Povratak na Zair 2018.

Ponešto iz 924. emisije...

Imate 36 godina?

.

To znači da ste se rodili u godini kada je nastala ova fotografija. Nemam povoda, a razlog zašto baš danas brojim vreme od od te 1982. uglavnom je iracionalan. Dogodi se i vama da se najednom setite nekih ljudi dok prelistavate foldere na hard disku ili skrolujete niz Fejsbukov tajmlajn, pa naletite, kao sada ja, na foto-post iz septembra 2014. Na njemu je deo ekipe "Ventilatora 202" pred kraj zime 1982: uživo sa "indexovcima" i usmerenjacima u mini-studiju VIa Radio Beograda iz kojeg sam i emitovao "Ventilator". Prvi s leva je vižljasti gimnazijalac Aleksandar Žigić, mnooogo kasnije novinar CNN-a, sada već dugogodišnji dopisnik RTS-a iz Čikaga. Okrenut leđima je Aleksandar Gajović, tada mladi novinar "Ekspresa", kasnije publicista i urednik raznih magazina, danas omraženi državni sekretar za informisanje. Po nosu se češka Petar Lazić (1960-2017), izdavač, publicista, radio novinar, urednik i nezaboravni satiričar, tada scenarista "Indexovog radio-pozorišta".

Od prošle godine, dakle, Petra Lazića nema. Trgnete se i istog trena setite još jedne mile senke što tiho lebdi prostorima kojima hodate. Setite se Klaje, koga sam, čini mi se, samo ja tako zvao, ostali su ga zvali Robi. Mesec dana nakon uslikanog trenutka, u ovaj studio je ušao i prvi put gostovao u "Ventilatoru 202" 17-godišnji Robert Klajn. Septembra 2014, kada sam na Fejsu objavio ovu sliku, Klaja je bio uveliko živ i svoj prebogati CV vrhunskog dizajnera zvuka upravo dopunjavao sjajnim špicama za televiziju N1. Tom prilikom se i on prisetio te 1982. Evo kratkog FB četovanja sa Robertom Klajnom (1965-2016) iz septembra 2014:

Robert Klajn: "Eh, taj studio i moj početak zahvaljujući Modlijevoj akciji "Hoću da budem disk-džokej". Ušavsi u tu zgradu i ovaj studio, upoznavši te ljude - sa svojih 17 godina, znao sam da ću se ceo život baviti zvukom."

Petar Raštegorac: "Pa znam, Roby, mada sam bio klinac. Slušao sam to ingeniozno ostvarenje sa starijim bratom."

Alex Alexic: "Pekao sam zanat tonca na ovim gramofonima! Neunštivi su."

Robert Klajn: "Da, na slici je legendarni EMT sa duplim pogonom i kočnicama za fader start. Kad stojiš ispred njega, shvataš koliko poštovanja treba imati prema tom nosaču zvuka. Kad je pripremljen za program, tiho šušti i čeka komandu sa miksete. Odjednom bljesak, disk se pokreće, kontrola brzine momentalno se uspostavlja i kreće njegovo veličanstvo - muzika!!!"

Zoran Modli: "Čovek je u ta vremena zaista imao FIZIČKI doživljaj tehnologije emitovanja, ali i samog radija - ono što godinama unazad nedostaje kako kolegama za mikrofonom, tako i onima prekoputa. To je poput razlike između ljuljuškanja u potpalublju lađe i uzbudljivog surfa na talasima. Za nešto takvo morao si da imaš životinjske reflekse, osećaj za tajming i sposobnost savršene procene! Danas je sve prilično cool - nalaktiš se, pijuckaš espresso, šarneš prstom po tač-skrinu, zevneš, tapneš, opet zevneš... Ne moraš stražnjicu satima da mrdneš sa stolice. Da li je to izazov, adrenalin i put ka 'zdravom duhu u zdravom telu'? :-) Sigurno da jeste, ali bez fizičkog angažovanja. Od psihomotorike neophodne za dobrog tonca, motorika je otpala kao višak. Ostala je jedino psiha. A neki i u njoj oskudevaju..."

Vera Mladenović: "Kakva sećanja. Teško onima koji ih nemaju."

Baš dobro umesto zaključka. Šta bismo mi bez vas, Vera?  Dovoljno je već što smo bez Lazića i Klajna.

 

* * *

 

 

Živko Bošković

Da li radiju stvarno

nije potrebna kreativnost?

.

Formati brojnih radio stanica služe kako bi uz malo priče a mnogo muzike koja se konstantno ponavlja razbile tišinu u pozadini. To je sasvim u redu, ali je problem u tome što radijska scena u Srbiji počinje da liči na eksperiment sa majmunima i bananom.

Eksperiment sa majmunima

U kavez stavite pet majmuna i bananu u sredini. Kada prvi majmun priđe, politi ga vodom, on će se vratiti i umesto njega će to isto pokušati drugi, postupak sa vodom se ponavlja. Kada treći pokuša, ostali će ga sprečiti. Zamenite jednog od majmuna novim, koji nije bio u tom kavezu. Kada pokuša da priđe banani ostali će ga sprečiti. Ukoliko i preostala 4 majmuna zamenite novima, svaki će biti sprečavan da dođe do banane, čak i onda kada niti jedan od majmuna nije prisustvovao scenama polivanja vodom i nema pojma zašto to radi.

Isti je slučaj i sa većinom novih radio stanica. Prva asocijacija za njih je muzika, koja se u ovim programima često ponavlja. Kada sam razgovarao sa muzičkim urednikom jedne beogradske radio stanice rekao mi je da je format nje ali i većine drugih da u svom dnevnom programu mogu da puste jednu od pet stotina pesama. Začkoljica je u tome što postoje liste A b i C. Naravno, nije mi rekao koliki broj pesama se nalazi na kojoj niti tačnu formulu, ali mi je rekao da sa liste A mora da bude najviše pesama pa zatim B i tek onda C. Ukupan broj pesama na tim listama je oko pet stotina.

Sličan princip je i na ostalim radio stanicama. Noćni programi su prošlost jer tu idu samo muzika i reklame. Razlika između dnevnog i noćnog muzičkog programa se sastoji u broju pesama koje se mogu emitovati, jer je za noćni dostupna baza od verovali ili ne čak 1.500 kompozicija.

Govorni sadržaji su posebna priča. Neke stanice su se svele na to da voditelji/ke smeju u programu da provedu nekoliko sekundi posle čega se navodno slušaocima/teljkama gubi pažnja.

Dakle, sve ovo implicira da su govorni programi i kreativnost svedeni na minimum, a da radio donosi uglavnom predvidive stvari.

Izuzetak je sa jutarnjim programima. Oni su u glavnom zabavnog karaktera i tada je u radiju zapravo i najviše angažovanih lica.

Istini za volju, mnogi ljudi koji rade na mestima gde se očekuje njihovo mentalno angažovanje, slušaju ovakve programe iz razumljivih razloga, ali da li je potrebno da svaka radio stanica liči jedna na drugu i da se razlikuje samo po broju marketing službe i reklamama za medikamente?

Sa druge strane, imamo sve više potkasta različitih kreativaca i entuzijasta, koji postaju sve slušaniji. Zakon akcije i reakcije, je počeo kao obična radio emisija ( mada nikada nije bila obična ), da bi posle nekog vremena emitovanja na radiju 202 dobila i streeming. Ista se zahvaljujući ogromnom entuzijazmu autora emituje već 18. godina! Takođe, postoje emisije koje se mogu čuti po manjim radio stanicama ili samo Mixcloudu. Jedan od pozitivnih primera je i Mjehur na mreži ali i mnoge druge. U takvim emisijama, ljudi se kreativno izražavaju, donose sveže ideje i podstiču slušaoce na razmišljanje. Da li je razmišljanje u nebeskoj Srbiji zabranjeno ili se kroz radio stanice kakve danas imamo sve više podstiče ustajalost i monotonija?

Sa druge strane, hiper produkcija medija, unosi strah vlasnicima i vlasnicama istih, jer je put do bankrota veoma lak. Ali, da li bi stvaranje velikih radijskih zvezda promenilo stvari? Svakako da bi ali su formati koji imaju monopol nad privatnim radijskim tržištem suviše zatvoreni za tako nešto.

 

Sa druge strane, otvaranje radio stanice i dobijanje dozvole je veoma skup proces, ali:

Čekanje novih konkursa za dobijanje dozvola za radi radio stanica;
Praćenje alternativnihmedija poput Zaira i Mixclouda.
javno govorenje o ovim temama kako bismo mogli nešto da promenimo.

Bilo kako bilo, sada bar postoje izbori. Veliki je broj medija, a Internet na kojem su načičkani mnogi je sve dostupniji tako da velika većina ima pristup alternativi? A šta ćemo sa onima koji nemaju? Radio Beograd – topla preporuka i alternativa privatnom mejn strimu.

 

Za kraj ću dodati još samo jednu stvar:

Kada sam u Facebook grupi Studenti beogradskog univerziteta, postavio anketno pitanje: Koju radio stanicu studenti/kinje slušaju, dobio sam i dosta odgovora koji potvrđuju da je ovoj populaciji veoma blizak program jedne radio stanice u kojoj se voditelji šale sa slušaocima i imaju delimično zabavniji program od ostalih. U pitanju su emisije Kontra kviz i Antidepresiv. U tim emisijama koje traju dva sata voditelji konstantno pričaju i uključuju slušaoce u program. Eto dragi moji menadžeri, vidite da može! Samo proučite kako i dovedite adekvatne ljude. Prevaziđite strah od kreativnosti i proučite marketing na adekvatniji način. Imaćete puno više love i zadovoljnog auditorijuma.

 

("Žiletove priče" na Wordpress.com)

* * *

Levičarsko-srpski rečnik

by Markus Maki

.

Reči kod ljudi koji se bore za vlast služe kao oružje za pripitomljavanje i prevaru. Sve reči koje sam ovde definisao stvarne su definicije onog što levičari misle kada ih koriste, samo često ili ne daju objašjenje, nego to vidimo iz njihovih akcija ili daju neko sasvim drugo, naravno lažno tumačenje:

ljudska priroda - neograničeno prilagodljiva, ne podleže zakonima fizike, biologije ili logike. Nema svoj oblik, već kao tečnost preuzima formu suda u kome se nalazi

egalitarizam - svi ljudi su jednaki po svim sposobnostima. Svi su jednako pametni i talentovani za sve, a jedini razlog zašto svi ne mogu da to ispolje je društvena nepravda, dakle loše škole, roditelji bez para ili veza ili zli kapitalisti koji im seku krila

društvena pravda - krajnji cilj je podela poseda svih atoma postojećeg i imaginarnog Svemira na jednake delove po glavi stanovnika do preciznosti jednog kvarka. Za postizanje tog cilja svako sredstvo, sila i agresija su dozvoljeni, a naročito genocid nad onima koji se sa tim ne slažu. U rečniku sinonima, potražiti još i kosmičku pravdu.

društveni ugovor - zlostavljanje stanovništva svim psihološkim i fizičkim sredstvima do tačke kada svi poveruju ne samo svesno, već i podsvesno da su oni ti koji se slažu sa vrednostima i ideologijom vlasti pa dobrovoljno u tome učestvuju

solidarnost - vladar, vlada ili politička partija koji otimaju resurse od svojih političkih neprijatelja nezavisno od njihovog ekonomskog statusa (dakle i od bogatih i od siromašnih) sa primarnim ciljem da učvrste svoj opresivni aparat, a zatim da preostale mrve podele svojim političkim prijateljima. U normalnom rečniku solidarnost je dobrovoljno milosrđe jednih ljudi prema drugima. Kod levih ne postoji ništa dobrovoljno

kapitalista - najviši stepen degeneracije ljudske prirode. Terminalno stanje društvenog kancera u telu jedinke. Čovek bez ikakvih zasluga, koji isključivo prevarom i izrabljivanjem otima svu vrednost koju proleteri stvaraju radom.

religija - najveći konkurent u prodavanju magle i laži i u isto vreme najveći inspirator kako stare prevare preobući u novo odelo. Na mesto boga staviti doživotnog predsednika, na mesto crkve staviti državni aparat, teologiju zameniti marksizmom, sveštenike političkim komesarima, raj nepresušnim izvorom besplatnih svinjskih polutki i prvomajskih roštilja, a pakao gulazima.

sloboda govora - podržavanje svih govornika koji hvale i pomažu levu ideologiju, a etiketirati, zatvarati i, što da ne, ubijati, sve oni koji drugačije misle. Cilj je dostići konsenzus od 100% i neprestano podsticati preostale žive da vatreno i slobodno govore ono što im je naređeno.

ekonomija - vladar, vlada ili partija koji odlučuju šta će, ko, i koliko da proizvodi i po kojoj ceni. Vlast kao zemaljsko ovaploćenje božanskog znanja može besprekorno da predvidi koliko resursa ima, kako ih najbolje upotrebiti i kako najbolje zadovoljiti sve potrebe stanovništva. U slučaju neizbežnog kraha svaliti krivicu na nedovoljnu samokritičku svest radničke klase ili još bolje razbuktati nacionalizam i započeti rat.

školovanje – obavezno isticati da je besplatno jer je poznata stvar da u socijalizmu školske zgrade niču same od sebe, profesori rade bez plate dobrovoljno, a knjige koje su se same stvorile ni iz čega, đaci poklanjanju neoštećene sledećoj generaciji. Školovanje ima samo jedan cilj: da se glave đaka napune zvaničnom ideologijom, a ako se usput nauči po nešto i matematike i geografije, to je kolateralna šteta

cilj levice - dostizanje apsolutne moći vladara, vlade ili partije nezavisno od posledica na stanovništvo i ponavljati posle svakog kraha sistema iste stvari govoreći da prethodni sistem nije bio pravi socijalizam i da samo kad promenimo vlast, da ćemo izgraditi novi autentični socijalistički raj

U jednom od sledećih priloga biće i desničarsko - srpski rečnik.

Radio emisija "Zakon akcije i reakcije" emituje se jednom nedeljno na mreži prijateljskih FM stanica, a bavi se reakcijama ljudi na hi-tech svet oko nas. Urednik i voditelj ZAIRA: Zoran Modli. Leteći reporter: Vladimir Bubanja. Mailbox emisije: modli@beotel.rs.