Povratak na Zair 2018.

Ponešto iz 943. emisije...

Moj dubok jubilarni naklon legendi

.

.

Legenda se zove Nikola Karaklajić i, evo - tačno je pedeset godina otkako se na talasnoj dužini Prvog programa Radio Beograda začulo Nikolino "dobro veče, kako ste?" u emisiji "Veče uz radio". Zamislite, ove generacijski važne godišnjice nije se prvi setio niko od nas sa ovdašnjih .rs domena, već neko od divnih ljudi sa .ba domena... Dokaz da je Nikolino "Veče uz radio" punih deset godina bila kultna emisija milionske plejade slušalaca na teritoriji čitave nekadašnje YU, bez ijednog ćirilićnog ili latiničnog izuzetka! Zato zahvaljujem mom prijatelju iz Zenice, Josipu Dujmoviću, ex-DJ-u i nekadašnjem radio-voditelju, na alarmu koji je blagovremeno upalio i na portal čiji link vam šerujem postavio ovu ilustrovanu storiju. Mogao sam i ja, ali lepše mi je ovako, ne mora baš sve da bude oslikano insajderskim otkucajem tastature.

Kada budete raširili ovu objavu sa glas.ba portala, videćete pri dnu istu ovu grupnu kolor sliku sa Nikolom Karaklajićem. Načinjena je na isti ovaj dan 2008. godine u kući Pece Popovića koji nas je svakih deset godina okupljao na "čajanku kod Pece", gde smo se mi, nekadašnji bliski Nikolini saradnici, zdravili sa našim radijskim "ocem" i terali ga da po stoti put priča svoje doživljaje iz "zlatnog doba radija". Fotografija je načinjena mojim prvim nešto boljim "nikončićem" iz tog vremena - i još se dobro drži. Što kažu, nit' se krpi, nit' se para. Uostalom, kao i uspomena na ovog fantastičnog čoveka.

Moram priznati, svih tih godina činilo mi se da je besmrtan i da je šah, njegova najveća ljubav, za to ponajviše zaslužan. Nažalost, razuverila me je njegova smrt tačno mesec dana nakon ovog poslednjeg susreta kod Pece, 16. decembra 2008, kada se srušio pred vratima svog stana u Đurićevoj broj 6.

Ovo je godina predodređena za dve godišnjice: jubileja koji se proslavlja - 50 godina od prve "Večeri uz radio" i događaja koji obeležavamo smrknutih lica - 10 godina od definitivnog rastanka sa Nikolom.

Lično, uvek biram onu prvu.

Link ka novinskom prilogu Josipa Dujmovića:

http://www.glas.ba/2018/11/10/50-godina-kultne-pionirske-muzicke-emisije-vece-uz-radio/?fbclid=IwAR2T-Ci8c7rxk5P0071Q8eZGhasP3cPOHvt8T3jVq4FqRyMYl5U19tsZYkg

.

* * *

.

Vikend vizuelnih efekata

.

(Pogledajte ovaj cudesni trejler sa Kamenim zmajem na kojem je zajednicki sarađivalo nekoliko najvecih domacih studija za animaciju i video efekte. Na samom kraju ćete prepoznati glas Stefana Kapičića, Colossusa iz X-Mena)

 

.

Moguće je da ovo saopštenje zanima samo insajdere računarske grafike i vizuelnih efekata, umetnike koji život pasioniranih gejmera pune adrenalinom i uzbudljivim obrtima. Ali moguće je da nije nemoguće da zanima još ponekog. Šta god da je, novembar je mesec računarske grafike: Beograd je ponovo, ovog puta s obe noge na zemlji (prošle godine je bio samo s jednom!) domaćin dvodnevne CGA konferencije ispunjene najnovijim vestima, trendovima i perspektivama u svetu VFX-a - Visual Effects industrije. Grad večitih novogodišnjih ukrasa, patriotskih tunela, trijumfalnih kapija i lavirinata koji zakrčuju ionako uske prolaze, bavi se i smislenim stvarima: 16. i 17. novembra bio je domaćin druge CGA (Computer Graphics & Arts) konferencije u savršenom ambijentu Muzeja jugoslovenske kinoteke.

CGA Beograd je međunarodni skup koji okuplja umetnike, vođe timova zaduženih za gejmerske hitove, inovatore i kreatore igara kako bi uspostavio veze, učvrstio globalnu mrežu autora iz ove oblasti i, da tako kažem, "raspakovao" najnovije trendove razvoja u svetu industrije vizuelnih efekata i digitalnih umetnosti. Ove godine konferenciju je prigrlio Muzej jugoslovenske kinoteke u Uzun Mirkovoj ulici, tako da je spoj kinematografske istorije i savremenih vizuelnih proizvoda bio savršen prostor za virtuelno putovanje u budućnost u društvu sa selebritijima gejmerske industrije.

Selebritijima?

Ove godine je lista govornika bila baš jaka. Glavne zvezde bili su Majk Simor i Viktor Perez. Organizatori (Serbia Film Commission, Crater VFX Training Center i portal VFX Srbija) kažu da je bilo prilično gimnastike da se sve što je najavljeno stisne u intenzivan dvodnevni program, budući da konferencija CGA Beograd pokriva štošta - od Holivuda do indi-superzvezda, od lokalnih heroja do globalnih "ajkula", od tajni velikih majstora do insajderskih saveta i životnih pouka. Učestvovali su Pixomondo, Cinesite i Framestore, Epic Games, Autodesk, Foundry i Chaos Group. Više o organizatorima ovogodišnje konferencije video-gejming kreatora možete čuti u ovom "Zakonu akcije i reakcije".

Eto šta vam je radio - ono što oko propusti, uši odmah dočekaju na volej!

.

A sada, što bi uzviknuo gologuzi Teri Džons u Monti Pajtonu: SOMETHING COMPLETELY DIFFERENT! Evo linka ka mnogo detaljnijoj priči koja se savršeno nadovezuje na "Vikend vizuelnih efekata" - ilustrovani i, brate, stvarno afirmativan prilog o našim kreatorima digitalnih efektata, koji iz srca Srbije renderuju nezaboravne scene za neke od najskupljih blokbastera na svetu:

.

.

.

* * *

.

Umirem u mukama na Laguninim rukama...

.

.

Ovoga nije bilo u ZAIRU broj 943, ali kao moja Fejsbuk objava u trenutku kada je „Mentalno razgibavanje“ nestalo sa programa Radio Lagune zaokružuje i (nadam se privremeno) završava priču o konačnom prekidu saradnje Darka Mitrovića sa Lagunom.

.

Do poslednjeg trenutka sam očekivao da će se moj prijatelj predomisliti. Nije se predomislio. Deset (radnih) dana Darko Mitrović se opraštao od svojih slušalaca. Mislio sam: kad je neko u stanju deset jutara iznova i iznova da dolazi na smenu i iznova i iznova sreće kolege kojima je već rekao doviđenja, onda valjda ima i rezervni plan u glavi. Oprostila bi Radio Laguna papa Daretu "sve te ružne riči, jer tvoj život, pape, na moj život sliči" (kažem to jer i sam imam životnog iskustva sa svađama i napuštanjem sigurnog uhljeblja, mada mi se nikada nije dogodilo da se, poput njega, u samo jednoj deceniji posvađam sa tri radija), oprostila bi mu Laguna, samo da je malo ublažio tvrdoglavost. Pardon, da je malo ublažio životni stav (zvuči bolje).

Nažalost, nije bilo hepienda.

Mentalno razgibavanje je prestalo da postoji. Deset dana je umiralo u mukama. Kad znate da ćete nešto što volite slušati još samo devet, pa osam, pa sedam, pa šest dana... sve do onog poslednjeg koji sa zebnjom čekate, onda je to mučenje. "Zašto nisi napustio Lagunu istog trena kad ste se posvađali?" pitao sam ga. "Zato što je ugovor važio do petnaesetog." "OK, mogao si da im oprostiš drugu polovinu honorara i sebi prekratiš muke." "Mogao sam, tačno." "Pa što nisi?" Mislim da je ovo pitanje bilo suvišno. Jer, najednom smo postali svedoci produžene radio-predstave koja će, možda baš budućim studentima nekoliko srodnih katedri na na FDU (režija, dramaturgija i radio produkcija) poslužiti u očiglednoj nastavi kao primer spontano vođenog zapleta na dva paralelna koloseka - radijskom i na društvenim mrežama, sve do (nažalost, polovične) katarze koja nije dovela do emocionalnog pročišćenja, već pola slušateljstva samo zbunila, a drugu polovinu rasplakala.

Danas, u petak, petnaestog novembra, na pločniku ispred Laguninog ulaza u Resavskoj 33, jedva stotinak metara niže od kobne raskrsnice na kojoj je "španac" iskliznuo iz šina usmrtivši čoveka, tuce koliko tužnih i usplahirenih, toliko i gnevnih slušalaca, čekalo je da poslednji put pozdravi voditelje omiljene emisije. Neki od njih su demonstrativno vratili Lagunine članske karte i zarekli se, pod jedan, da nikada više neće kupiti nijednu Laguninu knjigu i, pod dva, da nikada više neće slušati njen radio. Kilobajti reakcija na društvenim mrežama sipali su istu količinu podrške i gneva.

Još osmog novembra, u svojoj objavi pod naslovom "Rekvijem za gospođu L.", apelovao sam na Lagunu da se ne odriče Dareta i Mareta. Evo mene sada kako apelujem na Dareta i Mareta da se ne odriču Radio Lagune! Šta sam ja, neki prokleti Kisindžer ili Holbruk, pa se bavim glupavom šatl-diplomatijom? Nisam, ali reagujem u vlastitom interesu, kao slušalac valjda.

Dakle, bizarni su bili povodi za natezanje između Dareta i Radio Lagune. Daleko čak i od uzvišeno-političkih. Dobacuju tek do nivoa ozbiljnije povređenih sujeta. Namerno govorim u množini, da se ne bi sve sručilo na Daretovu adresu, mada bi i moglo: iskusio sam to na vlastitom primeru davnih sedamdesetih, kada sam pod identičnim okolnostima za sobom zalupio vrata Studija B, ostavivši sebe bez posla, a svoju tek stvorenu porodicu bez prihoda. Tada sam se zarekao: više nikada u stalni radni odnos ni u jednoj medijskoj kući! Uobrazio sam da je tu previše profesionalne sujete i prljavog veša da bih sebi dozvolio da se kroz to vucaram čitavog života... Ali tada sam imao svega 25 godina, dvadeset godina manje od današnjeg Dareta, pa sam mogao da se, srećom po mene, otisnem u avijaciju, u kojoj je svaki novi dan drugačiji.

Ne mora Dare u pilote. Dovoljno je do sada uradio kroz posao voditelja, stand up zabavljača, promotera, kolumniste, ilustratora, grafičkog dizajnera, operativca koji se dobro snalazi s novim tehnologijama i, najvažnije, brižnog roditelja - e da bi se tek tako odricao armije slušalaca. A ovi će, opet, zapaljivi kakvi jesmo, samo zbog simpatija prema njihovom dojučerašnjem kolegi, bojkotovati Dejanu Milovic Buhu, Daču Jocića, Pavla Veljkovica, Inspektora Blažu, Mariju Ćorić, Igora Brakusa, Nebojšu Jojića, Anu Jovanović, Mariju Maričić, zaboraviti da postoje Smiljan Banjac, Ivica Drobac, stotine pametnih gostiju... Zašto? Samo zato što su na "omrznutoj" Radio Laguni? Nije fer. Niti mogu svi radio voditelji ovog grada da napuste sve radio stanice samo zato što su nezadovoljni kosmičkom pravdom, niti "ubiti sto za jednog" sluti na dobro.

A i šta da je stvarno u pitanju (još uvek sporni) politički pritisak? Kad je u elektronskom prostoru poklekla čak i medijska imperija poput B92, sa sve svojim radijom, televizijom, snažnom web redakcijom i izdavačkom delatnošću, šta možete očekivati od jednog malog gradskog radija u zverinjaku u kojem smo pristali da živimo? Da se brecate na mali radio? Ljudima su potrebne poruke koje Dare (ali i Mare, kao njegov kolatarelani sad-ga-ima, sad-ga-nema partner) odašilje, a sa Lagune bi to bez problema mogao da emituje i dalje. Samo da nema tih prokletih varnica...

Dare i ja smo se sreli i sprijateljili pre par godina, u vreme Podroom-a. Ljudi kao on ponekad znaju da budu teški za dugoročnu saradnju, jer su po defaultu nepredvidivi. Nepredvidivost i jeste ono zbog čega postaju zvezde kad uđu u šou biznis. Publika voli geg, iznenađenje i apsurd. U razvijenom svetu takve čuvaju kao malo vode na dlanu i praštaju im bubice, gafove, pa i uvrede, dokle god donose novac medijima za koje rade. Mi nismo ni ABC, ni NBC, ni BBC. Nismo ni Holivud. Niko ovde nikome, na radiju posebno, ne donosi nikakvu bitnu paru. Ni Dare, ni ja, ni Blaža, ni Dejana, niti bilo ko od kolega sa desetina drugih radio stanica. Nema para na praznoj tacni bez torte. Ovde nema koga, niti iko to želi, da amortizuje "smetnje na vezama", morate sami da se izborite sa svojim frustracijama. Tek smo skromna državica navijača koje vodi geslo "ko nije sa nama, taj je protiv nas". Očas se posvađamo.

Zato je važno ostati na mediju koji vam pruža priliku da se obratite, da ljudima pošaljete poruku koja će ih učiniti boljim. Gnevnu, zabavnu, tužnu, vizionarsku, prizemnu, političku, tihu, glasnu, plemenitu, utopijsku, kakvu god. Dare je jedan od onih koji to umeju da artikulišu. Od sorte je koja ima razvijenu verbalnu inteligenciju (definicija koju sam pokupio od Dače Kocjana :-) ), a to su ljudi koji će vas pobediti u svakoj svađi i potruditi se da njihova reč uvek bude poslednja, koliko god brz jezik bio mač sa dve oštrice.

To što je oneraspoložio i sebe i svoje slušaoce ovakvom poslednjom reči, a zatim otplivao iz "plave lagune", nazvao bih Pirovom pobedom. Naravno da mu od srca želim sreću do neba i bezgraničan uspeh u ovom lomnom trenutku života, ali biti "Ničija budala" ne znači ne biti istovremeno i Nečiji voditelj, kakav je bio na zaista dobrom radiju.

Na radiju čija će jutra biti drugačija od sutra.

.

Reakcija Borisa Đurića ispod moje Fejsbuk objave:

Ne volim da se upuštam u tuđe prepiske ali se u ovoj temi ne osećam kao uljez a evo i zašto; Moj radni dan je počinjao Razgibavanjem Veliko R jasno ukazuje na šta mislim. Kao neko ko je sa radija potekao i doslovno (Studio b i akademski (FDU) i kao neko kome je pilotiranje neostvaren san (osim nekoliko sati naleta na Cesni i Pajperu i na hiljade sati na Microsoft FS-u) doživljavam vas obojicu bliskim iako nam se putevi nisu nikada ukrstili. Zato ću sebi dozvoliti da kažem par reči iz perspektive ne samo slušaoca već i kolege.

Gospodo, Vaše emisije nisu više samo Vaše. Vaša reč nije samo Vaša. Vi ste javne ličnosti i Vaša odgovornost je ne samo prema sebi već i prema slušaocima, a jedna od važnih obaveza prema Vašem auditorijumu je da trajete.

Razumem da se "carska ne poriče". Razumem i da nije lako razumeti pritiske koje je Razgibavanje pretrpelo, ali razumem i da nije sva odgovornost na Laguni. Svi trpimo pritiske. Sad još i trpimo što nema ko ljudima da kaže istinu u uši.

Dare i Mare će se snaći bez Razgibavanja.

A nas ko j...

Snaći ćemo se i mi, nismo klinci. Jedino mi baš baš smeta što je Razgibavanje bilo neko svetlo na kraju baš dugačkog i mračnog medijskog tunela. E to svetlo si Dare ugasio jer ti je "pukao film". Možda si morao zbog sebe, ali nije trebalo zbog nas.

.

Moj odgovor:

Ovo bih sa oduševljenjem potpisao kao nastavak vlastite objave. Bravo, Borise, za ovakav glas razuma!

To i jeste suština - šta si uradio ako si ostavio slušaoce na cedilu, a sebe ostavio bez osnovnog oružja: radija? Uz to jedinog preostalog radija u ovom gradu na kom smeš nešto da bekneš. Vreme i etar su neumoljivi: svako čudo za tri dana, radio ne dozvoljava sebi luksuz u vidu "praznog hoda" tek tako, prostor su već popunili Zlaja Živanović i Marko Vidojković sa, na svoj način ubojitim, "Prisluškivanjem", na šta su se nadovezali Igor Brakus i Smiljan Banjac sa "Obavezno/neobavezno". Prirodno je da čovek posle nekog vremena "presiše", ali ako bi pauza, bez obzira koliko trajala, učinila da Dare vrati slušaocima ono što im je (nečim izazvan) oduzeo, OK.

Uostalom, nisam njegov PR, samo prijatelj. Odluke su njegove, odrastao je čovek, verujem da zna šta radi.

Radio emisija "Zakon akcije i reakcije" emituje se jednom nedeljno na mreži prijateljskih FM stanica, a bavi se reakcijama ljudi na hi-tech svet oko nas. Urednik i voditelj ZAIRA: Zoran Modli. Leteći reporter: Vladimir Bubanja. Mailbox emisije: modli@beotel.rs.