u ovom veku. Ili, u skladu sa (samo nakratko aktuelnim) izborima: Dragan Đilas je najuspešniji gradonačelnik posle Branka Pešića. Ili možda ovo: Šapić je najbolji gradonačelnik među vaterpolistima i najbolji vaterpolista među gradonačelnicima - s čime bi ste se verovatno složili, ali: šta bi bilo kad bih rekao da je najbolji gradonačelnik baš među gradonačelnicima i najbolji vaterpolista baš među vaterpolistima? Da li bi nastao haos kada bih potvrdio da su se Ameri zaista iskrcali na Mesec (uzgred, jesu, tačno šest puta) ili da je, nedajbože, Zemlja okrugla (mada specijalno obdareni znaju da je ravna ploča koju nose četiri slona koji strpljivo stoje na leđima lebdeće kornjače). Šta kada bih sve to napisao?

Pa evo, napisao sam. Tvrdnje bogomdane za lavinu reakcija koje očas zatrpaju tajmlajn, sve do središta Zemlje. A još da dodam: "To zaista i mislim!" - ni elektronska brojalica novca ne bi stigla da prebroji svu poplavu boto-hejtova. Imam Fejsbuk prijatelja koji se uspešno pretvara u mog dalekog uzora baš zbog svog usavršenog iskaza "otvorenog koda". :-) Zove se Miroslav Olenjin. Živi u Australiji, pa zato opušteno gleda na sve što se ovde događa, kao kad se udaljite od rasterizovane slike, pa onda procenite šta je tačno na njoj. Kao aboridžanska strelica svojim postovima ubada u levu pretkomoru, jer provocira. Ništa bolje ne ustalasava vijuge od zgodne provokacije. Par njegovih skorašnjih bisera (biseri se, obično zbog dvoznačnog konteksta, pišu s navodnicima, ali ovo jesu biseri):

"Pijem, pušim, jedem masno, ne idem kod lekara. Rak. Kriv je osiromašeni uranijum." Zatim: "700.000 ljudi, ili 10% stanovništva Srbije su članovi SNS. O čemu dalje da pričamo?" Ili: "Jedan bi da se buni, deset bi da ga izda. Stotina samo ćuti i čeka da se stvari razreše u njihovu korist, a oni da ne mrdnu prstom. Hiljadu baš briga za sve. Milion i nema pojma šta se dešava. Zato bi onaj jedan, ako je pametan, trebalo da se pokupi i ode kući na pileću supicu i kolače." Onda: "Nije što su oni pametni, nego što smo mi glupi." Pa ovo: "Da bismo nekoga poštovali moramo prvo da ga ubijemo." Pa još: "Izbore smo izgubili jer je opozicija tajno bila na strani vlasti," - gnevno viču ljudi koji nisu ni izašli na glasanje." Onda (nakon one pobede u pet opština): "Još jedna ubedljiva pobeda Vučića. Moj komentar: priglup i priprost narod čvrsto u kandžama profesionalnih demagoga - može ovako i sledećih 200 godina." Uoči Nove godine: "Ne znam zašto vi tamo u Srbiji slavite kraj ove 2017? Za vas je to samo još jedna izgubljena godina. Šta ste postigli u ovoj godini, šta se promenilo, osim što vas je manje?"

Dakle, Miroslav Olenjin živi u Australiji. Odselio se davno, znači na vreme. Sredio život, kaže da mu je super. Na Fejsu ima dosta pratilaca, ali ga većina mrzi zato što mu je tamo dobro. Ljudi mrze one kojima je dobro. U komentarima prepunih znakova uzvika i trotačaka urlaju, nude svoje teorije, kunu i zabranjuju mu da komentariše Srbiju i srBstvo, ali kako da mu zabrane? Uzvičnicima? Oni što besne uspevaju nekako da se prehrane nacional-patriotizmom s primesom Putina, ali im u ishrani nedostaje sastojak zvani saznanje. Ne veruju sitom zato što su gladni, ali ne znaju čega. Olenjin, rekao bih, zna: gladni su surovo iskrenih informacija o svetu u kojem svi živimo, ali ih ne žele. Gladni su sreće, ali misle da je ona negde tamo, uvek rezervisana za nekog drugog.

Olenjin živi daleko, a kao da je ovde. Ne poznajem ga, a kao da se znamo odvajkada. Pristaje na dijalog (odakle li mu samo toliko vremena, u kapitalizmu mora i da se radi?), ali samo sa autorima suvislih komentara. Preko onih drugih mirno prelazi zato što uvek postoji neko ko će da im aplaudira.

I, da - još nikada nisam video da je upotrebio znak uzvika. 

 

 

Zašto jedan radio na kom je i ZAIR donedavno bio sve više peva, a sve manje govori? 

 

Kakvo proročanstvo! Preturajući po hard disku, naiđoh na moju belešku (inače objavljenu i u mojoj tadašnjoj emisiji na dotičnom radiju) iz maja 2016. godine, u kojoj sam glasno zapitao zašto ode jedna dobra emisija ("Omniologija"), a zameni je muzika, pritom se u šali zapitavši koliko li će još ZAIR na istoj stanici opstati u sadašnjoj formi. Kad ono... No, evo tog teksta.

* * *

"E, a sada malo maturiranja (doktoriranje kao termin bio bi baš pretenciozan!), a malo lamentiranja na jednu medijsku temicu: elem, mnogi se bune što se Beograd 202 od Nove godine lišio koječega, a ponajviše "Omniologije", nedeljne, podnevne, intelektualno aktivne i muzički retro-aktivne emisije Zorana Stanojevica. Na njegovom tajmlajnu je Zoran Ivanovic, ex-kolega iz Radio Beograda, dopisao: "Obećali su mi Omniologiju posle Nove godine. Prošao je prvi april. Ode i maj. Postavljam pitanje Radiju 202, ali nikako da odgovore, liče mi na PPV - Prvog Premijera... dopunite sami :-)" A glavni junak priče, Zoran Stanojević, na to se iskreno zahvalio, pa dodao: "Što se Omniologije tiče, penzioneri RTB-a, a ja sam jedan od njih, ne mogu, a mislim da i ne treba, da rade na uštrb mladih koji dolaze. Tu tek treba pronaći nekakvo "srednje rešenje".

Međutim, naš kolega Nebojša Njagujević na to se baš naoštrio: "Sujeta nesposobnih spram kvaliteta sposobnih! Postoje ljudi koji moraju biti odbranjeni, podržani i održani, inače će se sistem vrednosti urušiti što, nam se, vidimo, i dešava. Drugi Zoran, Zoran Modli, o tome bi mogao opširnije, ima veću kilometražu u radiodifuziji od mene. I, ko će te mlade koji dolaze, da nauči kako se radi ako ne "stari"? Radio i televizija imaju gotovo neograničen prostor za program, stvar je u umešnosti da se popuni sadržajem i ljudima. To je to "srednje rešenje", ostalo su jalovi izgovori iz neznanja ili interesa!"

Kao što ste i pretpostavili, nas sva tri Zorana lajkovali smo komentar Nebojše. A šta bismo drugo i mogli. No kad je već tako, neka bar jedan nešto i progovori. Na primer, ja...

Dakle: ne bih baš Dvestadvojku imenovao mestom na kom se ispoljava sujeta nesposobnih. Štaviše (i srećom), znam da je tu situacija upravo obrnuta, ali stil igre diktira vođa tima. Dok je Dača Kocjan, inače verbalista po opredeljenju, bio glodur, akcenat je bio na govornoj komunikaciji sa slušaocima, sa muzikom kao pratećim elementom scenografije. Sada, nakon isteka svih Dačinih mandata, kada je glodur Sneža Grujić (inače diplomirani muzikolog), akcenat je na notnom ključu, pa verbalizam igra nešto epizodniju ulogu... recimo, ulogu neophodnog titla ispod raspevanih filmskih kadrova. Valjda su zato neke od emisija na koje smo navikli prebačene u krupne popodnevne ili sitne noćne sate, a neke, nažalost, otpale iz programske šeme.

No, za činjenicu da nema "Omniologije" i Zorana Stanojevica ne nalazim nikakav racionalan razlog, pa čak ni "srednje rešenje", što reče naš omiljeni omniolog kroz odgovor Zoranu Ivanovicu. Ako može na, više operskom nego poperskom, Radio Beogradu 2 da opstane "Neonska duga" Žikice Simića, definitivno ne vidim razlog da se totalno "poperska" Dvestadvojka lišava za red veličina izazovnije intelektualne razbibrige jednog Zorana Stanojevića, pa još i sa apsolutno kompatibilnom muzičkom matricom! Pošto moja emisija ZAIR, za sada netaknuta, ide na Dvestadvcojci u subotnjem prepodnevnom "prajm tajmu", eto meni dobre prilike da ovo pitanje postavim baš u mojoj emisiji na istoj Dvestadvojci!

Ha, jako dobar tatooo... pardon, jako dobra ideja! Valjda ću tada dobiti i odgovor - ma u kakvom obliku on bio. I ma preko čijih leđa se on prelomio.

Valjda neće preko mojih. Pa da posle neko pita: a što sad nema ZAIRA?"

* * *

Nije prošlo ni 20 meseci, a ja povukoh ZAIR sa "dvestadvojke"! Kao da sam izbaksuzirao priču. Razlog su, samo da vas podsetim, bila sve češća skraćivanja pojedinih segmenata emisije i sankcije zbog pominjanja imena drugih medijskih kuća na programu Radio Beograda, koji je (i to da podsetim) JAVNI servis, pa samim tim nema razloga da bojkotuje one koji ne pripadaju RTS-ovom sistemu. Ali su zato ZAIR, uz postojeću grupicu FM stanica koje su ga i do sada emitovale, u međuvremenu prihvatili neki prijateljski internet portali i nekoliko internet radio-stanica, a u toku je svečana selidba emisije na talase u ovom trenutku najzanimljivijeg i najprovokativnijeg beogradskog radija, Radio Lagune. Uostalom, podatak sa aktuelnim spiskom ZAIROVIH emitora je, kao i uvek, na stranici http://www.modli.rs/zair/zair2002/zair_emitori.html

Radio emisija "Zakon akcije i reakcije" emituje se jednom nedeljno na mreži prijateljskih FM stanica, a bavi se reakcijama ljudi na hi-tech svet oko nas. Urednik i voditelj ZAIRA: Zoran Modli. Leteći reporter: Vladimir Bubanja. Mailbox emisije: modli@beotel.rs.